Skandalozna rehabilitacija Nedićevog "prvog policajca"

Kako "Novosti" saznaju, očekuje se da sud ove godine zakaže ročište, a zahtev su podnela dva Aćimovićeva naslednika.Milan Aćimović je bio kriminolog po profesiji, a pre Drugog svetskog rata i šef beogradske policije. Krajem 1938. postaje ministar unutrašnjih poslova u vladi Milana Stojadinovića. Bio je žestoki antikomunista i pronemački orijentisan. Na čelo Komesarske uprave postavljen je samo 12 dana po kapitulaciji, 1. maja 1941, i na toj funkciji ostaje do formiranja Vlade Milana Nedića, 29. avgusta. U Nedićevoj vladi, sve do novembra 1942. godine, bio je ministar policije, a od samog početka okupacije sarađivao je sa četničkim pokretom Dragoljuba Draže Mihailovića. Posle smenjivanja s mesta "prvog policajca" bio je veza između Mihailovića i Nedića. Poginuo je na Zelengori, u maju 1945.Postupci rehabilitacije počeli su 1. januara 2010. godine i od tada su se promenila dva zakona. Građani i udruženja mogli su da predaju nove zahteve sve do 2016. i o njima se i dalje odlučuje. Najviše predmeta u radu ima Viši sud u Beogradu."U periodu od 1. januara 2010. do 4. februara ove godine, ukupno su pravnosnažno okončana pred Višim sudom 2.753 predmeta", kaže za "Novosti" Tatjana Matić, koordinator za medije tog suda. "U odnosu na 1.983 osobe pravnosnažno je usvojen zahtev, dok je 190 zahteva odbijeno. Ostala su nerešena 93 predmeta."U međuvremenu, Živanović je zastupao predlagače u još nekoliko slučajeva koji su okončani "ispod radara" javnosti. Tako su građanska prava vraćena Miloradu Ratku Živadinoviću, novinaru i uredniku "Obnove" i visokopozicioniranom ljotićevcu, koji je vozio kola u kojima je poginuo Dimitrije LJotić, kod Ajdovščine, 23. aprila 1945. LJotić i Živadinović su išli da se nađu sa patrijarhom Gavrilom Dožićem i vladikom Nikolajem Velimirovićem, kada je automobil udario u dopola srušen most, posle savezničkog bombardovanja.Sud je utvrdio da Živadinović, koga je Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača proglasila izdajnikom naroda i saradnikom okupatora, nije počinio nikakav ratni zločin. Odluka je postala pravosnažna 2019.Iste godine isti sud je rehabilitovao i Radoslava Rada Radića, člana Centralnog komiteta Ravnogorskog pokreta, koji je osuđen u istom postupku kada i Draža Mihailović, i streljan 17. jula 1946. Godinu kasnije rehabilitovan je i pukovnik Dragutin Keserović, komandant Rasinskog korpusa JVuO, streljan 1945, čije naslednike je takođe zastupao Živanović.BONUS VIDEO Mika Aleksić ispred sudnice

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mikaaleksiispredsudniceik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3070827"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram