Samohrana majka Jelena (38) sa četvoro dece već osam godina živi u podrumu zgrade: "Živimo u mraku, bez prozora i sunčeve svetlosti"

Mladu majku Jelenu Mijailović iz Čačka zadesila je tužna sudbina - suprug joj je iznenada preminuo, te je tako ostala sama sa četvoro dece.

Zbog velikih troškova i skupe kirije, Jelena je sa decom prešla da živi u podrum zgrade. Za taj "luksuz" izdvaja skoro celu socijalnu pomoć - kirija i svi troškovi ukupno iznose oko 200 evra.

A da bi imali za hranu i garderobu, ona radi u nadnici, dok su deca u školi.

Jelena za Nova.rs priča kako se njihova porodica snalazi u ovo teško doba.

"Šta da vam kažem, prepušteni smo sami sebi s obzirom da mi je suprug preminuo. Ali ne žalim se, za njih se borim i za njih živim. Oni su već veliki, čak su i više odrasli nego što je trebalo. Valjda zbog ovakve situacije. Najstarija ćerka ima 13 godina, druga 11, treća devet i sin osam godina. Pomažu mi mnogo. Dobri su i vredni", kaže nam ova majka kojoj se u glasu oseća ponos zbog svojih mališana.

Već nekoliko godina žive u podrumu jer, kako kaže, to im je najpovoljnija opcija. Deci je teško jer nema svetlosti, ali su se već navikli.

Jedino joj je žao, kaže, što im niko ne dolazi, a posebno mališanima drugari.

"Dnevna svetlost uopšte ne ulazi, upaljeno nam je svetlo čim ustanemo. Mi smo ovde već osam godina. Navikli smo se. Šta da se radi kad je sve skupo, pa tako i kirija. Gazda nam je u prethodnom stanu puno tražio, nismo mogli toliko da izdvajamo, pa smo našli ovaj prostor. Mali je, skučen, niko nam ne dolazi. Decu je pomalo sramota, razumem ih, ipak su devojčice već porasle, tinejdžerke. Dok su bile male, mislile su da tako treba i da je normalno. Ali kako rastu, sve shvataju. Najstarija bi volela da ima svoju sobu, kao i njene drugarice, ali to je nemoguće sada", kaže ona.

Svi spavaju zajedno - najstarija devojčica sa bratom, druge dve zajedno u drugom krevetu, a Jelena - na podu jer, nema mesta, a ni kreveta.

"Ja bih volela da deca imaju svoju sobu, da se normalno kreću kroz stan, da mogu da otvore prozor da gledaju kroz njega. Voleli bi da vide sunce i prolaznike. Ovde ništa ne vide. Duša me boli zbog toga. Što se tiče spavanja, imamo dva kreveta. Dvoje na jednom, dvoje na drugom, a ja na podu. Ova najmlađa ćerka često dođe kod mene na pod da se ušuška, ali ne smem da joj dozvolim jer je hladno, razboleće se. Nemam dušek, nego ležim na ćebetu".

Dok su deca u školi, Jelena je negde u nadnici. Radi gde god vidi da ima posla, samo da bi obezbedila novac za osnovne životne namirnice.

"Radim sve. Imam staru majku, ona živi blizu, pa dođe i bude s njima dok se ja ne vratim s posla. Moram da donesem novac kako bi sutra imala za hleb, mleko, meso i ostalo što nam treba. Nismo puno zahtevni, ali moramo jesti, posebno dečica".

Sutra, kaže, ide u nadnicu, na polje da priprema semenski krompir. Sreća pa je napolju toplo ovh dana.

Osim socijalne pomoći, Jelena nema nikakvih primanja, osim što sama zaradi u nadnici.

Zahvalna je što makar ne mora da plaća knjige za decu, mada često treba da dokupi nešto od udžbenika.

"Knjige su besplatne i to nam jako znači, mada malo-malo pa dokupim četiri-pet knjiga. Zdravstvene knjižice su nam overene, to mi je takođe bitno. Bar da ne moramo lečenje da plaćamo. Eto, najviše bih volela drugi smeštaj zbog dece. Bilo gde, bilo kakav, samo da ima prozore", objašnjava ona.

Za kraj razgovora, Jelena kaže da je zahvalna svim humanim ljudima koji su čuli da "jedna samohrana majka živi sa decom u podrumu".

"Zvali su me neki ljudi, imala sam i uplate na račun, dobili smo garderobu i obuću za decu. Juče su nam bajkeri iz Čačka doneli nov frižider. Mnogo nam znači. Imali smo ranije neki mali, puštao je vodu, a pošto nas dosta ima, frižider uvek mora biti napunjenim suvomesnatim proizvodima, mlekom, jogurtom, jajima... Hvala svima, zaista. Valjda će nas Bog pogledati, pa da izađemo iz ove tame", kaže promuklim glasom ova majka.

BONUS VIDEO: Samohrana majka sa bolesnim sinom zbog vakuma u državnom sistemu nema od čega da živi