INTERVJU Ružić za Nova.rs o besplatnim udžbenicima i koroni

Društvo 29. jan. 202117:14 > 18:07
Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Usred pandemije dobili smo novog ministra prosvete. Ovu školsku godinu počeli smo sa Mladenom Šarčevićem na čelu Ministastva prosvete, a nastavljamo je sa Brankom Ružićem na toj funkciji. Novi ministar prethodno je bio na čelu resora za državnu upravu. Sa ministrom Ružićem popričali smo o tome kako se bori sa prosvetnim problemima, kako korona utiče na celokupni sistem, kao i mogućnosti da se realizuje projekat besplatnih udžbenika koji je pokrenuo profesor Aleksandar Kavčić.

Kako se snalazite na mestu ministra prosvete, s obzirom na to da do sada niste plovili u tim vodama i da ste u veoma osetljiv sektor ušli usred pandemije?

Nezahvalno je davati ocenu o svom radu. O tome sud treba da daju drugi. U svakom slučaju, velika je čast biti prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar ovako velikog i značajnog resora. Uz veliku odgovornost koju osećam i dobar tim, siguran sam da ćemo ostvariti pomake u prosveti i nauci. Evo, već za par meseci rada, pokrenuli smo i značajna pitanja, kao što je povratak statusa Srbije u Evropskoj asocijaciji za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENKVA), izašli smo u javnost sa Strategijom nauke, a vrlo brzo ćemo i sa Strategijom celokupnog obrazovanja. Sve ćemo raditi u saradnji sa relevantnim akterima kako bismo osigurali kvalitet politika koje donosimo.

Šta vidite kao najveći problem u sektoru prosvete? Šta je, prema Vašem mišljenju, prioritet za rešavaanje?

Prioriteta ima mnogo i radi se paralelno na više različitih nivoa, ali efekti tog rada, ma kako mi bili nestrpljivi, postaće vidljivi tek posle nekog vremena. Tako je u svim obrazovnim sistemima na svetu. Reforma u obrazovanju i nauci je proces koji zahteva vreme i kvalitetnu pripremu. U ovom trenutku, izdvojio bih okončanje rada na Stategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2027. godine i podizanje kvaliteta svih nivoa obrazovanja. To ujedno podrazumeva i osavremenjivanje planova i programa nastave, digitalizaciju, investicije u infrastrukturu obrazovnih i naučnih ustanova, usklađivanje obrazovanja sa potrebama privrede i tržišta rada.

Korona i prosveta – hoće li pandemija ostaviti traga na celokupni prosvetni sistem, da li će biti rupa u gradivu i usvojenim znanjima i ako hoće, kako ih popuniti?

Moram da kažem da je školski sistem pokazao veliku adaptibilnost i da smo jedna od retkih zemalja u Evropi, a jedina u regionu koja je bez odlaganja omogućila učenicima na svim nivoima obrazovanja da prate nastavu od početka školske godine. Nije sve idealno, ali nastava se odvija po utvrđenim modelima i u ovim teškim i nepredvidivim uslovima nikome nije uskraćeno pravo na obrazovanje. Prosvetni radnici i vannastavno osoblje pokazali su veliki stepen odgovornosti i požrtvovanosti i zavređuju veliko poštovanje i zahvalnost. Jedan od vidova ispoljavanja takve zahvalnosti biće zalaganje države da svim nastavnicima budu omogućeni bolji i podsticajni uslovi za rad u školama. Nastava se odvija u kontinuitetu, a ukoliko se i pojavi neka prepreka, Ministarstvo u saradnji sa školskim upravama u veoma kratkom roku pronalazi rešenje.

Postoji li opasnost da se školska godina produži ili da se gradivo na nek način nadoknađuje dodatnim časovima?

Zbog pomeranja zimskog raspusta u skladu sa odlukom Kriznog štaba školska godina trajaće dva dana duže. Školska godina za osmake, umesto u petak, 4. juna, završiće se u utorak 8. juna 2021. godine, dok će učenici od prvog do sedmog razreda u školu ići do 22. juna. Prema dopisima koje smo slali školama nastavnici su istovremeno sa emitovanjem TV časova pružali i dodatnu podršku kako bi učenici lakše savladavali gradivo. Na nastavnicima je da prate napredovanje svojih učenika i da po potrebi reaguju.

Kako se pokazala organizacija rada i nastave školama tokom pandemije – prednosti i mane kombinacije onlajn i redovne nastave?

Analiziranje podataka koje su dostavile škole pokazalo je da ovakva realizacija obrazovno- vaspitnog rada nije uticala na postignuća učenika. Situacija nije ista, kao kada se u normalnim uslovima pohađa nastava, ali ovo su vanredni uslovi na koji su se prilagodili i nastavnici i učenici. Važno je da ništa nije rađeno na uštrb kvaliteta nastave.

Vakcinacija prosvetnih radnika je u toku, kakvo je interesovanje?

Kao član Kriznog štaba mogu da potvrdim da su prosvetni radnici bili na vrhu prioriteta za imunizaciju od samog početka. To opet nije bio slučaj ni u najrazvijenijim zemljama što govori o odnosu države prema ovom sektoru. Ovog trenutka je najvažnije da očuvamo zdravlje i bezbednost dece i svih zaposlenih u sistemu obrazovanja i vaspitanja. Država je obezbedila dovoljno vakcina, a prosvetni radnici su bili među prvima koji su se vakcinisali. Do sada je 27.000 njih to učinilo.

Mogu li prosvetni radnici da se nadaju boljim platama i boljim uslovima rada, imate li neke lepe vesti za njih?

Smatram da je socijalni dijalog veoma bitan i imam redovnu komunikaciju sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u obrazovanju. Cilj je da sagledamo sve probleme i rešimo ono što možemo. Uvođenje platnih razreda važno je za pravedniju raspodelu zarada. Na nivou Vlade Srbije biće sagledane mogućnosti da se sa uvođenjem platnih razred krene od 2022. godine.

Veliku pažnju javnosti proteklih dana privlači i tema besplatnih elektrosnkih udžbenika i akcija profesora Kavčića. Izdavači se tome protive, a šta Vi kažete?

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već izdvaja 700 miliona dinara za besplatne udžbenike na koje imaju pravo, između ostalih, učenici iz materajlno ugroženih porodica, kao i učenici sa posebnim potrebama. Takođe, 789 miliona dinara izdvaja se za za digitalne udžbenike za učenike osnovnih i srednjih škola koji se obrazuju po novim programima nastave i učenja. Mislim da model besplatnih udžbenika profesora Kavčića, iako deluje atraktivno, pokreće mnoga pitanja, počev od toga kako urediti sistem, a ne narušiti fer uslove poslovanja i konkurenciju, kako ne narušiti autorska prava. Ne stajem na stranu bilo kog izdavača. Za državu je važno da su udžbenici u skladu sa nastavnim planovima i programima, da ne narušavaju ljudska i manjinska prava, da ne sadrže i ne podstiču govor mržnje i nasilje, kao i druge oblike diskriminacije.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar