Razmena iskustva i znanja na najvećem kardiološkom kongresu u Srbiji

„Sinergija“ se tradicionalno održava osmi put i zamišljena je da olakša razmenu ideja i iskustava kroz međusobnu diskusiju i demonstraciju slučaja uživo, sa krajnjim ciljem poboljšanja brige o pacijentima u regionu jugoistočne Evrope. Da bi se to postiglo, godišnji sastanak „Sinergija„ tradicionalno okuplja profesionalce sa Istoka (Indija, Kina i Japan) i Zapada (Evropa, Severna i Južna Amerika), kao i iz zemalja našeg šireg regiona, uključujući Bugarsku, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Grčku, Mađarsku, Makedoniju, Crnu Goru, Rumuniju, Srbiju i Sloveniju. Otuda i osnovni moto Sinergije: „Istok susreće Zapad u Srbiji“.

"Naš naučni program je u duhu samog naziva kongresa, koncipiran kao sinergija znanja interventnih i neinvazivnih kardiologa i kardiohirurga. Prva i suštinski možda najvažnija celina se odnosi na novine sa kongresa evropskih kardiologa u Amsterdamu. Druga celina je nešto po čemu smo prepoznati, a to je Regionalni kurs interventne kardiologije. Veliki broj kolega iz našeg regiona, preko 100 mladih interventnih kardiologa iz regiona bivše Jugoslavije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, sve do Kazahstana su se prijavili za taj kurs koji je posebno dizajniran sa aktuelnim temama interventne kardiologije. Treća celina se odnosi na lečenje bolesnika sa valvularnim oboljenjima i to je sinergija kliničke i interventne kardiologije i kardiohirurgije. Od prošle godine mi smo, uz podršku Ministarsva zdravlja i RFZO, krenuli sa uvođenjem transkateterskih procedura ugradnja aortne valvula, takozvana TAVI procedura u redovnu praksu u Srbiji. Time je otvorena mogućnost da se i kod nas leče najkompleksniji bolesnici koji su, prema indikacijama, veoma visokog rizika i praktično odbijeni od strane hirurga zbog neprihvatljivo visokog operativnog rizika", objašnjava akademik prof. dr Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju UKCS i organizator „Sinergije“.

Na kongresu će svakako biti reči i o aterosklerotskoj kardiovaskularnoj bolesti (ASKVB), u koje se ubrajaju srčani i moždani udar. Upravo iz razloga što se danas zna da pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji predstavlja faktor rizika koji najlakše može da se promeni."Ono što je ove godine aktuelno jesu nove preporuke za akutni koronarni sindrom, odnosno infarkt miokarda. Kada se kod pacijenta postavi dijagnoza akutnog infarkta miokarda, ovogodišnje preporuke su da se od tog trenutka počinje raditi i na prevenciji narednih događaja. To je nešto što mislim da je jedan od osnovnih novih modaliteta u pristupu lečenja, gde se reaguje već tokom prve hospitalizacije. Terapija za te pacijente se postavlja u koracima. To znači da se po otpustu sa prve hospitalizacije planira sledeća kontrola za već za 4 do 6 nedjelja. Meri se nivo LDL holesterola i ukoliko se postigne adekvatna doza, koja snižava koncentraciju LDL holesterola ispod 1,4 milimola po litru, onda se nastavlja sa tom intenzivnom terapijom. Međutim, ako se samo statinom ne postigne željeni efekat, dodaje se terapija koja sprečava resorpciju holesterola. Ako se kombinovanom terapijom ne postigne efekat, predlaže se dodavanje novije klase lekova koja se primenjuje potkožnim injekcijama na 2 do 4 nedelje ili poslednje generacije inovativnih lekova koja se daje jednom u šest meseci što u značajnoj meri može poboljšati pridržavanje propisanoj terapiji. Tom trojnom terapijom se praktično nivo holesterola u preko 85 odsto slučajeva može dovesti u referentne vrednosti predložene vodičem. Ova inovativna terapija je ušla u preporuke što znači da već imamo dovoljno dokaza iz randomizovanih studija da je to dobro za bolesnika i da ovu terapiju treba uključiti. Nadam se da će inovativna terapija u jednom momentu biti prepoznata i od strane nadležnih u zdravstvu", ističe prof. dr Stanković.

Ciljne vrednosti LDL holesterola u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularne bolesti su jasno definisane, ali se retko dostižu u rutinskoj kliničkoj praksi, jer pacijenti nisu na adekvatnoj terapiji. Takođe, usled neusklađenosti referentnih vrednosti lipidnih parametara sa kardiovaskularnim rizikom na laboratorijskim izveštajima, pacijenti su skloni samoanalizi istih na osnovu kojih samostalno procenjuju da li su zdravi ili bolesni.Ukoliko potpuno zdrava osoba ima vrednost LDL holesterola 2,6 mmol/l, to se smatra kao dobar rezultat. Međutim, iste tolike vrednosti lošeg holesterola nisu dobre za osobu koja je već imala infarkt miokarda. Prema evropskim preporukama, kod takvih pacijenata loš holesterol mora da bude ispod 1,4 mmol/l.***BONUS VIDEO: Zašto infarkt najčešće pogađa ponedeljkom_

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zatoinfarktnajeepogaaponedeljkom-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3180018"]