Kardiolog savetuje hronične pacijente i zdrave osobe - kako da prežive pakao Kerbera

Kardiolog Svetislav Mališić savetovao je kako se treba ponašati na visokim temperaturama i promenama vremena.Ne samo hronični srčani bolesnici, nego i zdravi ljudi, kaže Mališić, imaju problem sa adaptacijom na nagle promene temperature.„Generalni savet bi bio izbegavati te najtoplije periode dana, uzimati adekvatnu količinu tečnosti koja ide od 2,5 litra pa i do pet, ukoliko je veliki gubitak vode znojenjem. Ako neko boravi na suncu, još ako se bavi nekom fizičkom aktivnošću, logično da će putem znojenja izgubiti više tečnosti, treba nadoknađivati veću količinu tečnosti, ali onaj ko vreme provodi u klimatizovanom prostoru, minimum je 2,5 litra, za 24 sata, to je sasvim dovoljna količina tečnosti da podmiri osnovne potrebe“, kaže dr Mališić za n1.rs.Doktor ističe da „ne pijemo dovoljno vode“.

„Polazim od sebe, jako malo uzimam u toku dana, izgovori su zbog posla, obaveza ili jednostavno organizam mi ne traži. Ljudi treba da obrate pažnju, jer u trenutku kada osete žeđ, njihov organizam je debelo dehidrirao“, objašnjava on.Muke kardiovaskularnih bolesnika dođu, dodaje on, kada dođu ovako visoke temperature.„To su u pitanju hornični bolesnici, imaju hroničnu terapiju o kojoj moraju da vode računa, poznaju dobro svoju bolest i svoj organizam. Najviše nam se javljaju ljudi ovih dana zbog kolebanja pritiska, ljudi koji su na hroničnoj terapiji za hipertenziju imaju probleme, jer toplo vreme širi krvne sudove, a oni uzimaju lekove koji spuštaju pritisak“, naglašava.Doktor opisuje i koje simptome počinju da osećaju.„Simptomi su različiti, od najobičnijih – slabost, malaksalost, do aritmije, bolova u grudima ili krize svesti, to su jako opasne stvari i svaki hročni srčani bolesnik, ne samo oni, nego bilo koji pacijent sa nekom hroničnom bolešću dobro poznaje svoj organizam i mora osluškivati svoje telo koje mu šalje signale da nešto nije u redu. Obavezan je pregled, obavezne redovne kontrole, što kod kardiologa, što ostalih lekara. Ne treba odlagati odlazak lekaru, naročito hronični pacijenti“, upozorava on.Kaže da smo svedoci kolapsnih stanja na ulici.„To se desi samo od sebe, čovek dođe u situaciju da mu padne pritisak, izgubi tečnost, nema kod sebe vodu, padne mu šećer i dođe do kolapsnog stanja, to su potencijalno po život opasne situacije“, ističe.

Na pitanje šta je opasnije za hronične bolesnike – promena vremena ili visoke temperature – kaže i jedno i drugo.„Temperaturna kolebanja su nepovoljnija, ali takođe i promena atmosferskog pritiska je jako bitna kod hroničnih kardiovaskularnih ili plućnih bolesnika, oni su osetljivi na to, kao i promene vlažnosti vazduha. Vazdud u Beogradu je jako vlažan, kada se sav asfalt i beton usija, uveče imamo toplotne fluktuacije koje utiču, šetate gradom i osećate iz zgrada kao da ste u rerni, to je ono što najviše pogađa stariju populaciju, ljudi čekaju da izađu iz kuće i na kraju izađu da prošetaju i dožive toplotni udar“, kaže on.Savetuje izbegavanje urbanih sredina kada su ovakve temperature.„Boraviti u zelenom prostoru, šume, parkovi…“, navodi on.BONUS VIDEO: