Radnici FRA protestovali: Očajni smo zbog neizvesnosti

"Ja nisam primila platu pet meseci, Dali su mi kao bedniku pred vaskršnje praznike oko 1.500 dinara. Sin pohađa osnovnu školu, znate li koliki su to troškovi. Majka mi je bolesna, ima penziju šesnaest hiljada dinara i skoro sve potroši za lekove. Treba jesti, plaćati račune, živeti... Od čega. Ovo je bruka i sramota šta nam rade. Obećali su da će rešiti status fabrike, ali još uvek ništa. Samo bog zna šta će biti sa nama", rekla je za Nova.rs jedna radnica koja je u tom preduzeću uposlena nekoliko godina. Želela je da ostane anonimna jer ne zna šta je očekuje u budućnosti."Opet se nadam da ću tu ostati da radim, ne znam šta bih vam više rekla", kroz suze nam je ispričala šta je nju i njene kolege zadesilo.  Sa druge strane predsednik Industrijskog sindikata Fabrike reznog alata (FRA) u Čačku Dušan Đelić, kaže za Nova.rs da razume sudbinu zaposlenih i ističe da su sve više demotivisani i bez volje za radom."Tokom ove sedmice će početi isplata otpremnina za radnike, a nakon toga fabrika će otići u stečaj zbog velikog duga. U dogovoru sa Ministarstvom privrede, 85 radnika koji imaju više od 40 godina radnog staža prvi dobiti otpremninu u visini jedne trećine bruto ličnog dohotka koji su ostvarili u fabrici", rekao je on za naš portal.Druga grupa od 342 uposlena, koji imaju do 40 godina radnog staža, dobiće po 200 evra za svaku godinu radnog staža, objasnio je Đelić. Prema njegovim rečima, sporan je status 62 radnika koji su zasnovali radni odnos dok je fabrika bila u procesu restrukturiranja 2014. godine, što po Zakonu nije dozvoljeno bez saglasnosti Ministarstva za rad, koje rukovodstvo fabrike nije pribavilo, ali se nada da će i za isplatu otpremnina tim zaposlenima biti pronadjeno neko rešenje.Đelić je ponovio da će nakon završenih isplata otpremnina u FRA biti uveden stečaj zbog velikog duga, ali je izrazio uverenje da će fabrika biti privatizovana i da će nastaviti sa proizvodnjom jer postoji nekoliko zianteresovanih pravnih lica za zakup halskog prostora, a doprinosi će svima biti isplaćeni na minimalnu zaradu."Jedna čačanska firma ima interes da kupi halu 2, kod Opšte bolnice Čačak, gde bi se nastavio proizvodni proces, a radnici će biti vraćeni na lokaciju jedan, gde je i sedište fabrike", kaže Đelić.Prema njegovim rečima trebalo bi ispitati odgovornost i rukovodstva fabrike i Nadzornog odbora, jer postoje osnovane sumnje da se preduzećem upravljalo neozbiljno i neodgovorno.

"Država koja je bila većinski vlasnik FRA je od 2000. godine za razne subvenicje i socijalna davanja uložila više od 40 miliona evra. Dug je samo u prošloj godini iznosio 6,5 miliona evra, iako smo dobili subvenciju od 505.000 evra, a ukupan gubitak fabrike je 21 milion evra", precizirao je Đelić dodajući da je račun fabrike u blokadi već jedanaest godina, a poslovanje se obavlja preko posrednika."Više puta sam ukazivao Nadzornom odboru na nepravilnosti, a oni su za jednu godina su održali jednu sednicu i to u Beogradu. Naravno, redovno im se isplaćuje naknada za nerad po 35 hiljada dinara mesečno, kao i generalnom direktoru koji prima oko 110 hiljada", kaže Đelić i ističe da to nema smisla, jer radnici ne dobijaju ništa.Krivična prijava protiv FRAĐelić je podneo 26. juna 2006. godine krivičnu prijavu protiv NN lica jer je nestao alat, odnosno burgije u vrednosti 4.32 miliona dinara."Više puta sam se obratio tužiocu, a alat je pokraden iz magacinskog prostora koji nije nasilno obijan. Do današnjeg dana nisam dobio odgovor ko je odgovoran za taj lopovluk. Zamislite već 16 godina oni istražuju i ništa se ne događa u smislu otkrivanja počinioca. Da se zaključiti da tužilaštvo ne radi svoj posao, a policijski organi delimično. Menadžment FRA ništa ne zanima, bitno im je da su "pokriveni " lažnim fakturama i ništa se ne događa. Rasparčavanje fabrike je počelo od 90. godina, a poslednjih 10, 11 je kulminiralo", zaključio je Đelić.Inače, FRA je osnovana 1953. godine,  a do 1960. proizvodila je nareznice i ureznice. Sopstvenim sredstvima šezdesetih godina počela je izrada i drugih alata od visokokvalitetnih čelika. Godine 1993. imala je 3350 uposlenih radnika, medjutim, sankcije, nebriga rukovodstva, ali i lokalnih vlasti, kao i bombardovanje su učinili svoje, tako da sada broji svega 462 zaposlena, nalazi se u postupku restrukturiranja, a sada i pred stečajem.