Radnicima Ikarbusa već dve godine prazni džepovi

Fabrika stara skoro sto godina. Startovala je kao proizvođač aviona, da bi potom ponela titulu prvaka u domaćoj proizvodnji autobusa. Sada su to samo lepa sećanja, jer je poslednjih godina "Ikarbus“ miljama daleko od toga."Od septembra 2019. nismo primili dinara do sada, situacija je katastrofalna, svi mi imamo porodice, a nemamo nikakvo objašnjenje šta se dešava sa nama i šta će biti dalje“, kaže za N1 Slađan Jovanović, radnik Ikarbusa.Umesto informacije – šta će biti dalje, radnici su poslati na odmor. Ne i zasluženi.„Čak su nam ove godine javili da smo do kraja ove godine na prinudnom odmoru, ja koliko znam prinudni odmor je 45 dana godišnje, a sad je Vlada odobrila do kraja godine da budemo na prinudnom odmoru“, navodi Jovanović.A da li su „prinudno“ nestala i obećanja predstavnika vlasti da će Ikarbus stati na noge? Pre sedam godina, sadašnji predsednik, Aleksandar Vučić je obećao saradnju sa Mercedesom. Umesto toga, „posao veka“ kako je tada nazivan je propao. Sa proizvodnih traka fabrike izašla je jedna serija takozvanih „mercedesovih“ modela i tu je sve stalo. Kasnije se govorilo o drugim potencijalnim partnerima, da bi sve palo na predstavnike Kine. Kopmanija „Jin Long” je 2019. kupila fabriku, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić je to video kao najbolje rešenje.„Kineska kompanija je kupila „Ikarbus” i to će omogućiti da jedna od najstarijih beogradskih firmi, koja ima više od stotinu godina tradicije, nastavi da radi i posluje. Predstavnici kineske kompanije su me obavestili da im u prvoj fazi nedostaje oko stotinu radnika – što je dobro, jer ćemo na taj način obezbediti nova radna mesta – ali i o tome da su njihovi planovi da nastave sa proizvodnjom dizel autobusa, koje „Ikarbus” tradicionalno proizvodi. Oni će, takođe, kako su mi predočili, početi i sa proizvodnjom električnih autobusa, koji se u „Ikarbusu” nisu nikada proizvodili“, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić 26. marta 2019. godine.Mesec dana kasnije, Vesić je najavio i kupovinu 100 autobusa od Ikarbusa. Ali – to je bila samo najava. Kao i da će investitor iz Kine, u fabrici koja je nekada brojala na stotine radnika, obezbediti nova radna mesta.„U Ikarbusu trenutno ima još 25 radnika. U toku je privatizacija preduzeća, nadam se da će se to brzo rešiti i nadam se do kraja juna“, kaže Aleksandar Vićentić, direktor fabrike Ikarbus.I dok direktor veruje u svetlu budućnost fabrike, pojedini poznavaoci prilika veruju da budućnost Ikarbusa neizvesnom čini i odluka Grada da, umesto domaćih, forsira strane firme.„I na sukcesivnim tenderima vidimo da uglavnom kineski Higer i turski BMC dobijaju sve poslove, na izuzetno spornim tenderima, a sada je u toku nabavka 100 zglobnih autobusa za koje se, takođe, priča da će otići turskom BMC. Ja sumnjam da je u pitanju korupcija, jednostavno mnogo je lakše dogovoriti i ugraditi se u poslove u uvozu autobusa, pogotovo kad su oni u startu jeftiniji, a dođu u Beograd skuplji, kao što su turski i kineski“, navodi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.Na pitanje zbog čega se za prevoz Beograđana uglavnom kupuju turski i kineski autobusi, zamenik gradonačelnika za N1 nije odgovorio. A pre nešto više od godinu dana, objasnio je ko sve može da učestvuje na tenderu.„Svako može da učestvuje na tenderima koje raspisuje Grad Beograd, pa i Ikarbus, a ono što ja želim da vam kažem – Grad Beograd će kupovati, naravno, najbolji kvalitet za najmanju moguću cenu“, rekao je Vesić 5. januara 2020.A da li se autobusi kupuju za najnižu moguću cenu? Pretprošle, 2019. godine, Grad je kupio 230 autobusa za 45 miliona evra, mahom iz Kine i Turske. Međutim, cena vozila nije bila jedini problem.„Još gore u čitavoj priči je to što se pokazalo da turski autobusi, koji su se nabavili u tom trenutku, imaju značajne nedostatke. Bilo je par ozbiljnih incidenata. Međutim, preko toga se tako lako prešlo, kao da se jednostavno ništa nije dogodilo“, podseća Mirjana Stevanović, novinarka dnevnog lista Danas.Novinarka dodaje i da nije isključeno da će kineski vlasnik izaći iz cele priče, jer više od dve godine čeka da uđe u vlasništvo, iako je otkupio dugove. Kaže i da postoji mogućnost da fabrika u narednom periodu stavi katanac. „Pa najverovatnije da će ga pustiti niz vodu, baš tom nebrigom, ali ovo oko Ikarbusa je jedan školski primer kako se kod nas radi privatizacija – da se praktično pusti firma da propadne do kraja, onda se budzašto proda nekome. Da li će on da je podigne na noge i da odradi – to je drugo pitanje i retke su takve situacije“, ističe Stevanovićeva.Ikarbus je prošao kroz razne situacije, ali, radnici kažu – proizvodnja nikada nije prestajala, a zaposleni nisu bili bez plata. Pregurali su ratove i sankcije, a hoće li privatizaciju?