Stojanović: Novi lekovi protiv korone ne znače odustanak od vakcinacije i mera

Molnupiravir, kompanije Merk, za najmanje 30 odsto smanjuje mogućnost razvoja najtežih oblika bolesti, pa i smrti. SAD i Srbija će biti prve zemlje koje će ga koristiti.Drugi lek pakslovid proizvodi Fajzer, a pored SAD, Britanija i Srbija će biti prve zemlje koje će ga koristiti. Za skoro 90 odsto smanjuje mogućnost težih oblika bolesti.Radan Stojanović kaže da su lekovi protiv koronavirusa, kao i vakcine, generalno ispitani u meri u kojoj je neophodno da bi se dobila dozvola za hitnu primenu kod ljudi u cilju obuzdavanja pandemije.„O efikasnosti ovih lekova saznajemo iz rezultata sprovedenih kliničkih ispitivanja. Molnupiravir je dobio dozvolu za primenu od britanske agencije, kuca na vrata američke Agencije za hranu i lekove, prošao je već prvu stepenicu i očekuje se da vrlo brzo dobije dozvolu. Zatim će slediti odobrenje od Evropske agencije za lekove, pa i od naše“, objašnjava Stojanović.

Bolje sprečiti nego lečiti

Stojanović ističe da će građani Srbije lekove verovatno dobiti kao neku vrstu novogodišnjeg poklona, ali da je o pravoj vrednosti tog poklona rano govoriti.„Pustićemo da vreme pokaže. Imali smo rezultate kliničkih ispitivanja koji su veoma zadovoljavajući. Međutim, ispitivanja se dešavaju u kontrolisanim uslovima i odabir pacijenata se vrši na određen način. Efikasnost uočena u kliničkom ispitivanju ne mora da bude ona kojoj ćemo biti svedoci u realnom vremenu“, naglašava Stojanović.Na pitanje da li pojava lekova znači da vakcina više nije potrebna, Stojanović podseća na narodnu izreku – „bolje sprečiti nego lečiti“.„Ovo sprečiti odnosi se na vakcine koje su preventivna mera. Saznanje da postoje neki lekovi koji se mogu piti kod kuće ne bi trebalo da nam zamagli um i da pomislimo da nema potrebe da se vakcinišemo. Taj scenario ne bi trebalo da se dogodi“, naglašava Stojanović.Ističe i da lekovi nisu namenjeni za svakog obolelog, već se koriste kod određene grupe pacijenata – onih koji imaju blagu do umerenu formu bolesti i barem jedan faktor rizika koji će doprineti da bolest krene u neželjenom smeru.„Istraživanja su rađena sa različitim sojevima i efikasnost je približno ista. Za omikron nemamo podatke, ali se ne očekuje da kompromituje efikasnost, jer je mehanizam dejstva ovih lekova nezavisan od spajk proteina, na kojem omikron ima veliki broj mutacija“, objašnjava Stojanović za RTS.

Efikasnost vakcina vrlo zadovoljavajuća

Stojanović upozorava da se nikako ne treba olako odricati epidemioloških mera, jer se zemljama koje su se oslonile samo na vakcine to vraća kao bumerang, pa sada ponovo uvode mere.„Imamo dobar primer, imamo odakle da učimo i mi građani ne bi trebalo da budemo loši đaci bez obzira što često nestručnost i zablude našeg razrednog starešine mogu da nas odvedu na pogrešan put. Imamo iskustva iz drugih zemalja koja treba da primenimo“, kaže Stojanović.Ističe da sposobnost mutacija da poremete efikasnost vakcina postoji, ali da efekte treba pratiti.„Ne možemo unapred reći kako će biti. Efikasnost vakcina se procenjuje u laboratorijskim uslovima i na terenu. U laboratoriji je primećeno da antitela kod pacijenta koji su dobili Fajzerovu vakcinu imaju smanjenu sposobnost neutralizcije omikron soja, ali to je izuzetno mali uzorak da bi se doneli neki krupni zaključci. Moramo videti na terenu šta se dešava“, kaže Stojanović.Naglašava da je efikasnost postojećih vakcina za sada vrlo zadovoljavajuća kada je reč o zaštiti od teških kliničkih slika i smrtnog ishoda.Bonus video - Razbijamo zablude o vakcinaciji - Dr Emina Milošević objašnjava zašto korona-vakcine primamo više od jednom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razbijamozabludeovakcinacijieminamilosevic-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2645635"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram