Kardiolog: Ovih 7 stvari nikada ne radim posle 19 sati – posle 20 godina lečenja srčanih udara

Posle više od dve decenije rada sa pacijentima koji imaju srčane bolesti, zapušene arterije i metaboličke poremećaje, primetio je jedan važan, ali često zanemaren faktor zdravlja srca – ono što radimo nakon završetka radnog dana.

Bolesti srca ne nastaju preko noći, već se razvijaju godinama kroz niz signala u organizmu, poput krvnog pritiska, upalnih procesa, regulacije šećera u krvi i kvaliteta sna. Upravo na ove procese u velikoj meri utiču večernje navike. Od onoga što radimo uveče zavisi da li će telo ući u fazu oporavka ili ostati u stanju stresa.

Zbog toga, kako objašnjava za MakeIt, postoji nekoliko stvari koje kao kardiolog nikada ne radi posle 19 časova.

Kasni obroci

Metabolizam prati unutrašnji biološki sat. U večernjim satima organizam postaje manje efikasan u obradi šećera i masti jer opada osetljivost na insulin. Kasno jedenje dovodi do viših vrednosti šećera u krvi nakon obroka, lošijeg metabolizma masti i pojačanih upalnih procesa.

Istraživanja pokazuju da raniji obroci doprinose boljoj kontroli krvnog pritiska i šećera, kao i smanjenju kardiovaskularnog rizika. Uz to, varenje noću ometa procese regeneracije koji su ključni za zdravlje krvnih sudova.

Jako svetlo i LED rasveta

Izlaganje jakom svetlu, posebno onom sa plavim spektrom, smanjuje lučenje melatonina. Ovaj hormon ne utiče samo na san, već i na regulaciju krvnog pritiska i zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Studije su pokazale da svetlo tokom noći može povećati rizik od koronarne bolesti i poremetiti prirodan pad krvnog pritiska tokom sna. Zato se preporučuje toplije osvetljenje i lampe u visini očiju koje imitiraju zalazak sunca. Bhojraj čak koristi crveno svetlo u kupatilu pred spavanje.

Stresni sadržaji na televiziji

Mozak ne pravi razliku između stvarne i „televizijske“ drame. Političke emisije, rijaliti programi ili napete sportske utakmice aktiviraju nervni sistem i podižu puls i krvni pritisak.

Dugogodišnja istraživanja pokazuju da stres, bilo kratkotrajan ili hroničan, oštećuje krvne sudove i može pokrenuti ozbiljne srčane probleme kod rizičnih osoba. Zato ovakve sadržaje izbegava uveče.

Intenzivan trening kasno uveče

Fizička aktivnost je izuzetno važna za zdravlje srca, ali vreme kada vežbamo ima veliki značaj. Intenzivni treninzi u kasnim večernjim satima održavaju visok nivo kortizola i otežavaju prelazak organizma u stanje odmora.

To može produžiti vreme potrebno da se zaspi, povećati noćni puls i smanjiti varijabilnost srčanog ritma, što je važan pokazatelj zdravlja srca. Telo, kako ističe, treba da se smiri pred spavanje, a ne da dobije poslednji nalet napora.

Alkohol uveče

Iako mnogi misle da alkohol opušta, u stvarnosti ima suprotan efekat. Čak i umeren unos narušava strukturu sna, smanjuje REM fazu i remeti proizvodnju melatonina.

Takođe povećava broj otkucaja srca u mirovanju i sprečava prirodan pad krvnog pritiska tokom noći, što je povezano sa većim rizikom od bolesti srca. Loš san dodatno pogoršava upalne procese i metabolizam.

Emotivno teški razgovori

Snažne emocije, posebno bes i stres, imaju direktan uticaj na srce. Naglo podižu nivo kortizola, smanjuju varijabilnost srčanog ritma i mogu izazvati aritmije ili čak ozbiljne srčane događaje kod osetljivih osoba.

Večernje rasprave dodatno opterećuju organizam u trenutku kada bi trebalo da se opušta i priprema za san. Važne teme mogu da sačekaju pogodniji trenutak.

Prekomerno korišćenje ekrana

Mobilni telefoni, tableti i televizori emituju plavo svetlo koje odlaže lučenje melatonina i pomera ritam spavanja. Posledica je kasnije uspavljivanje i lošiji kvalitet sna.

Dugotrajni poremećaji sna povezani su sa povišenim krvnim pritiskom, insulinskom rezistencijom, upalama i većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Na kraju, dr Sandžaj Bhojraj naglašava da je uvek važno konsultovati lekara pre većih promena u načinu života. Njegovo pravilo za večernje sate je jednostavno – smanjiti stres i poremećaje biološkog ritma kako bi srce imalo priliku da se oporavi.