Ubijen čovek koji je držao Iran na okupu? Ko je Ali Laridžani za koga Izrael tvrdi da je mrtav

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da je Laridžani ubijen u napadu, dok iranske vlasti i dalje ćute ili šalju kontradiktorne signale, piše AFP. Upravo ta neizvesnost dodatno podgreva spekulacije – jer u sistemima poput iranskog, odsustvo jasne potvrde često znači da se vodi borba za kontrolu narativa, ali i vlasti.

Čovek koji je držao sistem na okupu

Laridžani nije bio samo još jedan funkcioner. Bio je figura koja je povezivala ideologiju i pragmatizam, teokratski vrh i bezbednosni aparat. Nakon što je u izraelsko-američkim udarima ubijen ajatolah Hamnei na početku rata, njegov uticaj je dodatno porastao, praktično ga čineći ključnim operativcem režima.

Za razliku od novog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija, koji se retko pojavljuje u javnosti, Laridžani je poslednjih nedelja bio vidljiv – šetao je među demonstrantima na provladinim skupovima u Teheranu, šaljući poruku prkosa Zapadu, piše AFP.

Njegova snaga nije bila samo u funkciji, već u sposobnosti da balansira između tvrdolinijaša i pragmatičara. Kako je ranije ocenio Ali Vaez iz Međunarodne krizne grupe, Laridžani je bio „pravi insajder i lukav operativac koji razume kako sistem funkcioniše“.

Smrt opasnija od smrti ajatolaha?

Analitičari upozoravaju da bi eventualna potvrda njegove smrti imala dalekosežnije posledice nego eliminacija samog Hamneija. Razlog je jednostavan: dok je smrt starog vođe bila očekivana i sistem je bio pripremljen za tranziciju, Laridžani je bio ključna „spojnica“ između različitih centara moći.

Njegovim nestankom otvara se prostor za sukob između teokratskog vrha i Revolucionarne garde (IRGC), koja već godinama predstavlja najmoćniju silu unutar države. Oslabljena centralna vlast mogla bi pokušati da konsoliduje kontrolu, dok vojni aparat nema nameru da prepusti uticaj koji već drži.

U takvom scenariju, Iran bi mogao skliznuti u frakcijske borbe – ne nužno vidljive na ulicama, ali duboko destabilizujuće za donošenje odluka, posebno u ratnim uslovima.

Ko će preuzeti kontrolu?

Jedno od ključnih pitanja sada je da li postoji zamena za Laridžanija.

Ako Teheran bude odugovlačio sa imenovanjem naslednika ili bude slao nejasne signale, to će biti jasan znak da unutar sistema postoji razdor. U suprotnom, brzo imenovanje novog čoveka moglo bi ukazati na to da je tranzicija unapred planirana.

Međutim, problem je što Laridžani nije bio lako zamenjiv. Njegova biografija – od komandanta Revolucionarne garde tokom rata sa Irakom, preko šefa državne televizije, do predsednika parlamenta i glavnog nuklearnog pregovarača – činila ga je jedinstvenim akterom.

Bio je i ključni arhitekta iranske nuklearne politike, zagovarajući pregovore, ali uz čvrsto insistiranje na pravu Irana da obogaćuje uranijum.

Regionalne posledice

Čak i u slučaju unutrašnjih potresa, Iran verovatno neće odustati od vojne strategije u regionu. Naprotiv – postoji realna opasnost da bi frakcije unutar sistema mogle pojačati agresivne poteze kako bi dokazale svoju snagu.

To uključuje moguće blokade Ormuskog moreuza, eskalaciju sukoba preko posredničkih snaga i širenje destabilizacije od Turske do Egipta. U takvim okolnostima, pregovori o prekidu vatre postaju znatno teži – jer više ne postoji jedinstveni centar odlučivanja.

Signal koji svet čeka

U ovom trenutku, ključni indikator nije samo da li je Laridžani zaista mrtav, već kako će Teheran reagovati.

Ako se uskoro ne pojavi u javnosti – naročito na televiziji – biće to snažna potvrda da je Iran izgubio jednog od svojih najvažnijih ljudi. A ako vlasti potvrde njegovu smrt uz odlaganje i nejasne poruke, to će značiti da se unutar režima već vodi borba za nasledstvo.