Iranska Revolucionarna garda upozorila je da će uništiti naftnu i gasnu industriju svojih suseda u Zalivu, koje smatra interesima SAD, ako energetski sektor Irana ponovo bude napadnut.

„Još jednom vas upozoravamo da ste napravili veliku grešku napadom na energetsku infrastrukturu Islamske Republike, na šta se već sprovodi odgovor“, navodi se u saopštenju IRGK koje su preneli iranski mediji.

„Ako se ovo ponovi, dalji napadi na vašu energetsku infrastrukturu i infrastrukturu vaših saveznika neće prestati dok ne bude potpuno uništena, a naš odgovor će biti mnogo žešći od večerašnjih napada“, dodaje se.

Donald Tramp ne želi dalje napade na iransku energetsku infrastrukturu, piše Volstrit žurnal.

Međutim, američki zvaničnici su rekli novinama da je podržao izraelski napad na gasno polje Južni Pars kao poruku Teheranu zbog blokade Ormuskog moreuza.

On bi ponovo mogao biti otvoren za ciljanje većih iranskih energetskih postrojenja u zavisnosti od budućih akcija Teherana u tom plovnom putu, navodi Žurnal.

Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza kao odgovor Irana na masovno američko-izraelsko bombardovanja izazvalo je haos na svetskim energetskim tržištima i dovelo do vrtoglavog rasta cena nafte, a stvari bi mogle biti još gore, kažu stručnjaci, ako se poremeti i prolaz kroz moreuz Bab el-Mandab - još jednu ključnu pomorsku rutu na Bliskom istoku.

Ormuski moreuz povezuje Persijski zaliv sa otvorenim okeanom i globalnim tržištima preko Omanskog zaliva i Arapskog mora, a Bab el-Mandab je uzak prolaz za brodove koji ulaze ili izlaze iz Crvenog mora, čiju jemensku obalu uglavnom kontrolišu pobunjeni Huti, oružana grupa koju podržava Iran i jedna od najmoćnijih saveznica Teherana, koju su SAD označile kao terorističku organizaciju.

Opširnij pročitajte u posebnoj vesti.

Katarsko Ministarstvo spoljnih poslova proglasilo je nepoželjnim diplomatsko osoblje u Ambasadi Irana, ostavljajući im rok od 24 sata da napuste Katar, objavila je večeras katarska agencija QNA.

Ministarstvo je dostavilo je zvaničnu notu Ambasadi Islamske Republike Iran, u kojoj se navodi da Katar smatra i vojnog atašea i atašea za bezbednost u ambasadi, kao i osoblje dva atašea, "personama non grata" i zahteva da napuste zemlju u roku od najviše 24 sata.

Odluka je usledila je na sastanku direktora protokola u Ministarstvu spoljnih poslova Ibrahima Jusifa Fahra i ambasadora Islamske Republike Iran u državi Alija Salehabadija, navodi katarska agencija.

Ministarstvo je objasnilo da je odluka odgovor na ponovljena iranske napade i očiglednu agresiju protiv Države Katar, kojom je narušen njen suverenitet i bezbednost, uu flagrantno kršenje principa međunarodnog prava, Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i principa dobrosusedstva.

Ministarstvo je naglasilo da će na nastavak tog neprijateljskog pristupa iranske strane biti odgovoreno dodatnim merama Države Katar, na način koji osigurava zaštitu njenog suvereniteta, bezbednosti i nacionalnih interesa.

Ministarstvo je potvrdilo da Država Katar zadržava pravo da preduzme sve neophodne mere kako bi zaštitila svoj suverenitet i bezbednost, u skladu sa odredbama međunarodnog prava, objavila je agencija QNA

Katar je saopštio da su „drski“ raketni napadi na industrijski grad Ras Lafan „direktna pretnja njegovoj nacionalnoj bezbednosti i stabilnosti regiona“.

„Iranska strana nastavlja svoju politiku eskalacije koja gura region ka ponoru i uvlači zemlje koje nisu deo ove krize u krug sukoba“, objavilo je katarsko Ministarstvo spoljnih poslova na društvenim mrežama.

U saopštenju se dodaje da Katar „zadržava pravo da odgovori“ i da „neće oklevati da preduzme sve neophodne mere kako bi zaštitio svoj suverenitet, bezbednost i bezbednost svojih građana“.

Katarska državna naftna kompanija objavila je da su rakete pogodile Ras Lafan, glavno energetsko čvorište.

„Timovi za hitne intervencije odmah su poslati na teren kako bi stavili požare pod kontrolu, s obzirom na to da je pričinjena velika materijalna šteta“, objavila je kompanija QatarEnergy na društvenim mrežama.

Svo osoblje je bezbedno i za sada nema žrtava, navodi se u saopštenju za štampu

Američki zvaničnik je negirao da su Sjedinjene Države napale iranska gasna polja, rekavši da je napad izvršio Izrael. Iranski državni mediji su ranije izvestili da su SAD i Izrael ciljali delove iranskih naftnih i gasnih postrojenja, uključujući Južni Pars, najveće gasno polje na svetu.

Jedan izraelski izvor je ranije rekao za CNN da je Izrael napao postrojenje Asalujeh na jugozapadu Irana. Drugi izraelski zvaničnik je rekao da je izraelski napad na iransko postrojenje Južni Pars izvršen u koordinaciji sa Sjedinjenim Državama.

U međuvremenu, američka strana sada tvrdi da nije izvršila napad.

Bliskoistočna komanda američke vojske, poznata kao CENTCOM, objavila je novi izveštaj o ratu protiv Irana, navodeći da je pogođeno više od 7.800 meta i oštećeno ili uništeno više od 120 iranskih brodova.

„Snage CENTCOM-a angažuju mete kako bi demontirale bezbednosni aparat iranskog režima, sa prioritetom koji se daje lokacijama koje predstavljaju neposrednu pretnju“, navodi se u saopštenju.

Saudijska Arabija će u martu poslati znatno više nafte kroz Crveno more, zaobilazeći Ormuski moreuz koji kontroliše Iran.

Iran je preuzeo kontrolu nad moreuzom nakon američko-izraelskog napada, zabranivši tranzit brodova povezanih sa SAD, Izraelom, evropskim zemljama i njihovim saveznicima. Pre napada i iranskog odgovora, Saudijska Arabija je izvozila šest miliona barela nafte dnevno kroz Ormuski moreuz, podseća Rojters.

Pošiljke kroz moreuz su smanjene na 10 procenata od predratnog nivoa, procenjuje Međunarodna agencija za energiju (IEA), navodeći da je 2025. godine ovom rutom prošlo 20 miliona barela nafte i naftnih derivata dnevno.

Najveći svetski izvoznik nafte mogao bi da isporuči do sedam miliona barela dnevno u luku Janbu putem cevovoda Istok-Zapad, izbegavajući veliko smanjenje proizvodnje zbog punih rezervoara i ublažavajući problem koji je već usporio proizvodnju nafte u Iraku, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Od toga, oko pet miliona barela dnevno moglo bi biti dostupno za izvoz, dok bi ostatak bio namenjen domaćim rafinerijama, saopštila je saudijska državna energetska kompanija Aramko 10. marta. Očekuje se da će oko 70 tankera utovariti sirovu naftu u Janbuu u martu, uključujući 40 koji su još uvek na putu, prema podacima LSEG o brodarstvu.

Novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei izdao je saopštenje nepun dan nakon što je njegova vlada potvrdila atentat na šefa iranske bezbednosti Alija Laridžanija.

U saopštenju koje je prenela poluzvanična novinska agencija Tasnim, Hamnei je rekao da je vest o Laridžanijevoj smrti primio sa „velikim žaljenjem“.

Nazvao ga je „inteligentnom i posvećenom osobom“ i istaknutom ličnošću u iranskoj političkoj eliti.

"Ubistvo takve osobe nesumnjivo pokazuje njegov značaj, ali i mržnju neprijatelja islama prema njemu“, nastavio je vrhovni vođa.

„Protivnici islama treba da znaju da prolivanje ove krvi samo jača drvo islamskog sistema. Naravno, svaka krv ima cenu koju će zločinačke ubice mučenika uskoro morati da plate.“