Retorikom devedesetih protiv zdravog razuma na lokalnim izborima

Predsednik Srbije se u ovoj predizbornoj kampanji zalokalne izbore, koja bi po logici stvari trebalo da se bavi ključnim pitanjima tih deset sredina u kojima je 29. marta glasanje, okrenuo odnosima sa susednim državama i već njegovoj tradicionalnoj priči o tome ko i zašto u regionu ne voli Srbiju i na čemu joj zavidi.

“Ratne igre” sa komšijama

Tako nas je već nekoliko puta obavestio da ga je strah zbog "formiranja vojnog saveza" Hrvatske, Albanije i Kosova, jer, kako je naveo, oni "formiraju vojni savez da bi napali Srbiju".

"Čekaće trenutak da izbije veći sukob Evropljana i Rusa, i još veći sukob na Bliskom istoku. Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, niti želimo, ali da li sumnjam u njihove namere", precizirao je nedavno predsednik Srbije u intervju za RTS.

Hrvatsku je posebno optužio da je bila "glavna logistička podrška za rušenje Srbije svima iz Srbije" u poslednjih godinu i po dana, od početka protesta posle pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici.

U sagu o najnovijim odnosima sa Hrvatskom uveden je i faktor naoružavanja dveju zemalja i navodni strah komšija od raketa koje je Srbija nabavila od Kine. Najnoviji “srpsko-hrvatski sukob” dodatno je pogurao hrvatski premijer Andrej Plenković svojom izjavom da će upozoriti NATO zbog novog naoružanja koje ima Srbija.

Naravno, i u ovom medijskom ratu Beograda i Zagreba uvek je važno imati na umu da su Vučićev SNS i Plenkovićev HDZ sestrinske partije u okviru Evropske narodne partije, kao i da su naprednjaci i ranije kada je trebalo da se medijski pokrije neki skandal u zemlji uvek voleli da “opletu po komšijama iz Hrvatske”.

Na listu “neprijatelja” stigli i Slovenci

Priču u maniru “ja sam protiv svih” Aleksandar Vučić je ovom prilikom proširio i na Sloveniju. Informacije da je u Ljubljani podignut optužni predlog protiv poglavara Srpske pravoslavne crkve zbog mobinga, predsednik Srbije je okarakterisao kao “još jedan u nizu pokušaja da se ruši ono što je sveto u srpskom narodu”.

"Rušili ste predsednika, rušili ste vojsku, hajde sad da srušite patrijarha, da srušite i srpsku crkvu", naveo je Vučić.

Cela ova medijska konstrukcija o tome ugroženosti Srbije, koju jedino može da odbrani Vučićev režim, zaokružena je, naravno, na temi Kosova.

Naime, posle meseci upadljivog ćutanja o zakonima kojima se kosovski Srbi obavezuju na još veću integraciju u sistem pod kontrolom vlade u Prištini, sada kada je na tu priču stavljena tačka, oglasio se i predsednik države.

Predsednik u kontejneru

Aleksandar Vučić je najavio da će sledeće nedelje sesti u kontejner sa strane centralne Srbije, kod jednog od administrativnih prelaza sa Kosovom, da bi razgovarao sa njima.

“Čekaću naše ljude koji izlaze i ulaze preko administartivnog prelaza i videti šta možemo da pomognemo. Naši ljudi su strašno životno zabrinuti i želim da im pomognem”, najavio je.

Za to vreme, u deset lokalnih izbora, gde bi trebalo da se glasa 29. marta totalni haos, ali o njemu se predsednik ne oglašava. Svakim danom stižu nove informacije o mogućim malverzacijama koje bacaju ozbiljnu senku na regularnost izbornog procesa.

Haos na lokalu

U Kladovu i Majdanpeku broj birača premašuje broj stanovnika, što već miriše na izborne nepravilnosti. U Knjaževcu je lokalna izborna komisija odbacila studentsku listu, samo zato, kako navode podnosioci te liste, da ne bi bila na prvom mestu na glasačkom listiću, jer je ono rezervisano za naprednjake. Slučaj je stigao i do Višeg suda, koji je naložio lokalnoj komisiji da listu proglasi, što je ona i učinila. Borba ko će biti prvi na glasačkom listiću i dalje se vodi.

“Svedočimo neverovatnoj kampanji države, kriminalizovanih delova institucija protiv naroda. Vidimo kako građani prijavljuju da lokalni kriminalci agituju, zastrašuju i prete da se glasa za vladajuće stranke. Vidimo kako su svi resursi u službi kampanje jedne liste, nema nikakve ravnopravnosti aktera. Jedna reč koja sve opisuje je - strah“, opisao je Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA koja prati izborni proces atmosferu u sredinama koje se spremaju za lokalne izbore.

Ukratko rečeno, Vučićev režim strahom od velikog rata pokušava da sakrije mali rat na lokalu, koji upravo svojim manipulacijama izaziva njegov režim.

Potrošio sva obećanja

Igor Avžner, marketinški stručnjak, ocenjuje za Nova.rs da su sve teme, koje je do sada na lokalnom nivou koristio Aleksandar Vučić su iscrpljene i iskustvo je građanima pokazalo da su u pitanju bila samo prazna obećanja.

“Zato je on sada krenuo sa tom ratnom retorikom gde je protiv njega čitav svet, a on je jedini ispravan. Znate i u ludnici sa unutrašnje strane piše ‘mi smo ovde jer smo u manjini’. Očigledno da nije baš čitav svet u krivu, a da je samo Vučić u pravu”, ističe.

Avžner podseća da se mnogi u Srbiji još uvek se sećaju ratnih strahota.

“Ta emocija straha od rata, koju kreira vladajuća stranka u ovom trenutku, može da ima uticaj uglavnom kod needukovanog i neinformisanog stanovništva. Svako iole informisan i ko ima iole kritičko razmišljanje će shvatiti da nikakvog rata neće biti”, smatra sagovornik Nova.rs.

On naglašava da je jedini rat koji se sada vodi na našim prostorima borba građana za slobodu medija i oslobađanja institucija, jer je kako upozorava Vučić okupirao skoro sve medija i uzurpirao gotovo sve institucije, od policije, vojske, pa do pravodsuđa.

Vučić je vratio ratnu retoriku, ali ovo nisu devedesete

“Sve to o ratu su prazne priče na koje će, mislim, narod odreagovati na pravi način. Apsolutno, bez obzira kakav će ovaj probni balon biti i u smislu komunikacije i u smislu ishoda pobede na lokalu, Vučiću je vreme da razmisli šta će mu biti naredni posao”, ocenjuje Avžner.

Podvlači da se Aleksandar Vučić se odavno vratio na radikalski način komunikacije, ali procenjuje da mu to neće mnogo pomoći jer mi ne živimo u uslovima kao što su bili oni devedesetih.

“Možda je Vučićev način komunikacije isti kao kao devedesetih, ali politički trenutak je potpuno drugačiji. Ovde je devedesetih bio rat, mi smo bili pod sankcijama, pusto ostrvo u Evropi. Danas to nije tako. On ne može toliko slobodno da se ponaša koliko je mogao slobodno da se ponaša Milošević. Srbija se opredelila za ulazak u EU i ukoliko to želimo moramo da poštujemo određena pravila. U ovim istorijskim okolnostima, sa tim metodama ne može da očekuje iste rezultate kao Milošević devedesetih”, zaključuje Avžner.