Kontinent puca na pola, ali ne kako mislite: Naučnici objasnili šta se dešava u Africi

Ipak, dok čitate ove redove, Afrika se zaista polako menja. U severnoj Etiopiji, u zabačenom regionu Afar, nalazi se jedinstven sistem pukotina u obliku slova Y, gde se kontinent postepeno razdvaja i na dug rok stvara uslove za nastanak novog okeana.

Razloga za paniku nema. Ovo nije scenario iz filma o iznenadnoj apokalipsi, već proces koji traje milionima godina. Kako objašnjava Ema Vots, članica istraživačkog tima koji godinama proučava ovu oblast, javnost često pogrešno tumači ovakve informacije.

„Ljudi odmah pomisle da se sve raspada pred našim očima, ali to je izuzetno spor proces. Možete to ponavljati unedogled, ali senzacionalistički naslovi uvek privuku više pažnje“, rekla je ona.

Pakleni pejzaž koji je raj za nauku

Afar važi za jedno od najsurovijih mesta na planeti. Letnje temperature prelaze 50 stepeni, a uslovi su ekstremno suvi i negostoljubivi. U njegovom sastavu nalazi se i Danakilska depresija, gde se uzdiže vulkan Erta Ale, poznat po dugovečnom jezeru lave i nadimku „kapija pakla“.

Upravo ovakvo okruženje čini ovu oblast izuzetno važnom za nauku. Ovde se susreću tri velike tektonske ploče: Etiopski rift, rift Adenskog zaliva i rift Crvenog mora. Njihovo postepeno razdvajanje pokreće proces poznat kao kontinentalno rascenjivanje. Kako se ploče udaljavaju, materijal iz unutrašnjosti Zemlje se podiže, a dugoročno može dovesti do formiranja novog okeanskog dna.

Iako ovakvi sistemi postoje i na drugim mestima na planeti, Afar je poseban jer se proces odvija na kopnu i može direktno da se posmatra. U kasnijim fazama, ovakve promene obično se dešavaju duboko ispod površine mora, što otežava njihovo proučavanje.

„Ovde imamo retku priliku da vidimo kako nastaje novo okeansko dno pre nego što bude potopljeno“, objašnjava Vots.

Nova saznanja iz dubine Zemlje

Tokom doktorskih studija vulkanologije na Univerzitetu u Sautemptonu, Vots se priključila timu koji proučava ovu oblast. Njihovo istraživanje, objavljeno prošlog juna, otkrilo je postojanje velikog, asimetričnog uzlaznog toka materijala iz dubine Zemlje, takozvanog plašta.

Ono što je novo jeste saznanje da se taj tok ne ponaša ravnomerno, već pulsira poput otkucaja srca. Taj ritam nije uvek isti, a način na koji se širi razlikuje se u zavisnosti od uslova u svakom od tri riftna sistema.

„Ranije smo mislili da je to jednostavan proces i da je sastav tog materijala ujednačen. Sada vidimo da postoje razlike u strukturi i sastavu, kao i u količini rastopljenog materijala, što utiče na brzinu razdvajanja ploča“, kaže Vots.

Proces koji traje milionima godina

I pored svega, brzina ovog geološkog procesa je gotovo neprimetna. Riftovi Crvenog mora i Adenskog zaliva šire se brzinom od oko 15 milimetara godišnje, što je sporije od rasta noktiju, dok je Etiopski rift još sporiji, sa oko 5 milimetara godišnje.

U takvim uslovima, formiranje novog okeana zahtevaće milione godina, a nije ni izvesno da će se uopšte završiti. Sličan proces u prošlosti, poznat kao Midkontinentalni rift, nije uspeo da razdvoji Severnu Ameriku.

Za naučnike, međutim, ovo je izuzetna prilika. Razdvajanje ploča otkriva stare slojeve zemlje i pruža uvid u evoluciju dugu gotovo pet miliona godina.

U regionu Afar pronađen je veliki broj fosila, uključujući i ostatke ljudskih predaka. U januaru je u časopisu Nature objavljeno otkriće fosila starog 2,6 miliona godina, koji pripada izumrlom rođaku čoveka.

Reč je o vrsti Paranthropus, poznatoj po snažnim vilicama zbog kojih je dobila nadimak „Čovek orašar“. Do sada su njegovi ostaci pronalaženi uglavnom u istočnoj i južnoj Africi, poput Kenije, pa novo otkriće, oko 1.000 kilometara severnije, ukazuje da je ova vrsta bila rasprostranjenija nego što se mislilo.

„Verovalo se da se nikada nije proširila toliko na sever, bilo zbog uslova sredine ili konkurencije sa drugim vrstama. Novo otkriće pokazuje da to nije tačno i da je problem bio u nepotpunim fosilnim zapisima“, rekao je dr Fred Spur iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

Dodatna otkrića usledila su i prošlog avgusta, kada su pronađeni fosilizovani zubi još dve vrste ranih hominida, stari između 2,6 i 2,8 miliona godina, što dodatno osvetljava način na koji su naši preci koegzistirali.

Istraživanja se nastavljaju

Potencijal za nova otkrića u ovom regionu je ogroman. Naučnici se nadaju da će dodatno rasvetliti ponašanje vulkana u ovoj oblasti, naročito nakon erupcije dugo uspavanog vulkana Hajli Gubi u novembru.

Oblak pepela koji je tada nastao bio je toliko gust da je prekrio okolne pašnjake i poremetio avionski saobraćaj čak do Indije.

„Ovakve erupcije se retko beleže, pa još uvek nemamo dovoljno podataka o rizicima. Važno je da nastavimo istraživanja kako bismo bolje razumeli procese i potencijalne opasnosti“, kaže Vots.

Kako dodaje, nauka napreduje korak po korak, a pred istraživačima je još dug put do potpunog razumevanja ovog izuzetnog geološkog fenomena.