Vlasnici beogradskih splavova krenuli su tačno u podne u protesnu vožnju od Ušća preko Terazija, Slavije do Trga Nikole Pašića, podstaknuti nedavno raspisanim konkursom za splavove, po kome će na Savskom keju biti mesta samo za 30 splavova.
Sa oko 100 vozila krenuli su u protestnu vožnju preko Brankovog mosta ka centru grada.
Kažu da su im uskraćena zakonska prava, da dve i po godine pokušavaju da se izbore za njih, a da je konkurs dokaz neustavnost propisa na kojima se temelji zakup vodnog zemljišta u Beogradu. Tvrde da nadležne institucije nisu odgovorile ni na jedan dopis njihovog pravnog tima.
Advokat Vesna Blagojević kaže da je najveća prepreka u rešavanju problema u priobalju Zakon o vodama koji, za razliku od Ustava, dopušta da se vodno zemljište da u zakup.
„Zakon o vodama suprotan je Ustavu Srbije. Dobra od opšteg interesa, kao što je vodno zeljište, ne mogu biti predmet zakupa. Međutim, u ovom zakonu od 2018. godine postoji odredba o davanju u zakup vodnog zemljišta. Što se tiče odluke o početnoj ceni, samo grad Beograd i Vojvodina plaćaju ove troškove, dok ostatak Srbije ne plaća ništa“, objasnila je Blagojević.
Ona napominje da je ovo protest upozorenja, odnosno zahtev da se poništi konkurs koji je zasnovan na nezakonitostima.
„Želimo da se sedne i priča sa nama, da se svi ti propisi stave van snage i da se usaglase sa Ustavom i Zakonom. Zakon o vodama je neustavan, a čitav plan mesta je i nezakonit i neustavan“, napominje ona.
Pročitajte još:
Vodno zemljište, kako je rekla, ne predstavlja ni proizvod, niti uslugu, stoga za njega ne može da postoji takozvani „cenovnik“. Uredba o planu mesta doneta je, prema njenim rečima, pre nego što je Aleksandar Šapić postao gradonačelnik, pa iako je inicirana javna rasprava sa tri puta više potpisa građana nego što je dovoljno, taj propis je usvojen.
„On je nezakonit jer nije ispoštovan postupak donošenja“, rekla je Blagojević.
Vlasnici splavova smatraju da je sporna i odluka o utvrđivanju početne visine zakupa. Blagojević kaže da je to odluka Vlade iz 2019. godine, i „da se njome grubo diskriminišu svi plutajući objekti u gradu u odnosu na iste u Vojvodini i ostatku Srbije“. Navodi da je cena zakupa vodnog zemljišta u Beogradu je „od 500 – 1.250 odsto veća od cene u Vojvodini“, kao i da se u Smederevu na primer zakupnina uopšte ne plaća. Odgovor od Ustavnog suda o ovome nisu dobili.
Dodaju i da je Plan mesta za postavljanje plutajućih objekata donet bez javne rasprave. Blagojevićeva podseća da je peticiju protiv Plana potpisalo tri puta više građana nego što je potrebno, ali je Plan ipak izglasan.
Ljiljana Glišić, koju smo zatekli na skupu, kaže za naš portal da je prodala stan pre 25 godina da bi kupila marinu koju danas drži zajedno sa sinom.
„Oni hoće da stave tri restorana na nase mesto, a mi smo stavili ulicno svetlo i stanari zgrade Bloka 72 nas podrzavaju jer gledaju u brodove i labudove. Dali smo 25 godina života, mi živimo na brodu, nas 4 porodice žive od te marine. Ne bezimo od toga, neka dođe komisija i neka papire od 1998. godine do dana danasnjeg placanja vide, sve imamo uredno i crno na belo“, tvrdi ogorčena Ljiljana.
BONUS VIDEO: Protest vlasnika splavova u Beogradu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare