Profesorka Fakulteta bezbednosti: Iako vlast naziva studente teroristima, sama zapravo ima odlike državnog terorizma

Stanarević je na tribini o policijskoj brutalnosti koje je održana na Fakultetu političkih nauka u Beogradu rekla i da smo svedoci da bezbednosne kulture nema tamo gde bi najviše trebalo da je bude - u sektoru bezbednosti.

"Ovo jeste tema i za razmatranje i sa aspekta bezbedonosne kulture. Čini se da nje nema tamo gde treba da je bude najviše - u sektoru bezbednosti, ona tamo nestaje i nema je, a jača među građanstvom. Studenti su pokazali da kroz svoje radne grupe za bezbednost tokom protesta je kod njih se podizao stepen bezbednosne kulture, što je značajno. Jer kad institucije ne rade svoj posao, onda građani i ostatak društva preuzimaju na sebe tu ulogu, kako bi se kakav-takav red održao", rekla je Stanarević.

Povodom policijske brutalnosti na protestima, ona podseća da je uloga policije u društvu - da očuva javni red i mir, da zaštiti sve građane, da zaštiti institucije, da se bori protiv kriminala.

"To je nešto najvažnije, a ima i čitav niz drugih nadležnosti i obaveza. Policija mora da poštuje određene principe, na prvom mestu - princip zakonitosti, ali i princip srazmernosti ili proporcionalnosti, zatim princip nediskriminacije i princip nužnosti. Ukoliko bilo koji od ovih principa nije ispunjen i nadležni organi se njih ne pridržavaju, znači da se nezakonito ponašaju u obavljanju tih poslova", rekla je.

A nepridržavanje tih principa, dodaje, stvara određene tenzije.

Situacije u kojima se građani osećaju nebezbedno, u kojima počinje da raste strah i nepoverenje u njih, a sve to nas vodi u raznim pravcima koje smo čuli da se spominju - ili u neki građanski rat, da će neko uvesti meru vanrednog stanja, da na sceni imamo neke situacije gde se neki akteri prozivaju teroristima, stranim plaćenicima...", kaže.

Ko su teroristi?

Stanarević je naglasila da se tim terminima studenti nazivaju - potpuno neutemeljeno.

"Takav nametnuti diskurs je mene motivisao da krenem malo da istražim i vidim koliko je prisutno tih elemenata koji nas mogu uputiti na to da razmišljam da li ta represija ima elemete koji liče ili su najbliže tome da ih nazovemo i državnim terorizmom", priča profesorka.

Prema njenim rečima, to je prilično neistražena tema jer je jako teško dokazati i doći do činjenice koja će vam poslužiti da možete da pirkažete to stanje u društvo. Ali, dodaje, sadašnji režim u Srbiji ima više elemenata koji mogu da potvrde da se radi o - državnom terorizmu.

"Ako imamo aktere koji sprovode nasilje ili prete njime, ako imamo one koji će u ime države da sprovode te neke aktivnosti, pri čemu one pored redovnih organa reda i mira uključuju i parapolicijske ili paravojne snage, to je još jedan uslov koji je prisutan a ispunjen je, koji pripada obeležjima državnog terorizma", naglasila je Stanarević.

Još jedan element koji pokazuje da može da se kaže da je reč o državnom terorizmu je da se takvim nasiljem i represijom izaziva veliki strah.

"Ne samo kod onih koji su direktne žrtve takve represije, već se oni čine iz razloga da se taj strah prelije na šire grupe, na one koji se identifikuju sa žrtvama. Ono što čini jednu od karakteristika državnog terorizma je da takvom aktivnošću želite da promenite ponašanje kod ogređene ciljne grupe", kazala je Stanarević.

"15. mart prelomni trenutak"

Ona smatra da je 15. mart i protest na Slaviji možda bio "prelomni trenutak" kada se pokazao taj državni terorizam.

"Možda je 15. mart bila prelomna tačka i upotreba te naprave za koju nismo sigurno da je bio zvučni top, ali koja je izazvala veliki strah u to šta države institucije rade i ophode se prema mladima koji su hteli samo da predstave svoje nezadovoljstvo na mirnom protestu", rekla je.

Prema njenim rečima, jačanjem represije režima, policija je izgubila svoju preventivnu ulogu koju bi trebalo da ima.

"Policija ima tu neku dvojaku ulogu - deluje preventivno i represivno. Sada te prevencije nema", kazala je Stanarević i dodala da policija mora da dozvoli mirnim demonstrantima da protestuju.

Naglašava i da sada, kako eskalira situacija, može doći do pobune s druge strane.

"Gde i morate da sačuvate tu prisebnost, da ne reagujete na nasilje koje je prekomerno. Među nama ima onih koji nisu više spremni da protestuju mirno i biće teško da pokušamo da u narednim danima sačuvamo mir, da ljude oko nas koji burnije reaguju, da umirimo, da smirimo, da im objasnimo da samo na miran način možemo da uđemo u političku borbu, gde smo ostali čisti", poručila je Stanarević.

Jovanović: U Ukrajini postojale tituške, kod nas su - u Pionirskom parku

Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Miodrag Jovanović izjavio je da u brojnim radnjama koje su preduzimali državni organi tokom studentskih i građanskih protesta mogu da se nađu elementi državnog terorizma.

"Nijedan krivični zakon na svetu ne propisuje niti kriminalizuje državni terorizam, jer on izlazi iz domena prava i ulazi u domen politike, odnosno jedne patološke pravno-političke situacije gde imate upotrebu državnih organa zarad osnovnog cilja, a to je uglavnom zastrašivanje određene grupe ljudi, vrlo često se tiče grupe ljudi koja politički i ideološki suprotstavljena onome ko vodi državu", kazao je Jovanović.

Kako je rekao, strategija je ista - upotreba nasilja.

Prema rečima profesora Jovanovića, mogu se uočiti tri vrste državnog terorizma.

"Jedno je da vlada angažuje nekakve privatne paravojne, parapolicijske snage koje upotrebljavaju nasilje s ciljem zastrašivanja. Drugi oblik je da sama vlada pribegava određenim sredstvima i mehanizmima nasilja koji potpuno izlaze iz zakonskog okvira, a treći oblik, kojeg ima najviše u našem slučaju, jeste da se prilikom redovnih upotreba instrumenata izlazi iz zakonskih okvira i da se prekoračuje sila, da se vrši nasilje i dolazi do tačaka torture", pojasnio je.

Govoreći o prvoj vrsti državnog terorizma, Jovanović daje primer iz Ukrajine.

"Postoji termin u ukrajinskoj praksi, tih privatnih snaga koje su angažovane i zovu se 'tituške'. Njihov naziv dolazi od imena sportiste Vadima Tituške koji je bio angažovan u periodu u kojem je predsednik Ukrajine bio Janukovič, da oformi jedinicu koja je štitila vladine skupove, napadala novinare, i pošto je bio osuđen za napad na novinare, tako je njegovo ime postalo generički termin za te formacije", izjavio je Jovanović.

Profesor Jovanović kaže da i u Srbiji postoje takve formacije, ali se ne zovu isto.

"Ne zovu se tako, njihovo skoro pa boravište jeste Pionirski park, plato ispred Narodne skupštine. Imate tamo mesto na kome su ulogorovane te skupine koje se posle pojavljuju ispred stranačkih prostorija, na mitinzima, u raznim operacijama uključujući i zastrašivanje političkih protivnika. Pa imate razbijanje kafića, ribarnica vlasnika koji podržavaju proteste, uništavali su autobuse... To su sve akti koji potpadaju pod prvi vid državnog terorizma", kazao je Jvanović.

"Nekima navlačene policijske uniforme"

Dodao je da postoje indicije "da su nekima od njih navlačene i policijske uniforme".

"Prva prelomna tačka je po meni bilo iskaljivanje institucionalnog besa u akciji ispred Pravnog fakulteta, u junu. Kada je reč o drugom obliku koji je opasniji i teži, a to je da organi države posežu za mehanizmima koji nemaju nikakvu pokrivenost u samom pravnom poretku, daću vam uporednu sliku. Mi nismo ni blizu te situacije ali je upečatljiva i treba da nam bude pred očima, a to je ono vreme vojne hunte u Argentini, kada su otimali političke protivnike i veliki broj njih, do 30.000 ljudi je oteto, veliki broj je odveden na let smrti gde su ih izbacivali iznad okeana", podsetio je Jovanović.

Kako je rekao, to je "nešto što je neuporedivo sa onim sa čim se mi suočavamo". "Ali, jeste primer gde posežete za ovakvim sredstvima", dodao je.

Takođe, rekao je, upotreba zvučnog topa u martu ove godine je vrsta državnog terorizma koji podseća na ovaj vid.

"Gde vi izlazite iz pravnih okvira, ulazite u spiralu laganja, mi shvatamo da se to dogodilo, i kao neku krunu tog događaja imate i reakciju evropskog Suda za ljudska prava koji je izašao sa privremenom merom i zatražio od Srbije da se o tome izjasni", rekao je.

Prema rečima Jovanovića, treći način državnog terorizma su akti upotrebe sile koji izlaze iz onoga što je dozvoljena upotreba sile koja se graniči u nekim situacijama i sa torturom.

"Bez obzira što se termin državni terorizam odomaćio u političkoj teoriji, on nije sasvim adekvatna odrednica, jer tamo gde ga ima, terorističke akte zastrašivanja preduzimaju delovi aparata koji su suštinski oteli državu. Reč je uvek o autoritarnim autokratskim porecima koji otuđuju aparat koji treba da služi građanima i usmeravaju ga ka zaštiti onoga ko je trenutno na vlasti", naveo je Jovanović.