Piše Ivan Mrđen: Koja smo mi boleština…

“Teška vremena stvaraju jake muškarce, jaki muškarci stvaraju dobra vremena, dobra vremena stvaraju slabe ljude, a slabi muškarci stvaraju teška vremena” – tako nekako glasi maksima koja se ovih dana vrti po društvenim mrežama.

Do mene je stigla preko mog prijatelja Milana Miodragova Pajevića, uz njegov komentar: “Mislim se, do kad će ovo naše teško vreme da traje i gde su ti jaki muškarci koji će da nas izvuku iz ovakvog vremena i spasu loših ljudi”. Većina onih koji su se “nakačili” na ovu trakalicu takođe misli da su vremena teška, ali uglavnom ne vide način kako će ona da proizvedu “jake muškarce” koji bi mogli da ih promene.

Mnogi su se upitali “a šta je sa jakim ženama”, više po utiskom činjenice da u legalizivanoj opoziciji, onoj za koju se zna, koja se tako predstavlja i koju tako nazivaju, najveća muda ima jedna žena, što je novi teg na tasu pesimističkog pogleda da svemu ovome nema kraja.

“Njemu niko ništa ne može, osim jednog koji se usudio da proba”, sjajan je aforizam Radivoja Bojičića, koji nas vraća na pitanje svih pitanja – kako da ovdašnja opozicija brzo pronađe zajedničkog protivkandidata repelcovanom predsedniku svega ovoga?

Moj je odgovor: Ovi ovakvi nikako! “Koja smo mi boleština postali kad moram da se pravdam da nisam aktivista Đilasove stranke zato što podržavam Mariniku Tepić”, upitao se ovih dana moj prijatelj Aleksandar Perkučin. Zato mi je dok sam maločas objašnjavao šta podrazumevam pod “legalizovana opozicija” došlo da napišem “legalizovana prostitucija”.

Može li se bez njih i mimo njih? Moj je odgovor: Može! Na to je juče na našem portalu sjajno ukazao pulmolog dr Dejan Žujović: “Narode, kad je dosta? Koliko primera da navedem? Sto, hiljadu, deset hiljada primera nenormalnosti života u ovoj zemlji? Koliko? Na koju cifru reaguješ? Na koju nepravdu? Čekaš nekoga drugog? Neko da povede? Zašto? Povedi ti, koji čitaš ove redove. Biću uz tebe uvek. Fizički, perom, znanjem, obrazom. Čekaš mene? Čekaš njega? Shvati, ti, mali čoveče, ti si centar ove vasione. Ti si taj koji pokreće i menja“.

Ja bih samo dodao, ti si taj koji menja loše ljude da bi nastupila bolja vremena. To, međutim, ne može da učini izolovani pojedinac, jer će ga brzo izolovati, neke medijski a neke i fizički. Pre nešto više od pet godina predsednik svega ovoga je na nekom mitingu pričao kako se teško živi i kako su plate male. Neko je dobacio iz publike: „Predsedniče, narod ti je gladan!“ „Znam da je gladan! Ja najbolje znam! Obilazim Srbiju! Radim! Sve znam!“ Aplauz! Veliki aplauz! Onoga koji je vikao odvelo je obezbeđenje, predali ga policiji, strpali ga u zatvor…

„Demagog priča svoju priču. U koju veruje. Jedino veruje sebi i svojoj priči, koju neprestalno vrti. Tako praznom pričom zavrti razum običnom svetu“, napisao je tim povodom Branko Dragaš. Tako imamo legalizovanu drogu vs. legalizovane prostitucije.

U Srbiji se to naziva politika!