Piše Ivan Mrđen: Ovo ću samo ostaviti ovde

Nausprot pojavama, postupcima i događajima koje i ne treba komentarisati drukčije, jer je sve jasno već samim pokazivanjem neospornih činjenica, „ovo ću samo ostaviti ovde“ se može protumačiti i kao izraz objektivne nemogućnosti da se određeni događaji, postupci i ponašanja povežu i koliko toliko objasne.Pre četiri dana sam zapazio informaciju na kraju vesti da je u Ulici Ratka Resanovića u Železniku pronađeno telo keramičara Milorada R. (49), koji je najverovatnije zadavljen na spavanju: “Iako se prvobitno navodilo da je zgrada u kojoj se zločin dogodio napuštena, odnosno da u njoj nema stanara , komšije kažu da je u njoj naseljeno nekoliko porodica koje su odlučile da same završe objekat, jer je investitor od toga odustao.”Iako liči na “ovo je samo ostavljeno ovde”, to me podsetilo da samo u našem komšiluku, na padini između “Cvetkove pijace” i Ustaničke, ima nekoliko desetina nezavršenih a već delimično useljenih novogradnji, iza čega stoje najblaže rečeno “neraščišćeni odnosi investitora i kupaca”. Odaju ih neuređeni prilazi i mesta za parkiranje, godinama koriste tzv. “građevinsku struju”, a umesto travnjaka i igrališta za decu stoji nekakav materijal koji su “majstori” davno zaboravili…Odluka “da se ja uselim, a ti posle završavaj” je najčešće poslednja odbrana prevarenih, što takođe svedoči o bezakonju u toj oblasti, koruptivnim spregama i pranju kriminalom stečenih para, ali i nepoverenju građana u institucije sistema, pre svega razne inspekcije i sudove.Početkom septembra navršiće se dve godine od kako je naša komšinica Stojanka Stojanović sa dva hica iz pištolja prekratila spor sa građevinskim investitorom Zoranom Trifunovićem iz Jagodine. Zbog „baba Coke“ je prilično oštro reagovao i predsednik svega ovoga, koji se baš u to vreme busao u grudi da mu je „svejedno da na ulicama bude i pet miliona ljudi“, ali je pokazao kolektivni strah vlasti od pojedinačnog uzimanja pravde u svoje ruke, od usamljenih reakcija onih kojima je „sve prekipelo“.Na Zvezdari su narednih meseci svako malo osvanjivali grafiti „Sloboda za Stojanku Stojanović“, već sledeće noći bi ih prefarbali, da bi se pojavili na nekom drugom mestu, kao pokretni semafor „zime našeg nezadovoljstva“. Iz tog ugla gledano, pet miliona je malo, ali jedan je mnogo!Na isti način bi mogla da se tumači i nervozna reakcija filadendron premijerke na subotnju akciju u selu Rakita kod Babušnice, koje će možda jednog dana biti proglašeno za simbol borbe i odbrane reka od investitora koji grade mini hidrocentrale.Ovo ću samo ostaviti ovde, ali to što je krampovima, lopatama i brusilicama više stotina aktivista uklonilo cevi koje su pretile Rakitskoj reci, svedoči da su ljudima dosadili jalovi protesti, komentari po društvenim mrežama i ispisivanje grafita pod okriljem noći!Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram