Nakon što je otkriveno da je učenik osmog razreda OŠ "Vladislav Ribnikar" prošlog petka uneo nož u školu, roditelji i drugi đaci ponovo su uznemireni, a nakon majske tragedije u kojoj je ubijeno devetoro dece i čuvar. Majka učenice koja pohađa školu "Ribnikar" Gordana Gavrić uputila je dopis direktoru škole Ljubomiru Pjevoviću nezadovoljna reakcijom rukovodstva na poslednji incident, ali i preporukom da danas, povodom Dana borbe protiv vršnjačkog nasilja, deca dođu u školu u roze majicama.
Odgovor direktora nije dobila, a njeno pismo prenosimo u celosti:
„Obaveštavam Vas da je Vaše obaveštenje upućeno preko razrednih starešina, najblaže rečeno, neumesno i neprimereno, posebno u okolnostima u kojima se naša škola nalazi od 3. maja. Uz to, naredbodavni karakter Vašeg dopisa, koji upućujete odmah nakon turbulentnog, a nedovoljno razjašnjenog proteklog petka, je odraz ili Vašeg nedovoljnog poznavanja škole kojom trenutno upravljate ili tendenciozne namere odvraćanja pažnje sa suštine na marginu.
Biću slobodna da Vam predočim, da ste pre bilo koje odluke ovog tipa o „roze majicama“ (koje deca treba da nose na Dan borbe protiv vršnjačkog nasilja, prim.red.), bili u obavezi da nam odgovorite na niz pitanja, a sve u skladu sa funkcijom koju obavljate:
Zašto nas odmah nakon saznanja o unošenju noža u školu niste obavestili i obustavili nastavu?
Zašto na naše insistiranje niste dopustili razrednim starešinama da puste decu kućama, već ste im naložili da mogu da odu samo oni po koje dođu roditelji?
Da li Vi mislite da smo mi besposleni i da možemo da se stvorimo ispred škole za pet minuta? Učenici viših razreda dolaze na nastavu sami, te nema potrebe da ih držite u školi kao zatočenike, kada se nešto desi.
Da li Vam je poznato da su učenici bila u stresu i panici i da su zbog Vaše odluke morala da ostanu na nastavi?
Zašto ste nastavnicima dali netačnu informaciju da nije pronađen nož?
Zašto ste nam tek u petak posle podne prosledili šturu informaciju da je pronađen neki predmet, nemajući potrebu da izreknete celu istinu i izustite da je reč o nožu koji su otkrili učenici, a ne policija?
Nema potrebe da nam dajete smernice za psihološku potporu jer to odavno znamo, ali je najčešće nalazimo po sopstvenoj volji i savesti, da nas u Ribnikaru ne bi lečili stručnjaci sa turbo-folk terapijom ili psiholog škole, Lidija Maksić, koja nema ni trunke moralne odgovornosti, za stradanje nevine dece, što je skandalozno (ne treba zaboraviti da roditelji ubijene dece tuže školu).
Šta radi policija i obezbeđenje u školi ako učenici obavljaju njihove poslove i otkrivaju hladno oružje. Ja sam jedina iz našeg odeljenja koja nije htela da plati obezbeđenje, jer smo na početku godine tražili skeniranje torbi ali se to nije dogodilo. Dokle više da roditelji obavljaju posao države?!
Šta je škola preduzimala u smislu ranije dobijenih informacija o učeniku koji je uneo nož?
Toliko o tome šta smo očekivali a nismo dobili od petka do danas. Drugom prilikom o tome šta se dešavalo od 3. maja do danas i piramidalnoj odgovornosti..
No, vratimo se temi „rozih majica“. Da li vi zaista verujete da smo mi toliko bezumni i servilni da ćemo decu obući u roze, planiranog datuma, kako bismo na taj način, kako Vi kažete, poslali poruke protiv nasilja. Biću slobodna da Vam kažem da ste nas potcenili jer mi ne možemo dopustiti da se tragedija na ovaj način minimizira i da se naša istraumirana deca stavljaju u službu marginalizovanja ideje večnog sećanja.
PROČITAJTE JOŠ
Naši načini su daleko slojevitiji i dostojniji od vaših „roze majica“, u koje možete obući samo sebe i one koji ne mogu ili ne smeju da Vam se odupru. Prosto ne mogu da verujem, da je škola toliko bezidejna i da „roze“ stavlja na pijedestal, umesto da se konačno oglasi, a pre svega Vi kao novi v.d. direktor, sa odlukom da se streljanoj deci posveti deo škole gde su za tren nestala iz zemnog života, i da konačno kažete da je to memorijalni centar. Eto, mogli biste tog 28. februara da nas obavestite da o tome više nema dileme.
Znate li kako su deca reagovela na „roze majice“? Rekla su da će se obući u crno jer je to boja Ribnikara, od kada više među njima nema njihovih drugara. Ne može se nikome više prodavati rog za sveću! A što se tiče slogana, molimo Vas da od nas to više ne zahtevate jer nismo obavešteni ni šta je bilo sa slogananima koje smo svojevremeno slali za moto škole. Bilo je među njima divnih, poput: „Kad porastem biću čovek“ ili „Obrazovan je onaj ko ima obraz“. Izgleda da nisu imali dobro tlo da izniknu!
Imajući u vidu, da su mnogi roditelji i učenici zgroženi Vašom odlukom, najbolje bi bilo da je odmah povučete, kako nas ne biste stavljali u situaciju da dodatno objašnjavamo da „roze“ nije simbolična boja naše borbe protiv nasilja. Naši anđeli sa čuvarom Draganom, umiveni su zlatnom i plavom, bojama svetlosti i nebesa, tako da je i naš put obasjan upravo tim bojama.
U molitvenom sećanju na Anu, Katarinu, Maru, Emu, Adrianu, Angelinu, Bojanu, Sofiju, Andriju i Dragana“, zaključuje se u pismu.
*****
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare