Da li spadate među ljude koji sate provode pretražujući Instagram profile omiljenih muzičara i koncertnih prostora u potrazi za svirkom na koju želite da idete? Ili još više vremena provodite skrolujući po Netfliksu ili HBO-u u potrazi za filmom ili serijom koju vredi pogledati? A tek knjiga? Ili novi bend? Grupa mladih ljudi iz Beograda odlučila je da uzme stvari u svoje ruke i napravi aplikaciju koja će sve ove probleme rešiti odjednom. Napravili su aplikaciju „Vrabac“, koja daje uredničke preporuke za događaje, knjige, pesme, predstave, izložbe.
Sve je počelo kada je tadašnji student Luka Barović došao na ideju da napravi ovakvu aplikaciju, da bi onda zajedno s Nikolom Dobričićem ovu nameru sproveo i u stvarnost. „Sve je u suštini proizašlo iz moje potrebe da se informišem o kulturnim dešavanjima u Beogradu na jednostavniji način, da ne moram da prolazim kroz, recimo, Instagram i sam istražujem, nego da imam neku vrstu uredništva koje može da mi preporuči – evo ovde je dobra muzika, ovde je dobro piće, ovo je dobra izložba“, kaže Luka za „Novu“.
Luku i celu ekipu „Vrapca“ smo sreli u Dorćol Platzu, gde je u avgustu u saradnji sa Fondacijom Veselin Simonović organizovana izložba „Beograd nikad ne spava“, na kojoj su izloženi radovi mladih umetnika. Ideja „Vrapca“ je jednostavna – da gradi platformu za mlade ljude aktivne u kulturnom životu, da podstiče saradnju i da bude jedan od aktivnih učesnika beogradske umetničke i društvene scene.
Upravo zato oni ne žele da ova aplikacija bude tek generator svih događaja i kulturnih sadržaja, već pažljivo skup pažljivo probranih preporuka ljudi koji znaju o čemu govore.
„Glavna ideja s aplikacijom je od početka bila da ne kačimo sve događaje, da ne pratimo sve što se dešava u Beogradu, nego samo ono što možemo da preporučimo. Da li smo mi išli na događaje, ili znamo organizatore, manje je važno. Važno je da to bude nešto što će da doprinosi kulturnom životu Beograda. To je ideja“, kaže Luka.
Osim aplikacije, gde je fokus na događajima, Vrabac na svom profilu na Instagramu preporučuje knjige, filmove, serije, kroz rubrike „Šta Vrabac sluša“, „Šta Vrabac gleda“ i „Šta Vrabac čita“.
Za rubriku „Šta Vrabac čita“ zadužena je Anđela Radulović, koja za „Novu“ kaže da joj je namera da naglasak bude na našim novijim izdanjima na izdavačkoj sceni. Na svake dve nedelje „Vrabac“ preporučuje romane i zbirke poezije.
„Nije važno da li su u pitanju prevodi, novi romani ili nova poezija. Izdavaštvo se ovde slabo promoviše, nije tako velika scena i zato smatramo da je bitno istaći nove knjige koje su kvalitetne. Dosta čitam, pa samim tim i pratim sve novo što se objavljuje, a onda volim i da preporučim ono što mi se svidelo“, kaže Anđela.
Ona navodi da je, primera radi, među književnim preporukama roman „Pakao“ Anrija Barbisa u izdanju Platoa. „U pitanju je francuski autor koji je meni do tada bio u potpunosti nepoznat. Takođe, tu je i nova zbirka Anice Savić Rebac, njena poezija koja je tek sad objavljena. Zato preporučujemo i izdanja Kontrasta, koji izdaje veoma raznolike autore i to praktično sve kvalitetne; oni su i objavili njenu poeziju“, priča nam Anđela.
Ona kaže da se na Instagramu lako propusti gomila sadržaja, a cela poenta aplikacije „Vrabac“ je da na jednom mestu bude sabrano sve što je kvalitetno i da bude lako za korišćenje.
„Ideja je da ne morate danima da kopaš da bi došao do onoga što te zanima, pa da to ‚sejvuješ‘ negde, jer će u suprotnom da ti promakne. Svako ima svoj profil na aplikaciji, gde može da odabere određene događaje, da kaže da će doći na njih, da ih ‚sačuva‘ u suštini“, kaže Anđela Radulović.
Luku je ovaj problem i naterao da napravi „Vrapca“.
„Stičem utisak da se davimo u sadržaju, koji je često besmislen. To se ne odnosi isključivo na događaje. Instagram kao da je preuzeo sve što se dešava u društvu, a to znači da zavisimo od njegovog algoritma. Po meni je veliki problem što se sve automatizuje po tom pitanju“, kaže on.
Gotovo da nema konzumenta kulturnih sadržaja koji nije sebe uhvatio kako praktično sate provodi skrolujući kroz razne striming platforme u potrazi makar jednim filmom koji to veče vredi pogledati. Kako se s tim izboriti?
„To je možda i naša glavna borba. Striming servisi su fenomenalan primer koji mene najviše nervira. Jer, to je paradoks u kojem imamo beskonačan sadržaj koji deluje kao nešto što nam treba, a u suštini beskonačan sadržaj nikome ne može biti koristan nikada. Taj koncept pretplaćivanja na striming platforme gde za 10 evra mesečno dobijamo sve, a u stvari ti ne možeš za mesec dana pogledaš sve filmove na toj platformi. Nema nikakve vrste uredništa u tome. S tim se borimo tako što je naša prva stranica na aplikaciji koncipirana tako da se u prvih pet do 10 minuta konzumiranja aplikacije pojavi nešto što vam odgovara. Ako se desi da vam to nije dovoljno, tu su pretraga i arhiva, sa izlistanim događajima. Ideja nam je da što je više moguće skratimo proces pretrage i da već na osnovu prvih nikoliko reči možemo da vam preporučimo mesto za izlazak, ili neku drugu preporuku“, kaže Luka.
Mladi ljudi u Srbiji su zahvaljujući talasu protesta već navikli starije generacije da od njih mogu da očekuju pozitivna iznenađenja. Otud i pitanje koje se samo nameće: Da li je aplikacija koju prave propadnici generacije Z u Srbiji zapravo iznenađanje? Da li je navodna odbojnost mladih generacija prema kulturi zapravo samo predrasuda?
„Mislim da pad interesovanja za kulturu postoji na svetskom nivou“, kaže Anđela. Ona smatra da to nije isključivo uslovljeno generacijskim smenama.
„Čini mi se da se svuda proizvodi ogromna količina filmova, predstava, knjiga, umetnosti, ali da kvalitet opada. To je dosta nerešiv problem. Vi recimo u 20. veku imate veoma jasne etape kulturnog sadržaja koji je vrlo uobličen, a onda imate rane dvehiljadite od kada smo u ambijentu koji je postmoderni, a da niko ne zna šta ta reč znači za kulturu. Mislim da u Beogradu ima mnogo zanimljivih ljudi koji stvaraju i prate kulturu. To se ne vidi jasno, što je i razlog zašto ovo radimo – da Vrabac postane platforma oko koje mogu da se okupe korisnici koji prate kulturu i koji žele da u njoj aktivno učestvuju“.
Isto kaže i Luka.
„To da se mladi ljudi udavaljavaju od kulturnog iskustva je, bar po mom iskustvu, potpuno netačno. Možda se ne vidi toliko, ali mladi ljudi su veoma željni dobre kulture“.
Za sve korisnike njihove aplikacije koji je skinu do kraja oktobra, Vrabac i Fondacija Veselin Simonović poklanjaju dve karte za predstavu „The Techno Ballet Odysee“ u Berlinu, koja je razvijena i prvi put izvedena 2024. godine u Dorćol Platzu u Beogradu. Uslovi i detalji o ovoj akciji biće objavljeni na nalozima Vrapca na društvenim mrežama.
Aplikaciju „Vrabac“ možete preuzeti OVDE.
Uredništvo Vrapca specijalno za čitaoce Nove preporučuje po tri pesme, događaja, filma i knjige koje ne bi trebalo propustiti. Uživajte!
Muzika:
– I Love My Computer (album) – Ninajirachi;
– noćas mi se s tobom spava (singl) – Kristofor;
– Majmunčina – Vigor
Događaji: (svi događaji mogu se naći na aplikaciji)
– Promocija pivskih novina OBAVEŠTAJAC (Sprat Bar, Četvrtak 18.09.);
– Tiga //Kristijan Molnar// Nexie ( jedan od najiskusnijih svetskih umetnika elektronskog zvuka stiže u Beograd) (Kran 26.09.);
– Aritmologija oblika, izložba Dragana Jelenkovića (MSUB, 05.09. – 03.11)
Film:
– No Bears (2022., Jafar Panahi)
– Yugo Florida (2025., Vladimir Tagić)
– Sigurno mesto (2022., Juraj Lerotić)
Knjige:
Lom – Goran Smardžić (u Lomovom izdanju)
Kiklop – Ranko Marinković (u Kontrastovom izdanju)
Lepota muža – En Karson (izdao Kulturni centar Novog Sada)
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare