46
Juče je počeo prvi upisni rok na beogradskim fakultetima prijavljivanjem kandidata za osnovne akademske, integrisane i osnovne studije, a kako se čini, najveća navala bila je na Filozofskom fakultetu, konkretno na smer Psihologija, na kom su kandidati stajali u redu i čekali nekoliko sati pre početka upisa. Da li ovaj podatak treba da nas začudi - možda i ne jer je skoro svake godine slična situacija, s tim što se ove za jedno mesto bori čak sedam kandidata. A zbog čega đaci hrle na psihologiju - pretpostavljamo zbog toga što su, kako objašnjavaju stručnjaci, psiholozi potrebni u svakoj branši, a jedna njihova seansa košta 50 evra.
Studijski program psihologije na Filozofskom fakultetu godinama unazad ima sufiks „najtraženiji“ na beogradskom Univerzitetu.
Iako su kvote ukupnog broja studenata povećane sa 88 na 116, od čega je njih 105 na budžetu, dok se 11 finansira samostalno. Konkurencija se nije smanjila, a prema zvaničnim informacijama ove godine se za jedno mesto bori čak sedam kandidata.
Time je studijski program psihologije na Filozofskom fakultetu, čini se, najpopularniji na celom Beogradskom univerzitetu, ostavivši tako iza sebe, po popularnosti, Fakultet organizacionih nauka, Stomatološki, Medicinski, Elektrotehnički…
Prodekanka za nastavu Filozofskog fakulteta dr Nataša Jovanović istakla je jednom prilikom zbog čega je studentima zanimljiv ovaj smer.
PROČITAJTE JOŠ:
46
8
59
„To je atraktivna studijska grupa iz više razloga. Studenti dolaze u tim godinama kada im je razvoj ličnosti sopstvene i tuđe veoma zanimljiv, tako da je zbog toga psihologija atraktivna. Psiholozi relativno dobro stoje kada je reč o pozicioniranju na tržištu rada, tako da ima i taj faktor. Zanimljiv im je studijski program, silabusi, kurikulumi“, kazala je ona.
Studije psihologije su uvek bile popularne među srednjoškolcima, s tim što je devedesetih interesovanje splaslo, da bi se onda kasnije opet stabilizovalo na današnjem nivou.
Upravnik Odeljenja psihologije na Filozofskom fakultetu dr Aleksander Baucal je mišljenja da psiholozi zauzimaju značajn faktor u digitalnom svetu koji je danas dominantan.
„Prilikom razvoja nekih aplikacija, nije dovoljno biti dobar u programiranju, nego razumeti buduće korisnike, njihove potrebe i očekivanja, njihove preferencije u korišćenju aplikacija. Firme mogu da razviju u tehnološkom smislu odlične aplikacije, ali one najuspešnije se izdvajaju upravo po tome što su prilagođene korisnicima. U medicinskom sektoru, opet, odavno je poznato koliko ‘psihološki faktor’ utiče na uspešnost lečenja. Široka primenjivost psihologije i njena relevantnost u ličnom životu su razlozi zbog kojih je studiranje atraktivno za veliki broj mladih ljudi“, kazao je on.
Dodaje da se studenti psihologije zapošljavaju u najrazličitijim sektorima i kompanijama.
„Osim što se bave kliničkom psihologijom u zdravstvu ili privatno, rade kao školski psiholozi ili psiholozi u kompanijama, mnogi posao nađu i na radnim mestima koja nas iznenade. Imamo one koji su na berzama ili u finansijskom sektoru, zatim u digitalnim industrijama. Retko se dešava da naši studenti imaju teškoće pri zapošljavanju. Iz razgovora sa njima stičem utisak da je njima najveći problem da se usmere i izaberu između brojnih mogućnosti koje im pružaju studije“, kaže Baucal.
Osim tradicionalnog zapošljavanja psihologa u sistemima zdravstva ili obrazovanja, sve veći broj njih opredeljuje se za kasnije usavršavanje za privatnu terapeutsku praksu, ali i rad u kompanijama, pošto je poslednjih godina broj kompanija koje ih zapošljavaju sve vidljiviji na tržištu rada.
Upravo ovo, ali i činjenica da su psiholozi sve potrebniji industriji četvrte generacije, onoj koja se bazira na digitalnoj ekonomiji i podacima, navelo je i neke privatne fakultete da osnuju studijske programe psihologije, pa i da spoje psihologiju i ekonomiju.
Interesovanje studenata za psihologiju je bilo veliko i onda kada je izbor karijera nakon studija bio ograničen, a danas se taj broj sve više uvećava jer je prepoznata stvarna potreba za profesionalcima u oblasti psihologije.
Pored HR pozicija, diplomci psihologije mogu započeti karijeru u marketingu, prodaji, konsaltingu, ali mnogim drugim poljima zahvaljujući kombinaciji izbornih predmeta.
U istraživanju Svetskog ekonomskog foruma o zanimanjima koja će biti u porastu do 2025. godine psiholozi, psihijatri i prihoterapeuti nalaze se odmah iza lekara, IT i stručnjaka za veštačku inteligenciju, a razlozi su u njihovom sve većem značaju i angažovanju kako u sferi zdravstva i psihičkog zdravlja ljudi, tako i u različitim industrijama.
Kako rade na posve različitim mestima, od vrtića, škola i bolnica, preko privatne prakse, do multinacionalnih kompanija, odnosno digitalne industrije, tako se i mesečne zarade prihologa značajno razlikuju.
Dok oni koji rade u obrazovnom ili zdravstvenom sistemu primaju otprilike koliko i njihove ostale kolege, visoko pozicionirani menadžeri u velikim kompanijama zarađuju i nekoliko puta više.
Cena jedne sense po satu kod psihoteraputa, takođe je različita i kreće se od 15-ak pa do 50 evra.
Pravo da se prijave na konkurs za Odeljenje psihologije imaju svi kandidati koji su završili četvorogodišnju srednju školu ili studiraju na drugoj visokoškolskoj ustanovi ili na drugom smeru Filozofskog fakulteta.
Juče je počela prijava, a kandidati prilikom konkursa moraju da uplate 9.630 dinara za polaganje prijemnog ispita. Za strane državljane ova cifra je nešto veća – 14.450 dinara.
Što se tiče prijemnog ispita, svi zainteresovani za Odeljenje psihologije polažu test iz opšte informisanosti i test iz psihologije. Test iz psihologije polaže se 25. juna u 10 časova, dok se opšta informisanost polaže sutradan, 26. juna u isto vreme.
Školarina na ovom smeru je 118.548 na osnovnim studijama, odnosno 226.519 za strane državljane.
Kandidati koji steknu uslov za studiranje na Filozofskom fakultetu odnosno na Odeljenju psihologije, imaju na četvrtoj godini studija praksu.
Na Odeljenju za psihologiju na osnovnim, master i doktorskim studijama predaje se veliki broj predmeta iz raznih oblasti opšte i eksperimentalne psihologije, socijalne psihologije, kliničke psihologije, razvojne i pedagoške psihologije, psihologije rada i metodologije psiholoških istraživanja.
Pored Odeljenja psihologije, na Filozofskom fakultetu postoje i druga odeljenja: andragogija, arheologija, etnologija i antropologija, istorija, istorija umetnosti, klasične nauke, pedagogija, sociologija i filozofija.
BONUS VIDEO: Nevenka je završila treći fakultet u 69. godini:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
