FON i ETF jesu sigurno najpopularniji fakulteti u Srbiji za koje se opredeljuje većina srednjoškolaca, što i pokazuju prijavne liste na kojima se njih troje bori za jedno mesto. Međutim, ne mogu baš svi da se školuju na njima, pre svega jer ih je zbog velikog interesovanja, teško upisati. A ni prijemni ispit nije toliko jednostavan kao što je to slučaj na beogradskom Mašincu o kom smo pisali i koji vam se, kako se čini, baš svideo. Verovatno zato što možda i niste znali, traje tri godine, polaže se samo matematika, a obećava siguran posao. A sada imamo još lepše vesti za buduće akademce - pronašli smo još 5 fakulteta koje možete lako da upišete, pa da se brzo zaposlite.
Tekst o Mašinskom fakultetu je prilično privukao pažnju naših čitalaca – verovatno zbog toga što većina nije bila upoznata sa studiranjem na istom.
Dakle, kao što smo istraživali, Mašinski fakultet važi za one visokoškolske ustanove koje, nakon diplomiranja, studentu, pružanjem znanja i veština o mašinskom inženjerstvu, obezbeđuje, donekle, siguran posao.
Prijemni nije preterano težak – polaže se samo matematika, a traje samo tri godine. Naravno, ne završavaju ga svi jer Fakultet je prilično težak i „ozbiljan“, ali svakako pruža nade u brzo i dobro zaposlenje.
Ali, osim njega, postoje još neke ustanove na koje budući studenti treba da obrate pažnju (posebno oni koji nemaju određene preferencije, nego im je želja da se što pre osamostale i zaposle).
Poljoprivredni fakultet u Beogradu ima čak sedam smerova, a prijemni ispit je isti za svaki – polaže se samo jedan predmet odnosno proverava se znanje iz jednog od pet predmeta: sociologija, biologija, matematika, hemija ili fizika.
Složićete se – ne bi trebalo da bude teško naučiti jedan udžbenik. Baš zbog jednostavnog prijemnog, mnogi srednjoškolci, pored fakulteta koji žele da upišu, polažu prijemni i na Poljoprivrednom, za slučaj da im se ne ispuni prva opcija.
Što se tiče zaposlenja, agroekonomija je prilično popularan smer idealan za studente koje interesuju oblasti poput finansija, upravljanja rizicima, ruralnog razvoja, agrarne politike, agrobiznisa, menadžementa, tržišta i marketinga poljoprivrednih proizvoda.
Ukupno se prima oko 800 studenata, dok se smerovi biraju tek u drugoj godini, a pošto se ne prijavi preterano veliki broj brucoša, ovaj fakultet i te kako može da bude prava opcija, pa da ga lako upišete, a možda upadnete i na budžet.
Puno je oglasa koji traže diplomirane agroekonomiste, ali ne samo njih – potražnja vlada i za inženjerima u oblasti zaštite prirodnih resursa koji se koriste u poljoprivredi.
Nažalost, nepopularan fakultet među studentima je i Rudarsko-geološki iako je i njega, za razliku od nekih više popularnijih, lakše upisati, a nije toliko teško ni pronaći posao.
Prijemni ispit čini polaganje samo jednog predmeta po izboru – ili matematike ili fizike ili hemije.
Godinama unazad na ovom fakultetu ne bude dovoljan broj prijavljenih, pa se desi da vrlo malo brucoša (to su oni koj isu baš loše uradili prijemni), budu na samofinansiranju, dok su oni bolji odmah na budžetu.
PROČITAJTE JOŠ:
Na oglasima se traže rudarski inženjeri, posebno oni koji su se školovali za podzemnu gradnju. Oni se, najčešće, zapošljavaju u inostranstvu.
Saobraćajni fakultet u Beogradu je jedan od „ozbiljnijih“ fakulteta.
Onaj ko ga upiše, mahom ide na smer poštanski saobraćaj ili telekomunikacioni saobraćaj i mreže, što i jesu dva popularnija smera.
Prijemni čini polaganje samo jednog predmeta – matematike, dok se skoro 90 odsto prijavljenih upiše na budžet.
A posao?
Diplomac Saobraćajnog fakulteta može da obavlja širok spektar poslova – oni planiraju i projektuju, upravljaju, eksploatišu i kontrolišu procese i sisteme koji omogućavaju protok ljudi, robe, tereta i informacija u različitim vidovima modalnog (drumskog, železničkog, vodnog, vazdušnog) i mutimodalnog saobraćaja i transporta, komunikacija i logistike.
Ako vam to ništa ne znači niti govori, ukucajte na Guglu oglase za posao, a zatim potražite u oblasti saobraćaja koji profili se sve traže.
Dakle, posla ima za onog ko želi da radi.
PROČITAJTE JOŠ:
Diplomirani inženjer šumarstva, zatim inženjer tehnologije drveta i inženjer pejzažne arhitekture jesu popularniji smerovi na Šumarskom fakultetu u Beogradu koji upisuje oko 120 studenta, od kojih su čak 103 mesta za finansiranje na teret države.
Prijemni ispit čini samo jedan predmet i to matematika. Dok će pojedini fakulteti uvesti državnu maturu, što će samo zakomplikovati upis studenata, odnosno uozbiljiti, ovaj fakultet školuje studnete po principu – lako upiši, pomuči se da ga završiš (kako za koga), ali posla ima, a posebno nanovije usmerenje za šumarski IT.
Da, da, postoji i to i to su sami studneti „razvili“, odnosno time se bave dok studiraju i uče.
Metalurško inženjerstvo je veoma tražena oblast, samo što se o njoj vrlo malo zna, odnosno interesantna je nekolicini studenata.
Tako, ovaj fakultet upisuje oko 300 studenata, a čak 250 školuje se na teretu države.
Za upis je potrebno položiti prijemni iz predmeta po izboru – matematika, fizika ili hemija.
Postoje, naravno, i oni smerovi posle kojih je teže pronaći posao, ali zato oni studenti koji se odluče za ovaj fakultet, biraju oblast posle koje se skoro pa odmah zapošljavaju, a to je, pored mašinskog, i hemijsko inženjerstvo.
BONUS VIDEO: Za koje fakultete vlada najveće interesovanje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare