150
„Tek sad će zdravstvo juga Srbije i ostalih delova, koji nisu Beograd, da propadne. Ako ćemo od sada morati da čekamo saglasnost Ministarstva zdravlja za svaku donaciju koju obezbedimo, gotovi smo! Naše će donacije biti preusmerene u beogradske ustanove, a mi opet nećemo dobiti ništa, ni od države, ni od donatora. Sramota!“, revoltirano za Nova.rs priča prof. dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju u Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) Niš.
Naime, stotine miliona evra u medicinskoj opremi, obezbeđeno je u proteklih 20 godina srpskom zdravstvu iz brojnih donacija. Uvid u svaku, do sada je imalo Ministarstvo zdravlja. Međutim, dopis koji je stigao zdravstvenim ustanovama, nalaže da će od sada za svaki „poklon“ bolnici, institutu ili domu zdravlja, ministarstvo prethodno morati da potpiše saglasnost. Novo pravilo o donacijama zabrinulo je pre svega klinike u gradovima u unutrašnjosti Srbije, čiji direktori kažu da se neretko dešavalo, da obezbede donaciju za svoju ustanovu, a ona „nekim čudom“ završi u drugoj bolnici i da sva pomoć, oprema i aparati, idu u Beograd, pa predviđaju da će sa novim pravilom o „saglasnosti“, situacija biti mnogo gora.
“Pre nekoliko godina smo od Uprave za biomedicinu dobili donaciju ultrazvučnog aparata za razvoj programa transplantacije za našu kliniku, ali je neko odlučio da je bolje da se preusmeri u drugu ustanovu i tako smo ostali bez njega. Nedavno smo obezbedili iz donacija aparate za holter, ali direktor UKC Niš nije hteo da potpiše saglasnost i naši aparati su opet završili u drugoj klinici, pa šta da očekujemo sad kad će svaku doniranu opremu morati da odobri ministarstvo, koje zdravstvo na jugu Srbije uopšte ne interesuje. Za svaku donaciju, klinika ima ugovor koji se potpisuje između donatora i ustanove, što je zakonom regulisano. Ne razumem zašto ministarstvo mora da daje svoju saglasnost i zašto nije dovoljno da ih samo obavestimo o neophodnoj opremi za koju smo obezbedili donaciju“, pita prof. dr Milić.
Klinika za kardiohirurgiju UKC Niš je godinama pisala Ministarstvu zdravlja i molila ih za pomoć u opremi.
„Preklinjali smo ih za nove monitore, respiratore i EKK mašinu (koja sad košta 500.000 evra). Nismo dobili ni pomoć, ni njihov odgovor i onda smo obezbedili donaciju od Ambasade Sjedinjenih Američkih Država. Oni su nam 2018. godine donirali EKK aparat, bez kojeg danas ne bismo mogli da radimo. Procedura je takva da se pri traženju donacije potpisuje ugovor između donatora i ustanove, a saglasnost daje direktor, u našem slučaju UKC Niš. Za ovih pet godina, uz pomoć tog aparata, operisali smo preko 3.000 ljudi, a pregledali desetine hiljada. Da je bila obavezna saglasnost ministarstva, verovatno ga nikada ne bismo dobili. Svaka zdravstvena ustanova zna šta joj treba za rad, jer nema dovoljno novca da sve obezbedi, zbog čega su donacije spas, ali ministarstvo sad i na to želi da stavi ‚šapu‘“, objašnjava profesor Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju.
Pre novog dopisa ministarstva, ova klinika je tokom nekoliko godina, obezbedila donacije u vrednosti od više miliona evra.
Pročitajte još:
„Potpišemo ugovor, direktor kliničkog da saglasnost i to je gotovo. Sada pišemo direktoru, koji tek onda mora da dobije saglasnost od Ministarstva zdravlja, kao da mi ne znamo šta je potrebno našoj bolnici, a ono što od vlasti tražimo, oni nam ne obezbeđuju. Pitam se, kako to neke ustanove dobijaju opremu u vrednosti od više desetina miliona evra, a neke ništa – nula. Za opremu iz donacija tendere raspisuje donator, ambasada ili ugledna firma. Problem je što se u Srbiji sve vrti oko Beograda. Tamo su instituti i najveće, najopremljenije bolnice, a ostatak Srbije kao da ne postoji. Mi smo crna rupa. Nama niko ništa ne da, moramo sami da se borimo, a sada nam je još potrebna saglasnost ministarstva, vlasti, koju nikada nećemo dobiti. Da nije bilo donacija, mi danas ne bismo radili, jer od ministarstva ništa nismo dobili, iako ka nama gravitiraju pacijenti celog juga Srbije“, kaže prof. dr Milić.
U poslednjih nekoliko godina, nijedan naš dopis nije udostojen odgovora.
„Nažalost, ovde se ništa ne pita struka, nego politika. Sve je čisto politikanstvo. Ovo je potpuna centralizacija i uspostavljanje kontrole, a donacije će od sada ići tamo gde ministarstvo kaže, a ne za ustanove kojima su najpotrebnije“, naglašava prof. dr Milić.
Donacije zdravstvenim ustanovama u Srbiji, često su prolazile pod velom tajne, u senci, neopaženo. Tako je 2012. oko 30 mamografa japanaskih donatora podeljeno ustanovama koje tada nisu imale obučene radiologe, pa su ovi aparati stajali u podrumu i skupljali prašinu.
Podsetimo, nedavno je zamenica ambasadora Evropske unije u Srbiji, Plamena Halačeva, istakla da je u prošlosti, podrška EU zdravstvenom sektoru Srbije bila obimna, veća nego u drugim zemljama, koje nisu članice EU.
„U poslednjih 20 godina, EU je obezbedila 570 miliona evra kredita i donacija za zdravstveni sistem Srbije. Opremljene su bolnice, laboratorije, zavodi za javno zdravlje i centri za transfuziju krvi”, naglasila je Halačeva.
Brojne skupocene donacije, srpske bolnice dobijale su od ambasada, poznatih domaćih i stranih kompanija i fondacija, a najviše ih je bilo tokom pandemije kovida-19. Naime, kako bi pružila doprinos u borbi protiv ovog virusa, Fondacija Novak Đoković dopremala je medicinsku opremu zdravstvenim ustanovama. Institutu za onkologiju i radiologiju UKCS donirali su mobilni aparat za dezinfekciju i sterilizaciju površina francuske kompanije AIRINSPACE, ukupne vrednosti 1.700.000 dinara, dok je Klinici za neurohirurgiju UKCS donirano šest špric pumpi švajcarske kompanije CODAN ARGUS, koje se koriste prilikom pružanja intravenozne terapije. Vrednost ove donacije iznosi 1.035.513 dinara.
Takođe, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država obezbedila je 2021. pet novih, potpuno opremljenih ambulantnih vozila za ustanove u Srbiji, kako bi mogle efikasno da odgovore na pandemiju, kao i da spremnije dočekaju zdravstvene krize u budućnosti, a njihova vrednost je oko 525.000 dolara.
Podsetimo i Specijalna bolnica za plućne bolesti u Surdulici dobila je 2022. od japanske vlade rendgen aparat u vrednosti od 76.170 evra. U junu ove godine EU je srpskom zdravstvenom sistemu donirala 11 specijalizovanih vozila za transfuziju i bezbedan transport krvi, čija je vrednost 1,5 milion evra.
Donacije stižu po potražnji zdravstvenih ustanova, ugovore potpisuju direktori, a saglasnost, koju će od sada morati da dobijaju i od Ministarstva zdravlja, preti da preusmeri buduće donatore tako da ih udalji od klinika kojima su neophodni.
Na naša pitanja o dopisu o obaveznoj saglasnosti za buduće donacije zdravstvenim ustanovama, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Niški kardiohirurzi radili 100 dana bez prestanka: Rezultat je da nema više liste čekanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
