Color Media Communications organizovala je konferenciju “Značaj nauke u donošenju odluka za građane u 21. veku” na kojoj se govorilo zašto je važno da građani donose odluke na osnovu naučnih i dokazanih saznanja, kako da prepoznaju šta je zdravo, a šta nije, ili kako da saznaju šta je manje štetno.
Virusološkinja Ana Banko je istakla da naučnici ne mogu jednostavno da objasne ni vakcinaciju, ni PCR testiranje, ni imunost, ali da to ne znači da one nisu tačne ili da su štetne. Ističući da je vakcinacija prevencija, Banko kaže da se naučnici danas susreću sa paradoksom vremena u kome se očekivalo da nauka dođe do rešenja, a kada se konkretno rešenje i ponudi opet se javljaju otpori. „Kada vi imate pacijenta sa karcinomom koji se bori za život, kao i danas obolele u kovid klinikama, to je za njih jedino rešenje. Prevencija je srž medicine, a to je da ne dođe do oboljevanja“, kazala je Banko.
Profesor prava na Univerzitetu u Otavi, Dejvid Svinor, koji je i ekspert iz oblasti smanjenja štetnosti, kazao je da je kod dobre preventivne medicine važno da se fokusiramo na to šta nam nauka govori i da poštujemo ljude čije živote se trudimo da promenimo. „Moramo da razumemo zašto rade to što rade, da nađemo način da ih motivišemo na promenu ponašanja zbog njihovog zdravlja. Ako im samo kažemo šta treba da rade, to će imati ograničen uticaj“, rekao je Svinor.
On je naglasio da je za smanjenje rizika ključan pristup tačnim, naučno zasnovanim, informacijama na osnovu kojih ljudi treba da donose odluke. „Poznato je da je duvanski dim vodeći uzročnik smrti na globalnom nivou. Godišnje od pušenja cigareta umre oko osam miliona ljudi i oni umiru zbog duvanskog dima, ne zbog nikotina. Mi imamo mogućnost da motivišemo odrasle ljude, koji bi inače nastavili da puše, da dođu do nikotina na način koji ne podrazumeva sagorevanje, ili udisanje duvanskog dima. Uz pomoć činjenica moramo raditi na smanjenju rizika i da sarađujemo sa onima koji su izloženi riziku, a ne da im govorimo samo kako da žive svoje živote“, zaključio je Svinor.
Direktorka Instituta za nuklearne nauke “Vinča” prof. dr Snežana B. Pajović ističe da nauka ne staje i da se aktivno radi na razvijanju preventivne medicine. “Ako može da se kaže za neku oblast da je uvek bila deo Evrope, to je nauka. Mi smo uvek publikovali radove na međunarodnom tržištu, koji su priznati i na osnovu kojih smo vrednovani”, istakla je Pajović. Govoreći o konceptu smanjenja štetnosti u rešavanju problema rizičnog ponašanja, istakla je da je kvalitet života osnovni uslov da preveniramo nastanak različitih oboljenja, kao i da bi nastanak i razvoj preventivne medicine trebalo da bude poseban program definisan u našoj državi.
Direktorka nacionalnog Fonda za nauku Dr Milica Đurić-Jovičić je istakla da moramo gajiti sredinu gde će biti zanimljivo da se čita i o naučnim istraživanjima koliko se čita i o popularnim temama. “Ove godine se mnogo toga očekivalo od nauke i nauka je mnogo toga i dala. Imamo zaista kvalitetne naučne institucije u zemlji, i za Srbiju se aspolutno zna u svetu”.
Sanja Knežević, programska direktorka Instituta za digitalne komunikacije je navela da 94% mladih ljudi koristi društvene mreže kao jedini izvor informisanja. “Pozitivni uticaji društvenih mreža su veliki i ako ih koristimo na pravi način, informacija koju plasiramo može doći do velikog broja ljudi”, zaključila je Knežević.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja profesor dr Predrag Sazdanović je na otvaranju konferencije pojasnio da se moramo voditi naučnim dokazima i činjenicama pobediti strah. “Mi se nalazimo u jednoj svetskoj epidemiji koja predstavlja ultimativni stres za sve, i prirodno je da naša podsvest na ovaj stres reaguje strahom. Oni koji su uspeli da strah racionalizuju i da shvate šta ih može izvesti iz straha, oni su se vakcinisali. Ova druga grupa pokušava da na razne načine doće do podataka da bi bi opravdali svoj strah zašto to nisu učinili.”, naveo je prof. dr Sazdanović, koji ističe da je suština medicine u svim oblicima u preventivnom delovanju.
Učesnici konferencije saglasni su da je veoma važno da odluke donosimo na osnovu naučnih činjenica, pogotovo kada se radi o pitanjima poput vakcinacije, toga šta udišemo, jedemo, da li su zamene za cigarete zaista manje štetne.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar