66
Prvi upisni rok na fakultetima Univerziteta u Beogradu počeo je u sredu 19. juna, kada su se kandidati podnošenjem dokumentacije prijavili za polaganje prijemnog ispita. Prvog dana upisa najveća navala srednjoškolaca bila je ispred Filozofskog fakulteta, koji su i po nekoliko sati čekali u redu kako bi predali papire za prijavu na smer psihologije. Prva tri dana prijava izdvojila su se još četiri fakulteta na kojima će se, kako se čini, voditi žestoka borba za mesto. To su Fakultet organizacionih nauka, Elektrotehnički, Mašinski i Građevinski. Navala na njih donekle i ne treba da čudi jer s diplomom ovih ustanova, očekivana zarada zaposlenog je oko 3.000 evra.
Mnogo puta smo pisali ono što je očigledno – najpopularniji fakulteti među srednjoškolcima godinama unazad su Fakultet organizacionih nauka, Elektrotehnički fakultet, Medicinski, Farmaceutski, Mašinski, Građevinski, Arhitektonski…
Ipak, u prva tri dana upisa na fakultetima beogradskog univerziteta, među kandidatima su se izdvojila njih pet – Filozofski fakultet konkretno smer psihologija, o čemu je Nova.rs već pisala, zatim popularni FON, ETF, Mašinac i Građevina.
Fakultet organizacionih nauka (FON) u Beogradu godinama unazad je najomiljeniji među srednjoškolcima. To ni ne čudi, pogotovo kada se u obzir uzmu visoke plate u informatičkom sektoru.
Samo prošle godine bilo je prijavljeno 2.308 potencijalnih brucoša – gotovo tri puta više nego što ima mesta na fakultetu koji žele. A kada se u obzir uzme činjenica da je od svih prijavljenih čak 1.616 odličnih đaka, jasno je da je konkurencija i te kako bila „jaka“.
PROČITAJTE JOŠ:
66
45
54
I ove godine je, kako se čini, slična situacija. Baš zbog velike konkurencije, kandidati pored apliciranja na FON-u, prijavljuju polaganje prijemnog ispita i na nekom od srodnih fakulteta odnosno na onima na kojima imaju isti predmet na testu – to je, obično, Matematički fakultet.
Na FON-u postoji 12 studijskih grupa koje se razvrstavaju u dva smera. To su informacioni sistemi i tehnologije i menadžment i organizacija.
I upravo ono što buduće brucoše motiviše da upišu ovaj fakultet je to što, nakon diplomiranja, ne čekaju dugo na posao. Neki od njih zaposle se već tokom studija. A na sve to, treba dodati i dobre plate.
Plata u oblasti informacionih tehnologija zavisi od iskustva i pozicije, ali prosek je oko 1.400 evra. Prema podacima sa oglasa, prosečna plata za praksu u IT kompanijama, što može da bude izbor za studente koji još uvek nisu stigli do diplome, je oko 500 evra.
Nakon sticanja diplome, međutim, plate su drastično više. Tako programeri početnici u proseku zarađuju 850 evra, a oni sa nekoliko godina iskustva oko 1.400. Najviše, logično, zarađuju najiskusniji programeri, seniori, kojima je prosečna plata u privatnim firmama 2.055 evra mesečno.
Ostatak smerova na FON-u obrazuje kadar u oblasti menadžmenta i organizacije. Ko stekne zvanje diplomiranog inženjera organizacionih nauka, mesečno može da zaradi i više od 2.000 evra mesečno.
Naime, prema aktuelnim podacima, finansijski menadžeri zarađuju od oko 850, pa sve do 2.000 evra mesečno. Menadžer kvaliteta može da zaradi od 700 do 2.200 evra. Marketing menadžer može da zaradi od 630 do 1.850 evra, a menadžer za odnose s javnošću između 470 i 1.300. Dobro zarađuju i projektni menadžeri, a njihova prosečna mesečna plata iznosi oko 1.400 evra.
Drugi fakultet za kojim vlada pomama je, kao i prethodnih godina, Elektrotehnički fakultet. Naravno, nisu svi smerovi primamljivi srednjoškolcima, ali najpopularniji je, kako se čini, softversko inženjerstvo.
Na ovom smeru prima se svega 180 studenata, a godinama unazad prijavi se čak tri puta više zainteresovanih đaka.
PROČITAJTE JOŠ:
2
8
2
Softverski inženjeri mogu da zarade, u proseku, 1.900 evra. Radnik koji se bavi IT podrškom, u našoj zemlji u proseku zarađuje 670 evra. Prosečna plata hardverskog inženjera je oko 2.000 evra, a administrator baza podataka može da zaradi u proseku 1.400.
Softverske arhitekte zarađuju najbolje, a njihova prosečna plata je oko 2.500 evra, ali može da ide i do 5.000.
Inače, na poziciju softverskog arhitekte ne mogu da računaju oni koji tek završe fakultet. Naime, za rad na toj poziciji potrebne su godine iskustva.
Ako se sećate teksta o popularnom Mašincu, koji je izazvao veliku pažnju naših čitalaca, ne treba da čudi što je ove godine mašinstvo skočilo među srednjoškolcima.
Mada je Mašinski fakultet u Beogradu godinama važio za dobar fakultet koji je „lako upisati“, čini se da će se sada kandidati boriti za svoje mesto.
Na osnovnim studijama mašinstva postoje dva smera u trajanju od tri godine – mašinsko inženjerstvo i informacione tehnologije u mašinstvu. Na prvi program prima se oko 600 studenata. Tačnije 620, dok na drugom samo 60.
Ako „prelistate“ oglase za posao, zapazićete da je svaki treći namenjen mašinskim inženjerima. Takvi oglasi i po nekoliko nedelja ostaju na sajtovima za pronalaženje posla. Zašto?
Mašinski inženjer je zanimanje koje je veoma traženo, tako da oni koji upišu taj smer praktično ne čekaju ni dana na posao, već posao čeka njih.
Međutim, nema dovoljno mašinskih inženjera zato što nema zainteresovanih studenata, iako oni, po završetku studija, zarađuju od 1.500 evra pa na gore.
Mašinski inženjeri projektuju mašine i alate, organizuju njihovu proizvodnju i bave se njihovim iskorišćavanjem. Oni su stučnjaci za pogonske motore, vozila i plovila, procesna i energetska postrojenja, nosive konstrukcije, vojnu tehniku.
Njihov opseg posla je prilično zahtevan i ozbiljan, zbog čega Mašinski fakultet ne završavaju svi.
A oni koje mašinstvo zanima, završe ga u roku i najčešće odu u inostranstvo da rade. Oni, pak, koji odluče da ostanu u Srbiji, imaju za početnu platu oko 1.500 evra, dok im posle samo dve godine rada plata može ići i za hiljadu evra više.
Najveća potražnja u oglasima za posao za ovom strukom jeste u oblasti proizvodnog mašinstva, automatskog upravljanja, termotehnike, procesne tehnike, industrijskog inženjerstva.
Ove godine među popularnim fakultetima ponovo se izdvojio Građevinski fakultet. Kandidatima je posebno interesantan smer građevinarstvo koji ove godine upisuje 240 studenata na teret budžeta i 90 na samofinansiranju.
Osim građevinarstva, postoje i geodezija i geoinformatika, a na njima se prima tek 60 odnosno 30 studenata.
U toku je prijava za upis na ovaj fakultet, a kandidati pored potrebne dokumentacije plaćaju i 4.000 dinara za polaganje prijemnog ispita. Ukoliko se upišu na samofinansiranje, plaćaju školarinu u iznosu od 120.000 dinara.
Što se tiče posla nakon završene građevine, studenti se lako zapošljavaju, pa čak i ako ne upišu master studije.
Prodekan fakulteta dr Nenad Fric rekao je jednom prilikom da posla ima mnogo, samo ko hoće da radi.
„Mogu da biraju, što je razlika u odnosu na 2008. godinu, kad je bila svetska ekonomska kriza. Tada smo se radovali kada neka kompanija pita za dobrog diplomca i onda pošaljemo deset diplomaca na razgovor, sad je obrnuto. Sad deset kompanija pretenduje na jednog kandidata. Studenti ovde već na drugoj godini imaju stipendije, a na završnim godinama su već zaposleni. Plata je značajno porasla u poslednjih nekoliko godina, projektovanje je kaskalo za izvođenjem, ali prema podacima koje dobijam one rastu, ali, naravno, prema mom mišljenju i dalje nedovoljno. Da biste se bavili građevinarstvom, potreban Vam je najviši nivo kompetencija i onda je prirodno da za to budete adekvatno plaćeno“, kazao je on.
Diplomirani inženjer građevine (završene tri godine na osnovnim studijama i dve godine mastera) ima platu oko 2.000 evra.
Podsetimo i na gužvu na psihologiji na Filozofskom fakultetu gde se za jedno mesto bori čak sedam kandidata.
Naime, osim tradicionalnog zapošljavanja psihologa u sistemima zdravstva ili obrazovanja, sve veći broj njih opredeljuje se za kasnije usavršavanje za privatnu terapeutsku praksu, ali i rad u kompanijama, pošto je poslednjih godina broj kompanija koje ih zapošljavaju sve vidljiviji na tržištu rada.
Upravo ovo, ali i činjenica da su psiholozi sve potrebniji industriji četvrte generacije, onoj koja se bazira na digitalnoj ekonomiji i podacima, navelo je i neke privatne fakultete da osnuju studijske programe psihologije, pa i da spoje psihologiju i ekonomiju.
Pored pozicija u oblasti ljudskih resursa, poznatom i kao HR sektor, diplomci psihologije mogu započeti karijeru u marketingu, prodaji, konsaltingu, ali mnogim drugim poljima zahvaljujući kombinaciji izbornih predmeta.
Kako rade na posve različitim mestima, od vrtića, škola i bolnica, preko privatne prakse, do multinacionalnih kompanija, odnosno digitalne industrije, tako se i mesečne zarade psihologa značajno razlikuju. Dok oni koji rade u obrazovnom ili zdravstvenom sistemu primaju otprilike koliko i njihove ostale kolege, visoko pozicionirani menadžeri u velikim kompanijama zarađuju i nekoliko puta više.
Cena jedne sense po satu kod psihoteraputa, takođe je različita i kreće se od 15-ak pa do 50 evra.
BONUS VIDEO: Nevenka je završila treći fakultet u 69. godini: Ovu Nišlijku ljubav ka učenju prati ceo život
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare