Mladi violinista niže uspehe na takmičenjima, a nema violinu

Podeli:
Foto: Privatna arhiva

Mladi violinista Uroš Adamović jedan je od one talentovane dece, za koju se kaže ’’zapamtite ovo ime’’. Violinu je počeo da svira sa devet godina ’’kako bi ulepšao slobodno vreme’’, ali je vrlo brzo isplivao talenat, koji ga je odveo na brojna domaća i međunarodna muzička takmičenja. Spisak nastupa je podugačak, ali je zajedničko, da se sa svih vratio sa prvom nagradom. Reklo bi se, ništa neobično za talentovano dete, međutim, ovaj šesnaestogodišnji violinista, uspehe niže na pozajmljenoj violini, jer njegova porodica ne može da mu priušti instrument.

Uroš je skroman i tih mladić, krhke građe, ali kada uzme violinu u ruke, iz njega izlazi energija velikog umetnika, koja osvaja publiku gde god da se pojavi.

Prva mesta na takmičenjima za njega i njegove profesore odavno su prestala da budu iznenađenje, ali je jedan nastup posebno važan, jer mu je otvorio vrata najprestižnije muzičke škole u Srbiji.

Kao dobitnik Specijalne nagrade na takmičenju „Mladi virtuoz“, Uroš je sa 12 godina dobio pozivnicu da postane učenik Škole za muzičke talente u Ćupriji. Tada se odvojio od porodice i iz rodnog Uba školovanje nastavio u novoj sredini.

Foto: Privatna arhiva

 

Priča mladog violiniste o uspesima koje ostvaruje, ne bi bila nimalo neobična da je talenat nasledio od porodice.

Međutim, niko od predaka, kako tvrdi ovaj mladi umetnik, nema muzičko obrazovanje na koje bi mogao da se „osloni“ njegov gen. Ponosno ističe da se njegovi roditelji bave poljoprivredom, ali da su imali ’“sluh“ da podrže njegov talenat. I ne samo njegov. Uroš ima i dva starija brata, koji su takođe, za životni poziv, izabrali umetnost.

Od poljoprivrede školuju tri umetnika u tri različita grada

Braća Adamović, Stefan (26), Nebojša (25) i Uroš (16) su „rođeni za umetnost“, a u razgovoru za naš portal, ističu da veliku zahvalnost duguju roditeljima, koji su to prepoznali i podržali njihove želje da se usavršavaju u onome što vole. Najstariji Stefan je student master studija kamerne muzike na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

Prvi školovani muzičar u porodici Adamović, izabrao je harmoniku, sa kojom je osvojio preko pedeset nagrada i laureata na takmičenjima u zemlji i inostranstvu.

„Srednji brat“, kako muzički dvojac Stefan i Uroš često naziva Nebojšu, izabrao je slikarstvo. On je student doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a ni kod njega nisu izostale brojne nagrade.

Braća Stefan i Nebojša, Privatna arhiva Uroš Adamović

Najmladji Uroš, iako još srednjoškolac, već sada ima planove da školovanje nastavi u inostranstvu. Za naš portal otkriva da priželjkuje studije na Muzičkoj akademiji u Berlinu, ali kaže da „’do toga ima još vremena“. Trenutno se priprema za internacionalno takmičenje u Ohridu, za koje je prošao više selekcija i dobio poziv da učestvuje na „finalnoj etapi“’ krajem avgusta. Publici i žiriju predstaviće se baroknom kompozicijom, a barok mu, kaže, „najbolje leži“.

„Najviše se pronalazim u baroknoj muzici, u toj nekoj uzvišenoj i religioznoj atmosferi. Najodgovornije se osećam kada izvodim Bahove solo particije napravljene za violinu. Stilski je jako teška ta atmosfera. Ta uzvišena atmosfera u potpunosti mora da se prenese na publiku, kako bi i oni to doživeli“, samouvereno objašnjava Uroš svoj odnos sa publikom.

Zbog odgovornosti prema publici i perfekcionizma u muziciranju kome teži, Uroš je ’’prerastao’’ školski instrument za vežbanje i dostigao nivo umetnika koji od instrumenta „’traži više“’. Zbog toga već godinu dana vežba i nastupa na pozajmljenoj violini, koja odgovara njegovim virtuoznim veštinama.

„Sada sviram na iznajmljenoj violini. Pre toga svirao sam na jednoj koja nije bila dobra za takmičenja, aii onda mi je profesor koji radi u mojoj školi dao violinu na godinu dana. To je njegova lična violina iz privatne kolekcije. On ih ima nekoliko, a ova na kojoj ja sviram je najbolja. Trebalo je da je vratim još u maju, ali zbog cele situacije sa koronom to je produženo, tako da mogu da je zadržim još neko vreme. Takvi instrumenti su veoma skupi“, objašnjava Uroš.

Profesorka: Uroš je oplemenio moj pedagoški rad

Uroševa profesorka violine u Školi za muzičke talente, Milica Mladenović, za portal Nova.rs navodi da je kod njega, još pri prvom susretu zapazila iskrenost u nome što želi i što voli. Objašnjava da je uz talenat koji je neosporan, Uroš izuzetno posvećen i nesebičan u davanju muzičkog izraza.

Foto: Dragana Selaković

„Uroš odiše radošću muziciranja i ljubavlju prema tome što radi. Poseduje izuzetnu neustrašivost kada je sviranje u pitanju. Čak pokazuje mnogo više ambicija nego što bih ja očekivala od njega. Uvek me iznenadi svojim „apetitom“ i budem zatečena kojom snagom on želi da povuče. A, to su kod njega sve lepe osobine“, kaže profesorka.

Ona za naš portal otkriva da Uroš dolaskom u Školu za muzičke talente oplemenio njen pedagoški rad.

„Njegovo nadahnuće, vrednoća, posvećenost i plemenitost izraza daju rezultate koji su vidljivi iz časa u čas. Uroš je nežne, dečačke građe, ali svira sa takvim žarom i snagom, da jednostavno ne možete da poverujete da te tonove proizvodi, praktično dete“, kaže Milica.

Uroš Adamović, privatna arhiva

Objašnjava i da je Uroš, upravo zbog svog brzog napretka, prevazišao violinu koju je imao, ocenjujući da mladi umetnici tokom sazrevanja, od instrumenata traže mnogo jači doživljaj.

Zbog toga već godinu dana vežba i nastupa na pozajmljenoj violini, koja odgovara njegovim virtuoznim veštinama.

“Ako je dete muzikalno i traži od instrumenta da ‘izgovara’, da njegova duša izlazi kroz muziku, a instrument to ne može da dâ, onda je to velika muka. Onda dolazi do sažimanja, do ‘gužvanja’, neizrečenosti emocija…. To zna prilično da zakomplikuje. MI inače decu muzički razvijamo, da izvlače maksimum iz instrumenta, koji i nije baš nekog kalibra, ali kada se pređe granica, to zna da bude frustrirajuće“ pojašnjava profesorka Milica.

Profesori imaju samo reči hvale za Uroša, a  Milica Mladenović, na kraju zaključuje da  on  pozitivno utiče  na sredinu u kojoj se školuje.

“Takva deca su primer, ona ‘vuku’ za sobom, podstiču i druge na uspeh. Mi sada imamo jedan opseg dobre dece, koja sutra mogu da budu temelj nečega što se sada klati. Uroš je jednostavno, kvalitetno dete“, kaže profesorka Milica.

Uroš je pre nekoliko dana svirao na otvaranju Festivala klasične muzike ARLEMM, a posle nastupa  u Ohridu, u oktobru mu predstoji međunarodno takmičneje Talent’s World u Slovačkoj. Ovaj posvećeni  violinista, iako na letnjem raspustu, dnevno vežba 3 do 4 sata. Nije mu, kaže, naporno, već uživanje.

A to uživanje bilo bi još lepše da nad njim i svakom notom koju odsvira, ne lebdi  teška i bolna činjenica, da uskoro ostaje bez violine.

Škola za muzičke talente – jedna od tri u svetu

Škola za muzičke talente u Ćupriji, osnovana je 1975. godine i ima status Škole od posebnog nacionalnog značaja. Jedinstvena je po svom nastavnom planu i programu  koji je usmeren da muzički nadarenu decu obrazuje u profesionalne muzičare.

Po sličnom konceptu rade samo još dve pedagoške ustanove na svetu – Centralna muzička škola u Moskvi i Škola  “Jehudi Menjuhin“ u Londonu.

Škola je gudačkog smera i u njoj se uče violina, viola, violončelo i kontrabas. Iznedrila je preko 200 mladih muzičara, koji su školovanje nastavili na fakultetima u zemlji i inostranstvu.

Izvor:www.talenti.edu.rs

 

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar