0
Među 1.139 vojnika i policajaca koji su nastradali tokom NATO bombardovanja, a čija imena su uklesana u 19 spomen-ploča postavljenih u kripti Hrama svetog Vasilija Ostroškog, nalazi se i ime Milana Nikolića (1972-1999) iz Blaca, inženjera koji je Mašinski fakultet u Nišu završio kao najbolji student u svojoj generaciji s prosekom 10.
Milanova sestra Milena Nikolić kazala je za naš portal da je njen brat poginuo u svojoj 27. godini od posledica ranjavanja u Đakovici gde je bio raspoređen kao pripadnik jedinice protivvazdušne odbrane.
„Sve što je moj brat imao je bio život i to je dao za odbranu zemlje. Pokošen je u cvetu mladosti, kada je mogao da najviše doprinese državi i svojoj porodici. Podlegao je povredama u junu, pred sam kraj rata. Najstrašnije je od svega što nije stigao da se ostvari kao roditelj. Otac i majka su umrli od tuge za njim, ostala sam samo ja. U našoj porodičnoj kući ugasila se slavska sveća, ugasila se porodica Nikolić“, jecajući je rekla neutešna sestra.
Milena ističe da je rat 1999. godine bio drugi rat u kome je njen brat učestvovao sa svojih 27 godina.
„Kada je imao samo 18 godina uhvatio ga je rat u Hrvatskoj, bio je na redovnom služenju vojnog roka u školi rezervnih oficira PVO. Proveo je na ratišitima u Hrvatskoj 18 meseci. Kada se vratio iz vojske upisao je Mašinski fakultet u Nišu i bez obzira na to što je poticao iz seljačke porodice završio ga bez i jedne devetke u indeksu. Povodom 14. oktobra, Dana oslobođenja Grada Niša dobio je nagradu grada kao najbolji student u svojoj generaciji. Međutim, kada je izbio rat 1999. godine ponovo ga je držala potražila i odvela na Kosovo“, kazala je Milena koja je sa ćerkom Milicom prisustvovala otkrivanju spomen-ploča u Nišu.
Milena je kazala da je u bombardovanju 1999. godine poginuo i njen brat od strica Vladan Veljković.
„Meni je srce ranjeno pre 25 godina. Lažu da vreme leči sve. Ne leči. Rana na srcu se produbljuje i metastazira kao karcinom. Treba se nositi sa tim, a kako živimo to samo Bog zna. Kada budem umrla možda će se tada izlečiti, ako se tamo negde kod Boga sastanem sa njim i sa našim roditeljima“, govori Milena.
Ona je kazala da je ime njenog voljenog brata ostalo zapisano u istoriji, a njena želja je da se takva istorija više nikada ne ispisuje.
„Dosta je bilo žrtava. Molim političare da, kako god umeju i znaju vode politiku mira, da ni jedna majka, da ni jedan otac i ni jedna sestra više ne zaplaču“, istakla Milena.
Dodala je da, na žalost, lokalna samouprava u Blacu ne posvećuje nikakvu pažnju porodicama čiji su najmiliji poginuli tokom NATO agresije 1999. godine.
BONUS VIDEO Milović Buha, Pantelić, Rakočević, Stojanović: 25. godišnjica NATO bombardovanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
