Mara karatista, Mara umetnica, Mara drugarčina: Emotivna rođendanska pisma posvećena devojčici ubijenoj u "Ribnikaru"

Prijatelji i porodica devojčice ubijene u masakru u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 3. maja ove godine su joj napisali rođendanska pisma. Njih je objavio Javni servis, a Nova.rs ih prenosi u celosti. Divna Mara, uvek poštena, iskrena, nenametljiva, tiha voda koja je mogla breg da roni! Uvek pouzdana, odgovorna, orna za rad. Uvek spremna da pomogne drugima. Nikada joj ništa nije bilo teško… Načitana, pismena, kritičkog duha, a pristojna… Zrela…Mara karatista, Mara umetnica, Mara drugarčina…

Uvek sam mogla da računam na tebe, devojčice mila… Da urediš pano, da prikupiš radove, da zapišeš važno, da odneseš sveske, da obavestiš razred, da preneseš poruke, da ponudiš rešenje, da sačekaš Janu… Hvala ti!Još čuvam fotografiju kada ste se vredno spremali za takmičenje ti, Andrija i Nata… Nasmejani, veseli, učite, želeli ste i mene da obradujete! Hvala vam!

Hvala na vremenu koje smo provele zajedno, hvala ti na plemenitosti i poverenju koje smo delile. Širila si ljubav u tihosti i radosti…

Znam da i sad brineš o drugima, o svima nama, a najviše o Milutinu… Izvući ćeš ga u utorak iz škole sa drugarima, ne, ne zbog geografije, u tome je najbolji, nego, reče mi on: ,,Mara će me izvući iz škole, rođendan joj je“…

Srećan rođendan, draga Maro!Pozdravi nam nebeski razred i našeg Dragana!Voli te tvoja nastavnica srpskogMirjana NišovićVida, Marina najbolja drugarica: Mara je bila, jeste i zauvek će ostati moja najbolja drugarica.

Bila je veoma iskrena, odana i brižna prijateljica. Ispunjena ljubavlju, gde god da je išla, širila je sreću. Uvek je bila tu za mene… Bila je moj razlog za osmeh, moje rame za plakanje i moja najveća podrška. Izuzetno zrela i pametna osoba, Mara je uvek znala šta da kaže i uradi. Uvek sam se divila njenim slikama i crtežima, njenom talentu koji je posedovala.Marice moja, strašno mi nedostaješ i želim da znaš da ovaj rođendan, kao i svaki drugi, mislim na tebe i prisećam se svih naših avantura i dogodovština.Zauvek ću pamtiti tvoj osmeh, tvoju jedinstvenost i detinjstvo provedeno sa tobom.

Hvala ti za svaku ulepšanu godinu, dan i minut koji si provela sa mnom…

Voli te večno tvoja VidaNatalija MariMaru sam poznavala devet godina i za sve te godine, uverila sam se u to da je bila jedna dobronamerna, pametna, iskrena i autentična osoba.Kada god bi nam bila potrebna pomoć oko škole, bila je tu da nam je pruži. Davala je veoma korisne i dobre savete i uvek je rado iznosila svoje mišljenje i stavove o raznim temama. Bila je veoma zrela i na nju si mogao da se osloniš i računaš potpuno. Pamtiću je kao jednu veselu osobu, srećnu i harizmatičnu…Iskreno se nadam da ovaj rođendan provodi znajući da mislimo na nju, da je volimo i da nam nedostaje.Drugarica Natalija

17. oktobra bismo proslavljali Marin 14. rođendan. Mara je bila jedna nesebična, pametna i vredna devojčica. Uvek je sve svoje obaveze završavala na vreme i trudila se u svemu što je radila. Bila je uvek tu da pomogne i uvek je bila nasmejana. Mara je prelepo crtala, nikada nismo videle da neko tako divno crta kao što je Mara umela. Bavila se i karateom. Imala je jako dobar smisao za humor i volela je stranu muziku. Takođe je volela da pravi razne frizure i da se sređuje i bila je jako kreativna. Mesto koje nas podseća na Maru je Karibik, jer bismo tu stalno išli sa njom posle škole i družili se, smejali se, pričali… Naša Mara će uvek biti u našim srcima i čuvaćemo sve naše zajedničke uspomene. Nedostaješ nam neopisivo i volimo te zauvek,

Tvoje drugarice Elena i Irina

Draga Maro, kratko smo se družili u istom razredu, tek smo počeli stidljivo da se upoznajemo ne žureći nigde, računajući da imamo dovoljno vremena ispred sebe za sve lepe stvari koje nas čekaju u budućnosti. Surovo nam je prekinuto i oduzeto. Ali naše odeljenje je večno i njega nam niko ne može oduzeti. Od sada, pa do beskraja, uvek ćemo biti drugari iz VII-2

Marin pismeni zadatak iz srpskog, 26.5.2022.Moje odeljenjeVerujem da je svakom detetu polazak u školu jedno jedinstveno iskustvo koje pruža nove prilike i drugarstva. Kada je ovo odeljenje tek bilo sklopljeno, lagala bih kada bih rekla da smo se svi slagali.Kod nas su svake godine dolazili novi učenici zato što smo mi bili najmanje odeljenje, i svi oni vremenom bi se uklopili tako da se niko više ne seća da nisu tu od početka. Kada smo krenuli u (šesti razred) peti razred, svi su nas hvalili kako smo jedno pametno, lepo vaspitano i mirno odeljenje, ali sa polaskom u šesti, svi su postali živahniji. U nekim trenucima, kada bi neko prošao pored naše učionice, mogao bi da pomisli da je pored džungle prošao, ali samo mi istinito znamo šta se unutra dogodilo. Oko domaćih zadataka, školskog materijala ili nečega nejasnog, uvek će se naći neko ko bi mogao da pomogne. U slučaju druženja, do šestog razreda nismo mogli sami da izlazimo napolje, ali kako smo krenuli, sve je teže uvući nas u kuće. Ako svi imamo vremena, dešavalo bi se da ostanemo zajedno od jutra do mraka. Kada se posvađamo, čak i najveće svađe mogu biti rešene s obzirom da nam je još uvek svima stalo jednim do drugih.Još uvek se ne slažemo svi savršeno, ali zajedno smo proveli veći deo svojih života. Ovo nam je zadnja godina kada smo svi zajedno na okupu kao odeljenje. Iako nam život stalno otvara nove prozore sa novim prilikama, dok se drugi zatvaraju sa nekim uspehom, lepo je znati da smo i dalje svi tu jedni za druge.(Odlično si odgovorila na temu. Lepo, iskreno, sadržajno, uredno. Pazi na greške. Odličan  (5) M.N.)BONUS VIDEO Zašto smo roditelje žrtve iz Ribnikara čuli na HRT-u, umesto na RTS-u?