0
Iako je celokupna javnost očekivala da će Više javno tužilaštvo sprovesti opsežnu istragu o svim okolnostima koje su dovele do masakra u "Ribnikaru", epilog opisan u optužnici, jasno potvrđuje da su pod lupom sve vreme bili samo roditelji maloletnog ubice. Njihovo eventualno "saučesništvo" sa školom, pod čijim se okriljem dogodio masakr, do danas nije zvanično ispitano, iako nas od neupitne istine i nesporne okosnice svake dalje istrage, deli samo odgovor na jedno, ključno pitanje, a koje uporno izostaje.
Obraćanje glavnog tužioca Višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića, sprečavanje novinara da postavljaju pitanja, konferencija advokata odbrane i iznosenje teških optužbi na račun tužioca, i na kraju, njegova „svedena“ reakcija i izostanak demantija, događaji su koji su prošle nedelje ispratili vest o podizanju optužnice protiv roditelja maloletnog ubice devetoro đaka i čuvara Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“.
Šta je pokazala istraga ostalo je u senci ovih „pratećih“ događaja, dok je u potpunom mraku i dalje ključna informacija, na kojoj bi trebalo da je počivala istinska i adekvatna reakacija države.
Naime, iz onoga što je sam tužilac Stefanović saopštio javnosti, može se zaključiti da je kompletna istraga bila skoncentrisana na dva konkretna pravca, to jest ispitivanja onih okolnosti koje su, kako tvrdi tužilaštvo, dovele do tragičnog sleda događaja. Fokus prvog pravca bilo je ispitivanje očigledne obučenosti maloletnog ubice da rukuje i upotrebljava oružje, sa posebnim akcentom na streljani u kojoj je vežbao da puca, a u koju ga je vodio otac.
Drugi pravac bilo je pitanje na koji način je otac čuvao oružje u njihovom porodičnom stanu i kako je do njega uspeo da dođe maloletnik pre nego što se kobnog jutra naoružao i uputio ka školi. Ovaj pravac ključan je za ispitivanje krivice oca, jer se upravo na ovaj način opisuje i dokazuje „radnja izvršenja krivičnog dela“ za koje je optužen, to jest – izazivanje opšte opasnosti.
Najveću pažnju je pak, izazvala neosnovana i suvišna najava tužioca da će od postupajućeg suda tražiti da se sa predstojećeg suđenja isključi javnost „zbog zaštite oštećenih maloletnika“. S obzirom da „oštećeni maloletnici“ nemaju direktne veze sa onim što će biti predmet dokazivanja, jer se pre svega, ne sudi ubici već njegovim roditeljima, jedino što se nameće kao utisak jeste namera da se masakr u „Ribnikaru“ zadrži u „sivoj zoni“ informisanja.
Tome ide u prilog upravo to što sprovedena istraga očigledno nije odgovorila na ključna pitanja u vezi sa ovom tragedijom, a što naposletku nije uradio ni sam tužilac, već je pred novinarima, pobegao sa sopstvene premijere.
Pitanje koje je svaki građanin postavio sebi već u prvim minutima nakon vesti o zločinu, a na koje do danas niko nije konkretno i jasno odgovorio jeste – da li je dečak u trenutku izvršenja krivičnog dela bio mentalno zdrav?
Tačan i precizan odgovor nikada nije zvanično saopšten, a da tako i ostane, podrudili su se najpre državni funkcioenri koji su svojim postupanjem i javnim nastupima, svakodnevno flagrantno kršili sve moguće zakone o zaštiti maloletnih lica . Prvi među njima bio je načelnik beogradske policije, koji odmah je nekažnjeno pokazao „spisak za odstrel“, a dva dana kasnije, predsednik države je čitao zdravstveni karton dečaka, istina bez ključnih informacija, sa posebnim osvrtom na imovinsku kartu njegovih roditelja.
Javne osude zbog ovakvih poteza funkcionera i zloupotrebe podataka o ličnosti, koji od starta nisu bili ni po čemu smisleni, poslužile su pak u druge svrhe – da se pred ubicom, žrtvama, njihovim porodicama i ostalom oštećenom decom kolektivno ustukne. Upravo je to rezultiralo da pet meseci niko nije smeo da postavi pitanje o mentalnom zdravlju maloletnog počinioca koje je, kako kaže naš sagovornik, bitno iz više apsekata.
„Ako je dečak bio zdrav, javnosti je nužno da se preventivno objasni sa stanovišta struke i nauke, kako je moguće da se zdravo dete jednog jutra probudi kao masovni ubica i koliko još ima zdrave dece po školama kojima to može da se dogodi. Slučaj da nije bio zdrav, koji je sasvim izvesniji i realniji, otvara pak Pandorinu kutiju i ceo slučaj stavlja u novi okvir. Tada ne bi moglo, a da se ne odgovori javnosti, od čega je bolestan, da li je lečen, kako, gde i na koji način, a onda i ono najbitnije: da li je iko u školi imao informnacije o tome, kako se prema njima ophodio, da li je dečak imao uverenje da je bezopasan po druge… Otvorilo bi se nebrojano pitanja, koja bi pod lupu nesumnjivo stavila i zaposlene u školi, ali i ustanovu i lekare koji su eventualno bili angažovani na njegovom lečenju. U slučaju da nije lečen, roditelji bi čak i za to mogli da budu optuženi. Umesto svega toga, mi smo imali lokalizovanu istragu usmerenu samo na roditelje, koji su se takođe našli u nesumnjivo lakšoj poziciji. Na javnosti je da se zapita i konačno glasno pita – zašto?“, kaže izvor iz beogradskog pravosuđa i podseća pod kolikim pritiskom je ukinut Anketni odbor, koji bi se upravo ovim pitanjima bavio. Dodaje da je i sam „Ribnikar“ svojim neobjašnjivim postupcima koji su usledili doveo u pitanje sopstvenu nevinost.
„Činjenica da se škola stavila u službu vlasti, i dala maksimalni doprinos nečasnim namerama vlasti da se sve što pre zatrpa i vrati u normalu, izaziva opravdanu sumnju da se u sve to upustila zbog svesti o sopstvenoj odgovornosti. Škola je ovde sistem – koji nije zakazao. I zato sve ovako mora da ostane“.
Više tužilaštvo optužilo je oca maloletnika za delo izazivanje opšte opasnosti, a majku za nedozvoljeno nošenje oružja. Kako kaže naš sagovornik, tužilaštvo će u oba slučaju biti pred velikim izazovom da dokaže svoje navode.
„Nejasno je zašto roditelji nisu najpre optuženi za delo zapostavljanje i mučenje maloletnog lica, za šta se neizostavno uvek i najlakše optužuju i osuđuju startatelji krivično neodgovornih maloletnika. Stvar je dodatno sumnjiva jer je majka najpre za to delo i bila osumnjičena. Sve i da su se pojavili dokazi za ova druga dela, ona su mogla biti pridodata ovom osnovnom. Zašto nisu, pitanje je za Stefanovića“, kaže sagovornik „Nove“.
Bonus video: Slučaj Ribnikar – Advokati optužuju tužioca
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
