1
Gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović je juče govorio o stradalim junacima sa Cera povodom 107. godišnjice te bitke, a nas hoće sa "Rio Tintom" da sahrani žive, kaže za naš portal Marijana Petković iz Udruženja "Ne damo Jadar".
Nedeljičani i ostali nezadovoljni građani su ga, kako kaže, pozdravili okrenutim leđima kako bi svi videli šta misle o njegovoj „brizi“ za narod ugrožen rudnikom.
„Govoritii o mrtvima, a sahranjujući žive, nije časno, ni moralno, a kamoli ljudski.Cerski junaci su se borili da sačuvaju zemlju od tuđina, sa njima nisu sarađivali, niti su ih hvalili“, istakla je ona.
Za Petkovića su oni, kako ističe, „mešetari koji koče progres“, a Srbija kaže ne sme da stane.
„Nije stala ni pre 107 godina kada se branila od istih eksploatatora od kojih se ovi domaćini danas brane. Naša deca i imovina braniće se životima, jer ne može on braniti rudnik i narod“, istakla je Marijana.
Petrović sve zna od 2004.samo narod ne zna, ali vidi, a progledaće i ostali, uskoro, preobraziće Preobraženje, svaku iskrenu dušu koja u lažima i ucenama traži svoj put do svetle istine, zaključila je za Nova.rs naša sagovornica.
Sa njom je saglasan i Zlatko Kokanović, potpredsesnik Udruženja koji se zahvalio Društvu srpskih domaćina i profesoru Miladinu Ševarliću.
„Posle 107 godina okupatori se vraćaju. Onda je bio planiran genocid, a sada ekocid u kome će narod Jadra umirati na obodima rudnika „Rio Tinto“. Ponovo će se Srbija braniti u Jadru“, poručio je on.
Iako je projekat „Jadar“ u srpskoj javnosti označen kao investicija veka, žitelji Loznice i okolnih mesta ocenjuju da će ih kompanija „Rio Tinto“, koja ga sprovodi u našoj zemlji i njihovom kraju, „zaviti u crno“.
Naime, stručnjaci ove anglo-australijske korporacije sproveli su višegodišnja istraživanja minerala jadarit (natrijum-litijum-borosilakat) i pronašli ga u slivu reke Jadar po kojoj je i ime dobio.
Povodom, kako su preneli mediji u februaru lane, uspešnog završetka geoloških istraživanja „Rio Tinto“ je posetila i predsednica Vlade, Ana Brnabić i ocenila da je ovaj poduhvat važan ne samo za Loznicu, već za čitavu zemlju. Ona je tom prilikom izrazila očekivanje da će izgradnja hemijskog postrojenja početi krajem ove godine.
Međutim meštani ukazuju da je zona rudnika je jedva 2 kilometra južno od međunarodnog važnog područja ptica i bioraznolikosti na planinama Iverak i Cer. Rudnik će, naglašavaju, crpeti vodu iz Drine, 20 kilometara nizvodno, procenjuje se oko 1000 tona dnevno, a preocesuiranu tehničku vodu (oko 2000 tona dnevno) izbacivati u Jadar.
Deponija se planira 20 kilometara jugozapadno od reke Štavice, a u planu je i seča skoro 200 hektara šume da bi se odložile stotine hiljada ili milioni tona otpada – jalovine, koja je i u pojedinim delovima i počela. Očekuje se da će tu biti odloženo 200 kamiona otpada dnevno, navode Lozničani.
Mnogi od njih su se informisali na stranim sajtovima o tehnologiji crpljenja rude za koju svi pokazatelji govore da je poprilično prljava, a mogućnost ekološkog akcidenta veoma visoka. Pretpostavljaju da su brojni građani neobavešteni i neinformisani o svemu, pa zato i ćute.
„Rudnik će raditi dvadesetak godina, a posle ostaje uništena priroda i pustoš. Za svaki kilogram litijuma deponovaće se 50 kilograma otrovne šljake čime će se Srbija pretvoriti u industrijsku deponiju Evrope. Plodno Podrinje i Mačva više neće biti zdravo zemljište ni za poljoprivredu, ni za život. Koliko se to Srbiji isplati, imajući u vidu da će sva ruda biti u vlasništvu ‘Rio Tinta’? Naša zemlja od ovoga neće imati koristi, a dobiće ogromnu ekološku i nenadoknadivu katastrofu“, ocenili su Lozničani.
Tribina protiv budućeg rudnika kompanije „Rio Tinto“, planirana je i u Čačku u utorak sa početkom u devetnaest časova na centralnom gradskom trgu.
BONUS VIDEO: Nova.rs u zelenoj dolini koju Rio Tinto hoće da pretvori u rudnik
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
