Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" pokrenula je liniju za psihološku podršku zdravstvenim radnicima. Pod sloganom "Ni heroji ne mogu sve sami!", lekarima su dostupne linije 011-3612-467 i 064-8652-520. Zdravstveni radnici koji su tokom pandemije već mesecima izloženi pritisku i stresu, mogu zakazati Skype seansu.
Kako za Nova.rs navodi direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“ Ivana Stašević Karličić, linija je pokrenuta u decembru, a pomoć su zatražili i kontaktirali ih zdravstveni radnici sa teritorije čitave Srbije, različitog uzrasta. Nešto više su ih pozivale žene nego muškarci. U ovom trenutku na programu podrške su 43 zdravstvena radnika.
Na liniji rade profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja, psihijatri i psiholozi, zaposleni u Klinici.
„U najvećem broju slučajeva razlozi poziva su vezani za nemogućnost samostalnog izlaženja na kraj sa različitim osećanjima usled doživljaja preplavljenosti poslom i osećanjem besmisla u vezi sa poslovnim angažmanom, gubitkom energije, negativističnim i ciničnim pristupom, te limitiranom opštom efikasnošću, što su zapravo simptomi sindroma sagorevanja. Osećanje da ne mogu da „izađu na kraj“ sa svim obavezama, bespomoćnost, teškoće i kontroli osećanja, manjak strpljenja i saosećanja, depresivnost, sklonost zloupotrebi alkohola, cigareta, i anksiolitika su tegobe na koje se oni koji nas pozivaju dominantno žale“, objašnjava Stašević Karličić.
Ona napominje da je prepoznajući važnost očuvanja mentalnog zdravlja Ministarstvo zdravlja još u martu izradilo opsežan Plan zaštite mntalnog zdravlja i prevencije mentalnih poremećaja u svim kategorijama stanovništva, sa posebnim osvrtom na posebno osetljive grupe. Zdravstveni radnici, a naročito oni koji se nalaze u prvoj liniji odbrane i rade u Kovid sistemu su svakako posebno izloženi, ne samo opasnosti zaražavanju od virusa, već i povećanom stresu, razvoju sindroma izgaranja, povećanoj anksioznosti, depresivnosti.
„Nedovoljno poznavanje virusa Kovid-19, nepredvidiv tok bolesti, veliki broj pacijenata, promena radnog okruženja, izmenjeni uslovi rada, suočavanje sa profesionalnim osujećenjima u smislu loših ishoda tj. zbog izgubljenih života pacijenata, trajanje i neizvestan kraj pandemije, faktori su koji doprinose povećanju stresa kod zdravstevnih radnika, a samim tim i potencijalnom razvoju nekih mentalnih poremećaja i narušavanju psihosocijane dobrobiti“, ukazuje naša sagovornica.
Direktorka Klinike Laza Lazarević ističe da je to kako se osećaju lekari, ali i ostali građani očekivano.
„Važno je da naglasimo da su sva unutrašnja previranja i osećanja, manje konstruktivni načini izlaženja na kraj sa onim što im se dešava – očekivana, i da ih je moguće ne samo prevenirati već i kupirati kroz razgovor sa stručnim licima, a po potrebi i uključivanjem odgovarajuće farmakoterapije od strane lekara, specijalista psihijatrije. Ključno je da možemo da ih prepoznamo, što je svakao prvi i nužan korak ka rešavanju nastalih problema, naročito imajući u vidu loš običaj zdravstvenih radnika da minimiziraju sopstvene tegobe i odlažu traženje pomoći i lečenje“, zaključuje naša sagovornica.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar