INTERVJU Kon o Kriznom štabu, vakcini i lekarima koji umiru

Proteklih dana smo gotovo svakodnevno slušali vesti o smrti zdravstvenih radnika koji su izgubili bitku sa koronom. Broj preminulih lekara je veći od 70, pa zbog toga pojedine Vaše kolege traže temeljnu istragu i odgovor na pitanje zbog čega smo izgubili toliko dragocenog medicinskog osoblja. Šta vi kažete na sve to?Veoma ozbiljno pitanje kojem se treba temeljno posvetiti. Mi imamo neka saznanja, u okviru nekih klinika, da je do zaražavanja dolazilo uglavnom izvan bolnica. To bi trebalo oni koji rukovode tim kovid bolnicama da vrlo jasno kažu. Imamo i jednu uočenu situaciju, da je često dolazilo do zaražavanja na mestima gde se ispijala kafa i tih kratkih pauza. Potrebno je stvoriti potpunu sliku o tome. Posle prvog talasa sam to temeljno pratio, pa mogu reći i posle drugog, ali tada nije bilo neke velike razlike. Nije bilo toliko brojnog umiranja. Ono što se već tada moglo videti je da među umrlima nisu svi bili ni radno aktivni. Svejedno, to je ekstremno značajno utvrditi koliko je od njih zapravo radilo u crvenoj zoni. Postoji još jedna stvar, svakom pozitivnom se radi takozvano epidemiloološko ispitivanje. Ipak, sva ta saznanja nisu dovoljna, potreban je ozbiljan pristup ovoj temi. Da se vidi koliko je tu zaista bilo stomatologa, onih koji ni na koji način nisu došli u kontakt sa crvenom zonom, koliko je bilo onih za koje znamo da su se zarazili u porodici ili izvan. To se sve da utvrditi, jer epidemiološka ispitivanja su rađena. Još jedna bitna stvar je koliko je lekara započelo pravovremeno da se leči, a koliko nije. Treba uporediti smrtnost zdravstvenih radnika u odnosu na smrtnost svih ostalih iz opšte populacije – da li je tu bilo neke razlike. Zatim, treba ispitivati smrtnost hospitalizovanih po raznim kovid bolnicama. Treba uzeti u obzir i objektivizirati opterećenost zdravstvenih radnika. To treba analizirati po specijalnostima, to nije jednako. Mi imamo anesteziologe koji su bili maksimalno opterećeni. Treba utvrditi i dinamiku umiranja zdravstvenih radnika. U poslednjih mesec dana je veliki broj njih umro, to treba uporediti sa dinamikom umiranja u opštoj populaciji. Ako se to poklapa, to nije nešto što je neobično. Kada govorimo o umiranju uopšte, to su teme krajnje ozbiljne i neke paušalne procene da je to nastalo iz jednog jedinog razloga, nisu jednostavno prihvatljive. Mora se mnogo dublje to proceniti, objektivizirati. Mi imamo da je bilo masovnog zaražavanja i masovnog umiranja u ovom poslednjem, talasu, pa, nažalost, ne bi trebalo da bude neko iznenađenje da se povećao i broj umirićih zdravstvenih radnika.Čini se da je broj preminulih zdravstvenih radnika u okruženju daleko manji, pa tako iz Hrvatske stiže informacija da je tamo samo jedan lekar preminuo. Kako Vam se čini to poređenje Srbije u odnosu na region i zbog čega je tolika razlika u broju izgubljenog zdravstvenog kadra?Diskutabilno je porediti te podatke sa podacima iz regiona i sveta, zato što je veliko pitanje koliko ko objavljuje te podatke. Reč o važnom i etički vrlo bitnom pitanju koje treba analizirati kako ne bi došlo do pogoršanja situacije. Ipak, mora da se jasno kaže da je to institucionalo obaveza onih koji praktično jesu na izvoru svih podataka. To nije Krizni štab. Krizni štab nalaže da se eventualno tako nešto ispita. Ono što smo mi juče na Kriznom štabu saznali, jer ta tema je bila na Dnevnom redu, a to je da Ministrarstvo zdravlja prati te podatke i da će imati spremne odgovore, s tim što nije rečeno tačno kad.

Hoćemo li imati dovoljno vakcina za masovnu imunizaciju, hoće li moći da se vakcinušu svi koji to budu hteli?Moram da kažem da sam upozoren od strane svojih kolega iz medicinskog dela Kriznog štaba, da Krizni štab nije nadležan niti za određivanje prioriteta za vakcinaciju, niti za koordinaciju vakcinacije. Ta pitanja treba da se usmeravaju na one koji to jesu. Kompetentan odgovor treba da se dobije od tela kao što je Nacionalno koordinaciono telo za imunizaciju, na čijem čelu je godpodin Mirsad Đerlek. Ipak, moje mišljenje je da je prioritizacija posebno značajna u onim trenucima kada mi nemamo dovoljno vakcina, kao što je sada trenutno i da će to naglo da se izmeni sa dolaskom veće količine vakcina. Za desetak dana, prema informacijama kojima ja lično verujem, stići će pola miliona Sputnjik V vakcine i da do kraja meseca teba da stigne još milion doza kineske vakcine. Međutim, još se čeka od naše Agencije za lekove i medicinska sredstva da da odobrenje za korišćenje kineske vakcine.Da li ste vi zadovoljni time na koji način su određeni prioriteti i raspored vakcinisanja u Srbiji? To Vas pitamo jer poslednji operativni plan pokazuje da su, na primer, prosvetni radnici, očigledno pali na listi prioriteta, pošto prednost nad zaposlenima u obrazovanju imaju recimo policajci, zaposleni u pravosuđu, pa čak i radnici onih preduzeća koje kao od posebnog značaja odredi Vlada Srbije.Onog momenta kada bude više vakcina, onda će se ta prioritizacija i dalje sprovoditi, ali niko ne treba da misli da će da ga čekaju te vakcine, ako se nalazi u prioritetnoj grupi. Čuo sam od doktora Mirsada Đerleka  da će na nedeljnom novou praviti planovi, s obzirom na to koliko je vakcina prisutno. Tu se može očekivati da će biti pomeranja tih određenih grupa, gde se ti prosvetni radnici možda nalaze na začelju. Moje mišljenje je da se najmanje očekuje da su u riziku prosvetni radnici, u odnosu na svoje radno mesto. Po svim dosadašnjim pokazateljima, oni se zaražavaju izvan radnog mesta. To su dosadašnji epidemiološki podaci koji su prkupljani od septempbra, pa do raspusta. Ti podaci pokazuju da su oni koji su se zaražavali u škola pojedinačni slučajevi, u odnosu na ukupan broj. To treba uzeti u obzir, da zbog toga nisu u prioritetnin grupama, kao što su ovi ostali.Sve češće nam se čini da postoje nesuglasice između medicinskog i političkog dela Kriznog štaba. Kako tu stoje stvari i koliko ste Vi kao član tog medicinskog dela zadovoljni svojom pozicijom i time koliki uticaj imate na odluke i mere koje se donose?  Mi svakako imamo različite uglove posmatranja, to ne treba kriti. To je moje mišljenje da ne treba kriti. Možda neki misle da stalno treba da budemo jedinstveni, ali očigledno nismo uspeli da dođemo do toga. Mi, na kraju, izlazimo sa stavovima koje su, ipak, svi podržali. Ipak, mora da se razjasni da su tvrdi stavovi medicinskog dela Kriznog štaba prvo bili odbačeni, pa se u takvim oklnostima nastavilo sa razgovorima. Govorim o periodu kada smo tražili da bude ograničenje kretanja, u periodu između 18. decembra i 3. januara. Mogu da kažem da rezultati postignuti sa ovim merama koje su bile na snazi, jesu nešto što mi u medicinskom delu Kriznog štaba tretiramo kao prihvatljivo. Zbog toga smo podržali da se mere trenutno ne zaoštravaju, nego da ostanu onakve kakve jesu. Zabrana organizovanog dočeka Srpske nove godine je nešto što je takođe jako važno naglasiti. Međutim, mi smo u jednom osetljivom trenutku, gde ćemo tokom ove nedelje videti da li smo u stagnaciji virusa ili možda u porastu, jer je ovaj novogodišnji i božićni period uvek nesiguran. Ipak, ima se utisak da nećemo tako loše proći, ja sam očekivao da čemo imati jasnije povećanje, međutim sada se to ne dešava, što me raduje. Treba pratiti situaciju i biti jako oprezan, mi sada treba da izdržimo i da  dočekamo tu masovniju imunizaciju koja je zaista izlazak iz ove situacije.

Vaš kolega iz Kriznog štaba Branislav Tiodorović ocenio je da će ograničenja i mere za suzbijanje koronavirusa biti na snazi do septembra ili oktobra? Šta vi kažete, do kada ćemo osluškivati i isčekivati odluke i mere Kriznog štaba?To zaista zavisi od nas, zavisi i od dinamike pristizanja vakcine, zavisi i od odziva stanovništva na vakcinaciju. Zavisi i od kolektivnog imuniteta koji ćemo morati da merimo. Mi se još nismo spustili, mi smo jako daleko da bismo pričali o tome Mi treba da se spustimo na dvocifrene brojeve, na nivou cele Srbije, da bismo mogli da pričamo ozbiljnije o popuštanju. Može se i dotle pričati o nekim pojedinačnim popuštanjima vezanim za nake situacije, ali ozbiljni razgovori o popuštanju pre toga, ja lično mislim da su neprihvatljivi. Potrebno je još dosta vremena da prođe. Verujem da će posle polovine godine biti realno da počnemo da pričamo o tome. Ipak, moramo biti spremni za još jednu kampanju vakcinacije, tamo pred jesen i zimu. Nadam se da nećemo ponovo dočekati porast, gotovo sam siguran da ono što je bilo sada tokom jeseni i zime nećemo više doživeti, ali neka doza opreznosti je neophodna.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram