Lekovi koji spašavaju život, koštaju i do 10.000 dinara, a pacijenti su većinom penzioneri: Državo, hoćeš li ih konačno staviti na pozitivnu listu

Penzioneri čine većinu obolelih, kojima su ovi lekovi neophodni, a svakog meseca neki od njih potroše i pola penzije.

“Tata je penzioner, imao je moždani udar posle kojeg mora da uzima lek čija je cena 8.000 dinara, jer ne ide na recept, a kardiolog je rekao da mu je neophodan i da je najbolji. On mesečno prima 40.000 dinara, od čega trećina ode na lekove, a ovaj za srce je najskuplji. Sramota je da država ne može da obezbedi pacijentima, koji su srčani bolesnici, da lekove dobijaju na recept, bez plaćanja”, žali se u razgovoru za Nova.rs Jelena Trajković iz Beograda, čiji je otac srčani bolesnik.

Pacijenti većinom penzoneri

Tokom pandemije broj pacijenata sa trombom je naglo skočio, pa su građani, prema rečima lekara, nekontrolisano, iz straha, kupovali, često i na svoju ruku, oralne antitrombocitne lekove.

“Na tim lekovima se dobro zarađuje, jer ih inače uzima mnogo pacijenata. Tokom pandemije ljudi su ih kupovali bez kontrole, plašeći se tromba, pa su često uzimali i pogrešne, što se odrazilo negativnim posledicama po zdravlje. Naša država nijedan od tih lekova, koje uzima 200.000 do 300.000 ljudi u ovoj zemlji, nije stavila na pozitivnu listu, iako se oni u svetu, i kod nas, koriste još od 2011. godine”, kaže za Nova.rs specijalista kardiologije, koji radi u jednoj beogradskoj državnoj bolnici, a zamolio je da ostane anoniman, iz razloga što dozvolu za razgovor sa medijima nije dobio od nadređenih.

Ipak, doktor je odlučio da javno apeluje na javnost, na Republički fond za zdravstveno osiguranje i Ministarstvo zdravlja, da konačno, lekovi koje svakodnevno kardiolozi prepisuju, budu besplatni, jer nemaju alternativu.

“Desetine hiljada pacijenata koji uzimaju ove lekove su većinom penzioneri. Među njima su i ljudi čija penzija ne prelazi 30.000 dinara, a oni samo za jedan lek daju 6.000 ili 8.000 dinara, pa i više. Međutim, ne piju samo jedan lek, ima ih još koje moraju da plate, pa im trećina ili čak polovina penzije ode na terapiju. Gledano iz ugla spašavanja života ili invaliditeta, to su najkorisniji lekovi koji postoje u medicini”, kaže doktor.

Kardiolozi su u obavezi, ističe on, da prepisuju ove terapije.

“Iako su lekovi skupi, a znamo da pacijenti uglavnom nemaju para, moramo da ih prepisujemo jer po našim preporukama ovi medikamenti su klasa 1, znači pacijent mora da ih uzima. Bude mi teško kad objašnjavam penzioneru da mu je određeni lek neophodan, a predočim mu i koliko košta. Kad me pitaju zašto ne mogu da uzmu na recept, ne znam šta da im kažem. Ljudi često negoduju, teško im je da odvoje toliki novac, ali znaju koliko su te terapije važne i da bez njih lako mogu da izgube glavu”.

Godišnje 30.000 infarkta

Ukoliko ne kupi neki od ovih lekova, postoji ozbiljna opasnost da pacijent umre od infarkta srca, šloga ili embolije pluća.

“U te lekove spadaju antikoagulansi: rivaroksaban, edoksaban, dabigatran i apiksaban. Imaju dve indikacije, jedna je prevencija šloga kod bolesnika koji boluju od atrijalne fibrilacije, koju ima čak 10 odsto ljudi u Srbiji starijih od 70 godina, a to je ogroman broj. Služe za prevenciju embolije pluća. Druga grupa lekova su antitrombocitni prasugrel i tikagrelor. Oni se daju posle infarkta srca i uzimaju se najčešće godinu dana. Ove dve grupe lekova su obavezne za kardiološke bolesnike, a u Srbiji imamo minimum 30.000 infarkta godišnje i 150.000 ljudi koji imaju atrijalnu fibrilaciju, plus 10.000 embolija pluća svake godine”, naglašava ovaj specijalista kardiologije.

Ove terapije koštaju od 3.000 do 10.000 dinara mesečno, a lekari smatraju da država izbegava da na listu stavlja medikamente koje pije veliki broj građana.

“Država obezbeđuje skupe, inovativne terapije za maligne bolesnike i retke bolesti, jer znaju da tu nema ni približno toliko pacijenata koliko ih je među srčanim bolesnicima. Sa jedne strane ovi lekovi jesu skupi, ali ako bi se uradila farmakoekonomska analiza, zapravo bi se isplatilo staviti ih na pozitivnu listu jer bi se smanjile komplikacije, invaliditet i smrtnost”, objašnjava kardiolog.

Spasonosne terapije moraju hitno na listu

Naime, prevencija i lečenje tromboze bi u velikoj meri, prema rečima stručnjaka, bile poboljšane primenom svih novih oralnih antikoagulantnih lekova (NOAK), koji se koriste u svetu, a kod nas još nisu svi u upotrebi. Prema procenama stručnjaka, primenom svih ovih lekova na godišnjem nivou bilo bi sprečeno oko 14.000 moždanih udara u Srbiji.

Antikoagulantni lekovi su delotvorni u prevenciji i lečenju tromboze i tromboembolijskih komplikacija, koje predstavljaju čest uzrok smrti u Srbiji i u svetu. Primenjuju se s ciljem sprečavanja stvaranja tromba, a takođe, ako je tromb već nastao, oni onemogućavaju njegovo širenje i smanjuju mogućnost pojave embolije.

Podsetimo, iz RFZO su krajem prošle godine najavili proširenje liste lekova za 2024., međutim nijedan od najavljenih medikamenata ne spada u grupu antikoagulanasa, ni antitrombotika.

Na naša pitanja o stavljanju antitrombocitnih i antikoagulantnih lekova na pozitivnu listu, iz RFZO, kao ni iz Ministarstva zdravlja, nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.

***

BONUS VIDEO: Hoće li biti dovoljno lekova? - Gosti: Vladimir Kovačević i Dragoslav Rajevac

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoelibitidovoljnolekovagostivladimirkovaeviidragoslavrajevac-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5457535"]