Dr Arsen Ristić: Simptomi tromba za hitno javljanje lekaru

Trombovi su se kao nuspojava poslednjih dana povezivali sa vakcinom protiv korone kompanije AstraZeneka, s tim što nema zvaničnih potvrda uzročno-posledične veze između ove oksfordske vakcine i opasnih trombova. S druge strane, krvni ugrušci su dokazano jedna od komplikacija i posledica kovida."Ugrušcima su posebno skloni oni koji imaju maligne bolesti, a ako neko ima karcinom pod terapijom a dobio je i koronu, rizik mu je duplo veći za pojavu tromba. Oni moraju svakako da budu na preventivnoj terapiji. I ljudi posle kovida, pogotovo oni koji imaju povišen D-dimer i produženu upalu, uvek imaju preventivnu terapiju – prvo injekcije, pa posle tablete", kaže za portal Nova.rs kardiolog Arsen Ristić.Prof. dr Ristić kaže i kako da prve znake tromba prepoznamo i time predupredimo posledice.Pre svega, to zavisi od mesta gde se ugrušci jave."Trombovi se obično pojave u proširenim venama u nogama. Onda noga otekne, bude bolna, poplavi ili pocrveni. To su tegobe velikog stepena, pa pacijent odmah ode na pregled. S druge strane, kad se trombovi pojave u plućima, onda je to praćeno gušenjem, bolovima u grudima, nekad i gubitkom svesti i iskašljavanjem krvi. I tada se zbog svega toga pacijent obično odmah javi na pregled jer su tegobe takve."

Doktor Ristić kaže i da trombovi mogu da se pojave i na drugim mestima, recimo, na krvnim sudovima srca, pa se onda desi infarkt, ili u crevima, mada se obično neće javiti u zdravom delu krvnog suda, već posle preloma noge ili kuka, dugotrajnog ležanja...Pritom, naš sagovornik napominje da trombovi ne moraju da budu veliki, mada su svakako opasni. U tom slučaju, ugrušci uzrokuju osećaj nedostatka vazduha, gušenje, a to može da zavara, pa se simptomi ne prepoznaju, posebno kod gojaznih osoba.Promene se u tom slučaju vide na EKG-u, u analizama krvi, ultrazvuku srca, a dijagnoza se postavi kombinacijom tih analiza, kaže prof. dr Ristić."Obično u hitnim službama bude jedan do dva pacijenta svakog dana koji imaju sumnju na plućnu emboliju i ti su nam krvni ugrušci najopasniji i najvažniji", kaže prof. dr Ristić i napominje da je plućna embolija peti najčešći uzrok smrti u svetu.Dakle, u slučaju da osetite neki od simptoma koji upućuju na tromb, obavezno se javite lekaru.Takođe, na trombove treba paziti na vreme i gledati kako da ih predupredimo.Mada krvni ugrušci ne znaju za rasu, pol ili starost i mogu da pogode bilo koga, ipak se izdvajaju stanja koja sa sobom nose povećan rizik za nastanak tromba. Pored povreda i operacija i osim onkoloških pacijenata, to su i kontraceptivne pilule, hormonska terapija, trudnoća, gojaznost, dugo sedenje, posebno s prekrštenim nogama, pušenje, hronična oboljenja srca, pluća, dijabetes…Zato je uvek preporučljivo da se hranite zdravo, odnosno, da se čuvate gojaznosti, da izbegavate pušenje i dugo sedenje – ako ste na poslu satima za računarom, ustanite s vremena na vreme i protegnite noge, savetuju na sajtu StoptheClot.org.U slučaju da zatreba terapija, za razbijanje trombova obično se koriste antikoagulanti poput fraksiparina, odnosno lekovi koji razređuju krv. Ipak, ništa ne treba raditi na svoju ruku i uvek se treba konsultovati sa lekarom, koji će odrediti šta je najbolje rešenje.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram