Dr Arsen Ristić: Simptomi tromba za hitno javljanje lekaru

Zdravlje 13. mar. 202115:49 > 16:33
Podeli:
Foto: Jelena Sklena/Nova.rs

Nedavni, i dalje nepotvrđeni, slučajevi trombova nakon vakcine AstraZeneka podsetili su nas koliko opasni mogu da budu krvni ugrušci. Zato je vrlo važno da znamo da prepoznamo prve simptome i na vreme se javimo lekaru. O tome za portal Nova.rs govori prof. dr Arsen Ristić.

Trombovi su se kao nuspojava poslednjih dana povezivali sa vakcinom protiv korone kompanije AstraZeneka, s tim što nema zvaničnih potvrda uzročno-posledične veze između ove oksfordske vakcine i opasnih trombova. S druge strane, krvni ugrušci su dokazano jedna od komplikacija i posledica kovida.

„Ugrušcima su posebno skloni oni koji imaju maligne bolesti, a ako neko ima karcinom pod terapijom a dobio je i koronu, rizik mu je duplo veći za pojavu tromba. Oni moraju svakako da budu na preventivnoj terapiji. I ljudi posle kovida, pogotovo oni koji imaju povišen D-dimer i produženu upalu, uvek imaju preventivnu terapiju – prvo injekcije, pa posle tablete“, kaže za portal Nova.rs kardiolog Arsen Ristić.

Prof. dr Ristić kaže i kako da prve znake tromba prepoznamo i time predupredimo posledice.

Pre svega, to zavisi od mesta gde se ugrušci jave.

„Trombovi se obično pojave u proširenim venama u nogama. Onda noga otekne, bude bolna, poplavi ili pocrveni. To su tegobe velikog stepena, pa pacijent odmah ode na pregled. S druge strane, kad se trombovi pojave u plućima, onda je to praćeno gušenjem, bolovima u grudima, nekad i gubitkom svesti i iskašljavanjem krvi. I tada se zbog svega toga pacijent obično odmah javi na pregled jer su tegobe takve.“

Foto: Jelena Sklena/Nova.rs

Doktor Ristić kaže i da trombovi mogu da se pojave i na drugim mestima, recimo, na krvnim sudovima srca, pa se onda desi infarkt, ili u crevima, mada se obično neće javiti u zdravom delu krvnog suda, već posle preloma noge ili kuka, dugotrajnog ležanja…

Pročitajte još:

Pritom, naš sagovornik napominje da trombovi ne moraju da budu veliki, mada su svakako opasni. U tom slučaju, ugrušci uzrokuju osećaj nedostatka vazduha, gušenje, a to može da zavara, pa se simptomi ne prepoznaju, posebno kod gojaznih osoba.

Promene se u tom slučaju vide na EKG-u, u analizama krvi, ultrazvuku srca, a dijagnoza se postavi kombinacijom tih analiza, kaže prof. dr Ristić.

„Obično u hitnim službama bude jedan do dva pacijenta svakog dana koji imaju sumnju na plućnu emboliju i ti su nam krvni ugrušci najopasniji i najvažniji“, kaže prof. dr Ristić i napominje da je plućna embolija peti najčešći uzrok smrti u svetu.

Dakle, u slučaju da osetite neki od simptoma koji upućuju na tromb, obavezno se javite lekaru.

Takođe, na trombove treba paziti na vreme i gledati kako da ih predupredimo.

Mada krvni ugrušci ne znaju za rasu, pol ili starost i mogu da pogode bilo koga, ipak se izdvajaju stanja koja sa sobom nose povećan rizik za nastanak tromba. Pored povreda i operacija i osim onkoloških pacijenata, to su i kontraceptivne pilule, hormonska terapija, trudnoća, gojaznost, dugo sedenje, posebno s prekrštenim nogama, pušenje, hronična oboljenja srca, pluća, dijabetes…

Zato je uvek preporučljivo da se hranite zdravo, odnosno, da se čuvate gojaznosti, da izbegavate pušenje i dugo sedenje – ako ste na poslu satima za računarom, ustanite s vremena na vreme i protegnite noge, savetuju na sajtu StoptheClot.org.

U slučaju da zatreba terapija, za razbijanje trombova obično se koriste antikoagulanti poput fraksiparina, odnosno lekovi koji razređuju krv. Ipak, ništa ne treba raditi na svoju ruku i uvek se treba konsultovati sa lekarom, koji će odrediti šta je najbolje rešenje.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar