Lekari u Srbiji ne veruju u zvanične podatke o preminulima

“Imam dokaze da se podaci o broju preminulih od kovida lažiraju, uglavnom sam ih prikupio lično. Primera radi, tokom jedne moje smene u bolnici preminulo je pet pacijenata samo u intenzivnoj nezi, ne računajući odeljenje, a zvanično je objavljeno da je u Kraljevu tog dana umrlo troje ljudi. Umesto da u potvrdi smrti kao neposredni uzrok piše kovid, oni upisuju običnu neklasifikovanu pneumoniju ili neku od propratnih bolesti koje je imao pacijent“, naglašava Panić u razgovoru za portal N1.Panić navodi da se u otpusnu listu kao dijagnoza neretko upisuje opšta infekcija koronavirusima, što se, kako kaže, ne vodi kao smrt od kovida.“Svako ko je ležao na kovid odeljenju mora se voditi kao pacijent od kovida, a bez obzira na to da li je pre toga imao druge bolesti, evidentno je da je preminuo od kovida. Pacijent može da ima i karcinom, ali taj čovek ima pravo na još dva meseca života, ili godinu dana, možda i pet godina, što bi imao da nije bilo kovida“, napominje Panić.On je kao ilustraciju za svoje tvrdnje naveo i jedan primer iz kraljevačke bolnice, koji, kako ističe, pokazuje način na koji se umanjuje broj preminulih od kovida.“Koleginica infektolog napisala je otpusnu listu za pacijenta koji je preminuo tokom noći, da bi ujutru došao načelnik koji upravlja kovid odeljenjem i prepravio tu listu. Napisao je da uzrok smrti tog pacijenta nije kovid, već pneumonija koja nije klasifikovana“, kaže Panić.

Epidemija im je izbila iz ruku

Sagovornik portala N1 uveren je da se “to radi u celoj Srbiji“.“Nećemo izlaziti u javnost sa dokazima dok to ne budemo mogli da potvrdimo u bar pet zdravstvenih ustanova, sa papirima koji to dokazuju. To će biti ili nadzor nekoga ko ima ovlašćenja, na primer policije, ili tako što ćemo mi uspeti da ih prikupimo ukoliko se više kolega ohrabri da iznese dokaze. Neophodno je da nađemo dovoljno dokaza širom Srbije i da dođemo do naredbodavaca, inače će sve da se slomi na nekoliko ordinirajućih lekara, a vlasti će to nastaviti da rade“, upozorava Panić.

Upitan šta bi mogao da bude motiv vlasti da pribegnu prikrivanju tačnih podataka o preminulima, Panić kaže da “to rade da bi imali čime da se hvale, jer sve što su do sada pričali epidemija im je izbila iz ruku“.“Navodna niska smrtnost im je poslednji adut koji imaju, ali to je rezultat isključivo manipulisanja brojevima. Ako bi prikazali pravi broj novoobolelih, pravi broj preminulih i pravo stanje u zdravstvenim ustanovama, ne bi bilo nikakvog opravdanja da ne zatvore ugostiteljske objekte, teretane... Morali bi da uvedu mere kojima bismo prišli nečemu što je blisko zabrani kretanja ili onome što narod poznaje kao policijski čas“, smatra Panić.Sagovornik portala N1 uveren je da se podaci o preminulima od kovida u Srbiji lažiraju, a to, kako kaže, dokazuju i statistički modeli.Jedan od takvih modela izradio je i Hrvatski zavod za javno zdravstvo, na osnovu koje vrši procenu broja umrlih u narednom periodu. Prema projekciji urađenoj početkom meseca, Hrvatsku očekuje rast broja preminulih od kovida, sa takozvanim pikom u drugoj polovini decembra. Nažalost, ta predviđanja se već obistinjuju, pa su 16. decembra u Hrvatskoj registrovana čak 92 smrtna slučaja, što je najviše od početka epidemije u toj zemlji, a dan kasnije preminulo je još 85 ljudi.Metodologija koju koristi Zavod iz Hrvatske uzima u obzir nekoliko jednostavnih činjenica, a to je pre svega vreme koje prosečno protekne od trenutka zaraze koronavirusom do smrti. Praksa govori da je to vreme u proseku tri sedmice, a slične podatke dobili su i kineski naučnici, koji su izračunali da je taj period prosečno dug 18,5 dana.Druga činjenica je procenat preminulih u odnosu na broj potvrđenih slučajeva, što u slučaju Hrvatske iznosi nešto manje od 2,3 odsto. Da bi izbegli oscilacije na dnevnom nivou, u tom Zavodu koriste nedeljni prosek broja zaraženih i umrlih.

Udvostručen broj sahrana

Indikativan je još jedan podatak, a to je broj sahrana i kremacija u najvećim gradovima u Srbiji. Na deset najvećih beogradskih grobalja, prema podacima JKP “Pogrebne usluge“, od 1. do 16. decembra sahranjeno je 1.080 ljudi. Time je već na polovini meseca premašen broj sahrana obavljenih tokom celog decembra 2019. godine (1.068).U petak, 18. decembra u Beogradu je obavljeno čak 78 sahrana ili kremacija, što je najveći broj na dnevnom nivou u poslednjih desetak godina. Ostaće zabeleženo da je u nedelji kada je u Beogradu bilo najviše sahranjenih u protekloj deceniji, zvaničan broj preminulih od kovida u Srbiji imao tendenciju pada u odnosu na prethodne dve sedmice.Broj sahrana i kremacija u Novom Sadu ovog decembra takođe je skoro udvostručen u odnosu na isti mesec 2019. godine. Prema podacima JKP “Lisje“, samo u prvih 17 dana decembra sahranjeno je 327 ljudi, dok je broj sahrana u periodu od 1. do 31. decembra prošle godine bio 313.Najdrastičniji rast broja sahrana u odnosu na period pre epidemije kovida zabeležen je u Kragujevcu, gde je u prvoj polovini decembra 2020. bilo čak četiri puta više sahranjenih nego u istom periodu 2019. godine. Na grobljima kojima upravlja JKP “Šumadija Kragujevac“ zaključno sa 16. decembrom obavljena je 91 sahrana, dok su prošle godine u prvoj polovini decembra bile 22 sahrane, a u čitavom mesecu 54.Evidentan rast broja smrtnih slučajeva u Srbiji u odnosu na višegodišnji prosek, na šta je letos ukazao i član Kriznog štaba Predrag Kon, baca sumnju na zvaničnu evidenciju preminulih od kovida, ali se stvaran broj smrtnih ishoda od novog virusa može samo naslućivati.Prema mišljenju Radeta Panića, povećan broj preminulih u prethodnom periodu “nesumnjivo je rezultat epidemije novog koronavirusa“, jer su, objašnjava, neki pacijenti umrli od kovida, dok su drugi preminuli “usled kovida jer nemaju dostupnost zdravstvene zaštite koja im je neophodna“.Broj umrlih u Srbiji od 1. aprila do 31. oktobra 2020. godine veći je za čak 4.011 u odnosu na isti period prošle godine, odnosno za 3.727 u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U tih sedam meseci epidemija koronavirusa zvanično je odnela 797 života.Najveća razlika u broju preminulih u odnosu na 2019. godinu zabeležena je u julu, kada je registrovan čak 1.701 smrtni slučaj više nego u istom mesecu prethodne godine.Nešto jasniju sliku o smrtnosti u poslednjem mesecu godine na izmaku daće nam podaci o broju preminulih koje će Republički zavod za statistiku objaviti 25. januara 2021. godine.“Sad je veliki problem što su pred nama novogodišnji i božićni praznici, pa umesto da se epidemija obuzdava mi ćemo tek imati strašne epidemiološke rizike, čiji će se rezultati videti do proleća. Matematički obrasci pokazuju da će se ovako katastrofalna situacija završiti tek u aprilu, što ne znači da epidemiju nećemo imati i sledeće jeseni i da neće tinjati tokom narednog leta“, upozorava Panić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram