0
U skladu sa prosvetnim zakonima, sve škole su u zakonskoj obavezi da realizuju obavezne sadržaje programa nastave i učenja. U obaveznu lektiru spada i delo Dobrila Nenadića "Dorotej", ali su dve gimnazije - u Ćupriji i Dimitrovgradu odlučile "samoinicijativno" da ga isključe iz obrade.
Roman „Dorotej“ našao se u žiži javnosti, nakon što je nereprezentativni Sindikat zaposlenih policije, tražio od gimnazija da se izjasne po kom osnovu se to delo obrađuje u školama, da li imaju saglasnost roditelja da deca čitaju po njima „neprikladan“ sadržaj, kao i šta o romanu misle zaposleniu školama.
Sindikat je tražio izjašnjenja pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Društvo za srpski jezik i književnost je pozvalo kolege da ne odgovaraju na „besmislena“ pitanja, ali su dve gimnazije u Srbiji donele odluku da obaveznu lektiru isključe iz obrade, a o tome su obavestili i policijski sindikat.
U odgovoru gimnazije u Ćupriji koji je objavljen na Fejsbuk nalogu policijskog sindikata, navodi se da je knjiga isključena iz obrade od strane predmetnih nastavnika. U odgovoru gimnazije u Dimitrovgradu navode da stručna lica te škole zadužena za obrazovni sadržaj dece, ne obrađuju „Dorotej“, smatrajući da je neprikladan za njihov uzrast i pored konstatacije da je obavezan.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže za N1 da je i određeni broj gimnazija u Beogradu dobio ovakav zahtev, ali ima i onih koje ga nisu dobile.
„Imajući u vidu zakon na koji se pozivaju prilikom slanja zahteva, škole imaju obavezu da odgovore na pitanje, jer u suprotnom rizikuju novčanu kaznu“, objašnjava sagovornik N1.
Ističe, međutim, da škole, kao ni zaposleni, nemaju mogućnost da sami vrše izmenu lektire koja je obavezna, kao ni druge elemente nastavnog programa.
„U okviru plana i programa za nastavu maternjeg jezika propisana je mogućnost izbora određene literature za lektiru, sto nije slučaj u vezi sa navedenom knjigom, koja pripada obaveznoj lektiri. Kada je reč o nastavnom planu i programu i propisanoj literaturi, jedino merodavno je Ministarstvo prosvete, odnosno nadležna tela pri Ministarstvu prosvete, sve suprotno bi moglo voditi u anarhiju“, kaže Markov.
Zbog toga, kako je rekao, odluku pojedinih gimnazija iz unutrašnjosti, odnosno odgovornih lica u ovim gimnazijama, da izbace „Doroteja“ iz lektire smatra spornom „jer ako banalizujemo stvari do kraja, neki učitelj bi se mogao dosetiti da učenicima množenje i deljenje nije potrebno pa neće obrađivati ovu oblast“.
Isto tako, kaže, zahtev koji je ovaj policijski sindikat uputio školama iz istog razloga smatra besmislenim.
„Čak i da zanemarimo besmislenost samog pitanja i mešanja u nešto čime policija ne bi trebala da se bavi, adrese na koje su upućeni zahtevi su potpuno pogrešne. Isto tako neshvatljivo je da Ministarstvo prosvete ni na koji način nije reagovalo povodom policijsko – sindikalne akcije „Dorotej“ i prepustilo je ustanove i nastavnike još jednom besmislenom pritisku“, smatra Markov.
Portal N1 je poslao pitanja Ministarstvu prosvete o tome da li su dve gimnazije prekršile Zakon izbacivanjem „Doroteja“ iz nastavnog plana i da li bi, sledeći ovakav primer, sutra neka druga škola po nečijem zahtevu mogla da izbaci bilo koju lektiru iz obaveznog nastavnog programa. Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore na ova pitanja, kao ni odgovor na pitanje da li je došlo do propusta u kontroli realizacije programa nastave od strane stručno pedagoškog nadzora i prosvetne inspekcije.
Pročitajte još
O tome ko odlučuje o izboru literature i promenama, u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja su za N1 rekli da Zavod formira stručnu komisiju u kojoj su predstavnici Društva za srpski jezik i književnost, profesori metodike sa fakulteta, istaknuti praktičari iz škola i koja predlaže program.
Program, kako navode, razmatra Nacionalni prosvetni savet, a usvaja ga ministar posle kompletne procedure. Često se dešava, dodaju u Zavodu, da predlog ne dobije pozitivno mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta, pa se vraćaju „stari sadržaji“.
Na konkretno pitanje da li je u slučaju u vezi sa delom „Dorotej“ prekršen zakon, u Zavodu kažu da ne znaju kako je moguće da propisani sadržaji u pojedinim gimnazijama nisu obrađeni.
„Mi smo institucija koja je zadužena za kreiranje programa, a praćenje sprovode Školske uprave Ministarstva prosvete“, navode u Zavodu.
„Podsećamo da je uvođenje novina u pristup nastavi i podučavanju prekinula pandemija koja je na svetskom nivou – prema pouzdanim podacima izazvala opadanje kvaliteta obrazovanja. Međutim, propisano književno delo je u programu sa jasnim metodičkim razlogom koji mora biti poznat nastavnicima koji su stručni da izvode nastavu iz ovog predmeta“, naveli su u Zavodu.
U Zavodu kažu i da često dobijaju inicijative kako za uklanjanje postojećih, tako i za uključivanje novih sadržaja i da se trude da na svaki upit odgovore.
„Program kreiraju profesionalci koji su u pozivu i više decenija, a kojima je književnost (i jezik) vokacija, ljubav i životno opredeljenje. Često ne možemo da razumemo osude sa kojima se susreću članovi komisija koje variraju od nepoštovanja do isključivosti, prezira, pa i besa. Takođe, u toku je usvajanje novih standarda koji će dovesti do novih ishoda – pa i preporučenih sadržaja kojim se ishodi mogu dostići“, naveli su u toj ustanovi.
BONUS VIDEO Policijsko preslišavanje profesora zbog lektire: Kad Sindikat zaposlenih policije odlučuje šta je neprikladno
