Kako mladi danas vide devedesete: Otpor i protesti, i(li) konflikti i ratovi?

Ispitani su mladi od 18 do 30 godina u Srbiji, u cilju sticanja uvida u njihovo razumevanje i percepciju događaja iz poslednje decenije 20. veka, njihovih pogleda na prošlost, utvrđivanja kako to oni danas vide devedesete - šta su njihove asocijacije, u kojoj meri ih smatraju važnim za naše društvo danas, ali i ukazivanja na važnost razgovora o ovoj deceniji, a naročito, kritičkog preispitivanja dominantnih istorijskih narativa i otvaranja društvenog dijaloga o devedesetima sa mladim generacijama. 

Mladi u navedenom istraživanju dosledno doživljavaju devedesete u izraženo negativnom svetlu, opisuju ih kao vreme koje je loše, stresno, burno i komplikovano. Devedesete ih  asociraju na ratove i konflikte, ekonomsku krizu, kriminal i opšte društveno propadanje. Kako se navodi u kvalitativnom delu ove studije, mladi ističu da je njihovo znanje o ovom periodu nedovoljno i da su im najmanje jasni sukobi i ratovi.  Najviše su o devedesetima slušali od roditelja i starijih generacija, dok su najmanje o njima učili o školi. Posebno je upadljiv nalaz da, nezavisno od informisanosti, mladi ističu da ih devedesete zbunjuju, prepoznaju da postoje suprotstavljene verzije istorije i da je vrlo teško (ako ne i nemoguće) doći do potpune istine.  Slobodan Milošević je svojevrsno oličenje devedesetih za veliki broj mladih, pokazuje istraživanje, a jedan deo njih ovo vreme povezuje i sa otporom i protestima.

Istraživanje pokazuje da devedesete za mlade nisu samo istorija, već i jasan kontinuitet sa današnjicom - ističu da, sa jedne strane, osećaju posledice devedesetih, pre svega u pogledu tenzija i podela u regionu, ali i kada je reč o etničkim identitetima i njihovim ulogama u prethodnim sukobima, a sa druge, nose pozitivna iskustva u odnosima sa pripadnicima drugih etničkih grupa na ličnom planu. 

Način na koji mladi razmišljaju o pitanjima identiteta otkriva duboku i ukorenjenu privrženost, navodi se u istraživanju, i u izvesnom smislu, podrazumevanu vezanost za etničku i religijsku grupu. Nacionalizam se jasno odbacuje u ekstremnim formama, a istovremeno, doživljava se kao nešto što je vrlo emocionalno obojeno i ukorenjeno u porodici i detinjstvu. Privrženost religiji, ali i crkvi, doživljava se kao vrlo  snažna i nesporna, pokazuje istraživanje “Percepcija devedesetih kod mladih u Srbiji”.

U kvalitativnom delu istraživanja učesnici su  imali prilike i da posmatraju i diskutuju o nekima od eksponata izložbe Muzeja devedesetih, gde su pokazali spremnost da, u opštoj pozitivnoj atmosferi,  kritički sagledavaju (ponekad suprotstavljena) međusobna gledišta.  Izložba „Lavirint devedesetih“, koju je je u Sarajevu videlo više od 7.000 posetilaca, predstavljala je dopunjenu i proširenu verzija pilot postavke istog naslova koja je tokom leta 2023. godine bila postavljena u Beogradu. Cilj ove izložbe je novo i drugačije sagledavanje decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno) i koja je u našoj regiji ostavila neizbrisiv, dugotrajan trag.

Istraživanje “Percepcija devedesetih kod mladih u Srbiji” vodila je psihološkinja Marija Branković, a u njemu su učestvovali Nevena Mijatović i Aleksandar Milovanović, istraživači Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kao i Ana Radaković, istoričarka, koja je učestvovala  u pripremi istraživanja ispred Muzeja devedesetih. Sastojalo se iz dve faze, uključivši kombinaciju kvalitativnih i kvantitativnih metoda, a sprovođenjem dve diskusije u fokus-grupama - u Novom Sadu i Beogradu, kao i  anketnim istraživanjem, ispitane su veze između percepcija prošlosti i aktuelnih društvenih stavova, na  uzorku od 1393 učesnika.

Muzej devedesetih je inicijativa Kulturnog centra Grad iz Beograda pokrenuta sa idejom sakupljanja i čuvanja od zaborava izvora i svedočanstva o poslednjoj deceniji 20. veka na prostoru nekadašnje jugoslovenske države. Izložbu “Labirint devedesetih” autorski potpisuju Dejan Ubović, Dubravka Stojanović i Igor Štiks, a do sada je održana u Beogradu i Sarajevu. Izložbu su podržali National Endowment for Democracy i regionalni projekat Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu, koji finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj ove izložbe je isključiva odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije niti UNDP-a.