Kako je „Torlak“ postao opasan po život: Zbog uslova rada zaposleni oboljevaju od raka, a Beograd za dlaku izbegao epidemiju difterije

Šta se krije iza zidova Instituta „Torlak“ saznajemo sporadično i takoreći slučajno, jer nažalost upravi ove ustanove transparentnost nije jača strana.„Torlak posle više decenija na pijedestalu svetske farmacije, sada povija glavu dok se sramoti. A ta sramota je ono što uprava na čelu sa direktorkom doktorkom Verom Stoiljković dozvoljava, a to je da je naš nekada najveći farmaceutski gigant ostao bez stručnjaka, naučnika, tehnologa, ljudi koji znaju da rade svoj posao. Takođe oni koji se još nekako drže i ne odlaze, jer im je stalo do ove ustanove, u situaciji su da rade u katastrofalnim uslovima, koji su ih doveli do oboljevanja“, priča naš sagovornik.Prema njegovim rečima, „Torlak“ je pre nekoliko meseci obišla ekipa stručnjaka iz Novog Sada, čija je firma zadužena za procenu bezbednosti na radu, a nakon obilaska, dali su hitan nalog upravi da ljudi koji rade u vivarijumu moraju imati skraćeno radno vreme zbog očuvanja zdravlja.

“Zaključili su da oni rade u teškim uslovima. Iako imaju skafandere, zaštitna odela, ceo dan su u prostoriji u kojoj nema prirodne ventilacije, punoj sitnih životinja, miševa, zamoraca… i neprestano tokom osam sati dnevno udišu različite hemikalije i suvi amonijak. Ljudi iz ove firme dali su stručnu procenu, u skladu sa kojom su naložili da zaposleni u vivarijumu moraju da rade skraćeno radno vreme, maksimum šest do sedam sati, ne više. Direktorka je to međutim odbila, jer se ona sa njima ne slaže. Nažalost, imali smo više smrtnih slučajeva ljudi koji rade na Torlaku, a zaposleni u tom sektoru najviše oboljevaju. Nedavno je koleginica, koja takođe radi u vivarijumu, saznala da ima tumor na desnom plućnom krilu, ali ni to ništa nije promenilo u odnosu direktorke prema uslovima za rad u ovom sektoru”, revoltirano priča naš sagovornik.Neprofesionalan odnos direktorke prema zaposlenima, ali i radu ove ustanove, doveo je, kažu oni, do urušavanja „Torlaka“ o čemu su pokušavali da obaveste nadležne u proteklih skoro 10 godina, ali ih niko nije čuo.

“Pisali smo zaštitniku građana o mobingu kojem su ljudi ovde izloženi, pisali smo Ministarstvu zdravlja, pa čak i predsedniku države Aleksandru Vučiću, ali nikada ni od koga nismo dobili ni odgovor ni reakciju. Sa direktorkom su svi oni prijatelji i neko u vlasti podržava njen rad, tačnije ovo što radi sa Torlakom, koji se evidentno pretvara u najobičniji magacin. Direktorkin odnos prema zaposlenima je kao prema stoci. Bez trunke poštovanja, uvažavanja nečijeg znanja, struke i požrtvovanja za posao. Ona mobinguje i kažnjava ljude kad god postave pitanje koje joj ne odgovara i naravno ako ne slušaju njena naređenja, koja uglavnom nemaju nikakvog smisla“, kaže naš sagovornik.Upravo ovakav odnos kod zaposlenih unosi konstantan strah od kazni, sankcija i konačno gubitka posla, a ovi nesređeni odnosi doveli su i do toga, da je u jednom danu ceo Beograd zbog nenamerne greške na „Torlaku“ mogao bti zaražen opasnom bolešću difterijom, a da direktorka o tome ne bude obaveštena.

„Na Torlaku postoji lift kojim se prevoze medicinski proizvodi, najčešće vakcine. Pre izvesnog vremena, desilo se da je taj stari lift, koji ne znam da li je ikada kontrolisan i sređivan od kada je napravljen, prevozio sa drugog sprata do prizemlja, bočice za difteriju. U jednom trenutku pukla je sajla i lift se otkačio i pao sa drugog sprata. Sve bočice su popucale. Zaposleni koji su se našli oko lifta u tom momentu nisu znali šta da rade. Neko je viknuo da obaveste direktorku, ali su ostali bili protiv, jer nisu želeli da je ‚uznemire‘. Onda smo preduzeli sve mere po protokolu izolacije prostora, zaštite, saniranja štete, kako virus ne bi napustio zgradu i zaraza se proširila gradom. Difterija je vrlo infektivna, opasna bolest, i ne smem ni da zamislim šta je sve moglo da se desi da nismo odmah reagovali. U svakom slučaju ova, kao i slične pojave na Torlaku, brže se zataškaju, nego što se saniraju“, priča sagovornik Nova.rs.

Podsetimo, prema rečima zaposlenih, u kancelarijama Instituta „Torlak“ odlaže se medicinski otpad, tačnije vakcine kojima je istekao rok, a koje bi trebalo da se unište po protokolu. Takođe, ranije smo pisali da se ovoj ustanovi vraća nekoliko hiljada doza neiskorišćene trovalentne vakcine protiv gripa, jer građani Srbije primaju uglavnom uvoznu četvorovalentnu. Pisali smo i o obmani javnosti u slučaju ruske vakcine Sputnik V, koja nikada nije bila proizvedena na Torlaku, već samo pakovana. Takođe smo objasnili i prestanak rada pogona za BSŽ (BSG) vakcinu protiv tuberkuloze, koju primaju novorođenčad, za šta je javnost saznala tek kada je u GAK Narodni front došlo do greške i bebe su primile fiziološki rastvor umesto bugarske BSŽ vakcine koja je uvezena, jer Torlakova više ne postoji.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zakogaemopravitikineskevakcine-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3562101"]