Uz carski rez, isekli su mi i debelo crevo: Tamara je jedva preživela porođaj

"Vodenjak mi je pukao 16. februara malo pre dva sata ujutru. Odmah me je suprug odveo u porodilište u Gornjem Milanovcu. Tamo su me primile dežurne sestre i obavili su mi sve preglede. Došao je i doktor i uradio ultrazvuk. Zatim su sestre tražile da im nađem karton krvne grupe jer one ne mogu da kopaju po dokumentaciji, a mene su sve vreme razdirali bolovi. Pozdravila sam se sa mužem i otišla na gornji sprat u porodilište, peške, jer ova ustanova, verovali ili ne, nema lift, pa posle porođaja u sali, koja je u prizemlju, sve žene moraju da nose uz stepenice na drugi sprat. U sobi za prijem me sestra razvlači po stolu da me meri ne govoreći mi šta uopšte radi, zatim me klistira i odlazim u toalet u ambulanti, koji ne može da se zatvori. U bolovima me odvode u sobu, gase svetlo i ostavljaju me. Ujutru u pola sedam dolazi sestra da me vodi na ctg, pa me vraća u sobu sa rečima ‘nećeš ti do sutra popodne’” priča za Nova.rs Tamara, kako je sve počelo.Ustala je i šetala po sobi, jer je, kako kaže, to bio jedini način da se ne onesvesti od hladnoće i bolova."Kasnije je došla sestra i pitala me 'Izvini kako možeš da dođes nepripremljena na porođaj?’ Rekla sam joj da nisam znala šta treba da pripremim i da me sve boli, a ona na to odgovara:‘A ta usta te nisu bolela kad si ih radila?“ Jezivo. Opet su me vodili na ctg, nisam se ni tada otvorila, a indukciju niko ne pominje. U tom momentu imam 62 kilograma, a inače sam visioka 160 centimetara. Nisam više mogla da stojim na sopstvenim nogama od bolova i tražila sam carski rez, na šta mi sestra odgovara ‘Ne može!’ Tražila sam da zove doktora, nije htela. U nekom momentu je prolazio i dozvala sam ga. Rekla sam mu da se ne osećam psihički dobro i da ne mogu prirodno da iznesem trudnoću, da hoću carski rez. Vratio se posle 10 minuta i rekao da me spreme za carski. Ulazim u operacionu salu i ležem na sto, biram opštu anesteziju i sledeće čega se sećam je da se gušim i da ne mogu da dođem do vazduha. Na to su mi rekli da sam doživela bronhijalni šok i da sam se uplašila, a ustvari je u organizmu u tom trenutku krenuo nalet fekalija, koji je udario na disajne puteve i izazvao gušenje” seća se Tamara najstrašnijih momenata.

Bolnica u Gornjem Milanovcu nema lift, pa je neophodno da dve muške osobe nose porodilju iz prizemlja na drugi sprat, gde je porodilište.2U sred pandemije, sve žene zovu muževe, braću, prijatelje, koji bez kovid testa ulaze u sale i sveže operisane porodilje nose uz stepenice, jer nema lifta! Odvode me u sobu, onako bunovnu, onda mi donose bebu na milisekund i odnose je. Kljukali su me raznim lekovima tokom dva dana, dali su mi jednu jedinicu krvi jer mi je krvna slika bila užasna. Niko me ne previja tri dana, dok moja majka iz Beograda nije zvala i pitala zašto nisam previjena. Treći dan sam poludela, intuicija mi govori da ne treba da budem tu, zovem muža i plakajući govorim da hoću kući. Tražila sam da mi se da papir da potpišem da izlazim na sopstvenu odgovornost, da bi mi babica rekla 'Šta si ti ciganka? Rodila, pa da beži iz bolnice'”, priča nam, i dalje u šoku, ova mlada žena.Mama i beba odlaze kući i naizgled je sve u redu."Prvog dana osećala sam se psihički i fizički dobro, ali sutradan već nisam mogla da ustanem iz kreveta od bolova i iznemoglosti, nisam mogla da dođem do vazduha. Ceo dan borila sam se sa tim govoreći sebi da sam imala carski rez i da to tako treba. Kasno popodne kreću nesnosni bolovi svuda u telu. Suprug je zvao hitnu pomoć. Došli su i odvezli me u ambulantu u bolnici u Gornejm Milanovcu. Proveravaju mi pritisak, kiseonik, govore da moraju da me voze na ginekologiju. Tamo me primaju u kovid deo dok ne stignu rezultati brzog testa. Dolazi doktor koji me pritiska po stomaku i priča da je to sve zato što nisam imala gasove. Daju mi silne lekove protiv bolova i infuzije. Odvoze me do drugog dela bolnice da mi snime stomak i pluća. To traje par sekundi, onda odlazimo kod nekog lekara, koji mi govori da moram da dobijem dve klizme. Vraćaju me u kolica, muž me vodi opet na ginekologiju, a napolju minus tri. Urade mi jednu klizmu i teraju me da šetam pola sata, izdržala sam 10 minuta, zatim mi rade i drugu, pa opet šetnja. Jedva stojim na nogama i plačem. Na kraju konstatuju da ipak moram u bolnicu u Kragujevac", priča naša sagovornica.Stiže u Kragujevac u vozilu pod rotacijom u pola 12 noću, a 20 minuta pre toga lekari u Gornjem Milanovcu rekli su Tamarinim roditeljima i suprugu da je ona sasvim dobro."Po hitnom prijemu me vode na rendgen, vade krv, rade analize i odvode u sobu da sačekam rezultate. Načelnik bolnice čim je čuo za mene, došao je i video rezultate i rekao da moram hitno na operaciju. Sledeće čega se sećam jeste da se budim u sobi za intenzivnu negu i prvi put posle ne znam koliko dana se zapravo osećam dobro. Kreće provera pritiska, saturacije i kada su lekari videli da sam stvarno dobro, odvode me u sobu, na oporavak. Prelaskom na odeljenje saznajem da mi je prilikom carskog reza isečeno debelo crevo, oštećeno tanko crevo, da su mi se izlile fekalije u stomak i da imam težak oblik sepse. Rečeno mi je da je izvađeno pet kilograma fekalija iz mene i potrošeno preko 20 litara tečnosti da bi mi se očistio svaki organ i da su mi isekli sedam centirmatara debelog creva. Doktor je bio primoran da mi preko tankog creva na stomak nakači ileostomu, jer je unutra toliko sve bilo oštećeno, da je morao sve da ušiva. Nju će mi, nadam se, operisati kroz dva meseca i vratiti sve u normalu. Posle osam dana oporavka u bolnici, pustili su me kući, a idem svaki drugi dan na previjanje, i sad sam konačno sa svojim detetom, sinom Milošem", kaže Tamara.Mali Miloš danas je napunio mesec dana."On je divan i zdrav, lepo napreduje i to je najvažnije. Žao mi je samo što ne mogu da ga podignem, da ga nosim, ni da ga dojim jer su me nakljukali lekovima i zaustavili mi laktaciju. Mogu samo da sedim pored njega i da ga gledam, ali kako je moglo biti, i to je dobro, samo dok smo ostali živi", zaključuje Tamara.Bolnica proverava slučajPovodom slučaja Tamare Zarić, u Opštoj bolnici Gornji Milanovac pokrenut je postupak unutrašnje kontrole i u toku je stručna ekspertiza, kaže za Nova.rs dr Predrag Šutić, direktor ove ustanove.“Bez pismene saglasnosti pacijenta ili zvaničnog pravnog zastupnika ne mogu da dajem detaljne informacije o slučaju. Dosta je laičkog gledanja na stvari u celoj priči. Mi smo već započeli unutrašnju kontrolu, a uključena je i inspekcija. Proces ispitivanja je u toku. Niko ne želi da našteti pacijentu, nikome to nije bila namera, ali su u svemu ovome okolnosti malo nejasne. Pacijentkinja je izašla na lični zahtev iz porodilišta, pa šta se tu dalje desilo ne znamo, samo znamo da se njeni simptomi javljaju četvrti dan posle porođaja. Moramo sve da ispitamo, nije ništa zabarušeno” naglašava dr Šutić.Ginekologija narodni front - razgovor sa trudnicama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ginekologijanarodnifrontrazgovorsatrudnicamads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2548397"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram