Finansijske malverzacije, korupcija, nepotizam - sve to obeležilo je rad i funkcionisanje Filološkog fakulteta u Beogradu već deceniju i po. Iz afere u aferu, od dekana do dekana, urušavao se i ugled fakulteta. Sve je kulminiralo i protestom studenata i profesora krajem septembra prošle godine. Čini se da Filološki fakultet konačno uplovljava u mirnije vode, nakon što je Nastavno-naučno veće izabralo novu dekanku, profesorku Ivu Draškić Vićanović. Ona, u razgovoru za Nova.rs, najavljuje povratak normalnom radu i akademskim vrednostima.
Nova dekanka dobila je većinu glasova i izabrana je tajnim glasanjem već u prvom krugu. Ostalo je da njeno imenovanje potvrdi i Savet Filološkog fakulteta na sednici koja bi trebalo da bude sazvana uskoro.
Zaposleni i studenti na Filološkom fakultetu već dugo ne funkcionišu u skladu sa akademskim normama. Potrajalo je dok nisu konačno dobili dekana koji ima punu podršku kolektiva.
„Sve je trajalo toliko dugo zato što je bivša uprava bila upletena u različite finansijske malverzacije i oni, kao i ljudi bliski njima, plašili su se mogućnosti da za dekana bude izabran neko ko u tim malverzacijama nije učestvovao. Nezadovoljstvo profesora Filološkog fakulteta eskaliralo je krajem maja 2019. godine posle izveštaja DRI. Nekolicina nas je govorila na Nastavno-naučnom veću o svemu što se zbivalo i što se taložilo od 2006. na Filološkom fakultetu“, objašnjava Draškić Vićanović.
Učinilo se da će ujdurmi doći kraj kada je naša sagovornica u septembru već trebalo da bude izabrana za dekana, ali je to osujećeno, nakon što se u ceo izbor proceduralno umešala i prosvetna inspekcija.
„Najveći problem bio je u tome što nismo imali tajno glasanje za dekana od 2006. godine. Zato je to bilo toliko mukotrpno. A postojao je i jak otpor ljudi koji su pokušavali da sakriju sve što se tu radilo. Da bi uplašili članove kolektiva mogućnošću dolaska za dekana osobe koja nije iz njihovog klana, lansiraju priče da će novi dekan otpuštati ljude, smanjiti plate i slične besmislice, a sve u funkciji očuvanja sopstvenih pozicija“, kaže Draškić Vićanović.
Da li je u sve to umešana politika?
„Nisam stekla utisak da je u svemu ovome bilo politike, ako me pitate za prethodnu upravu. U pitanju su ‘kuhinjske’ spletke. To je bila klika uvezana zajedničkim interesima, a ne politička organizacija ujedinjena zajedničkom ideologijom“, objašnjava novoizabrana dekanka.
Draškić Vićanović ističe da se ona nikada nije bavila politikom.
„Ne pripadam, niti sam ikada pripadala bilo kojoj političkoj partiji, iako su razne priče kružile po fakultetu, ali i šire“, konstatuje naša sagovornica.
Napominje da je prelazna v.d. uprava od oktobra radila jako dobro na putu povratka Filološkog fakulteta u pravne i akademske okvire.
„Konačno je formirana je Etička komisija, koju jedino Filološki fakultet na UB nije imao. Poznate su poluge tog prethodnog korumpiranog i koruptivnog sistema. Etička komisija će svoj posao uraditi pošteno i odgovorno. Mnogo se govorilo i o tim ogromnim sumama novca koje su zarađivali pojedini ljudi na fakultetu. No ključno je pitanje na koji je način novac zarađen. Mi imamo, blago rečeno, neobičnu situaciju da pojedini sekretari katedri prihoduju više od redovnih profesora. Vi možete pošteno zaraditi novac na fakultetu, držati časove na master i doktorskim akademskim studijama, učestvovati na projektima… Dakle, suština nije u tome ko koliko novca zarađuje, nego zbog čega, po kom osnovu ga je zaradio. To je bilo ono što je izazvalo nezadovoljstvo kod velikog broja članova našeg kolektiva“, objašnjava Draškić Vićanović.
Ona ističe da su sada prioriteti akreditacija i povratak normalnim akademskim tokovima i životu.
„Filološki fakultet je iskočio iz akademskih šina, sa akademskog koloseka odavno. Bavićemo se nastavom i naukom konačno“, poručuje Draškić Vićanović.
Ona očekuje da će se Filološki fakultet u normalu vratiti i brže nego što se u početku mislilo.
„To ide brže nego što smo očekivali. Prelazna v.d. uprava je za tri meseca uradila mnogo na tome da se pripremimo za predstojeću akreditaciju i da normalno živimo i radimo. Kolege su željne normalnog života, rada, držanja časova. Da se više ne priča o finansijskim malverzacijama, o plagijatima, da završimo već jednom sa tom pričom, da stavimo tačku na to. Proces ozdravljenja biće mnogo brži nego što to na prvi pogled deluje. Ima tu mnogo ljudi izuzetno pametnih, vrednih, sjajnih predavača, značajnih naučnika u svojim oblastima. Nama koji volimo svoj posao prioritet je rad sa studentima i naučni rad“, optimistična je naša sagovornica.
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare