Kardiolog upozorava: Infarkt sve češće pogađa mlađe, rizici u Srbiji među najvišima u Evropi

U svakodnevnoj kliničkoj praksi, kako objašnjava, sve je više pacijenata koji infarkt doživljavaju u mlađem životnom dobu, često već sa razvijenim komplikacijama. Uzroci su višestruki, od nedovoljne svesti o značaju prevencije i zdravih životnih navika, do posledica savremenog načina života. Iako je primetan porast broja ljudi koji vežbaju, paralelno raste i broj onih koji vode sedentarni način života, nepravilno se hrane i izloženi su hroničnom stresu. Tome dodatno doprinose i rasprostranjeno pušenje, kao i nedovoljna kontrola krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoća u krvi. Sve navedeno rezultira povećanim brojem osoba sa visokim kardiovaskularnim rizikom, ali i zabrinjavajućim trendom porasta broja mladih koji doživljavaju infarkt srca, najčešće kao posledicu naglog zapušenja koronarne arterije.

Često se kaže da se većina srčanih udara može sprečiti, šta to konkretno znači u praksi?

Srčani udar ili infarkt miokarda predstavlja naglo nastalo zapušenje koronarne (venačne) arterije koja snabdeva krvlju, odnosno kiseonikom srčani mišić. Deo srčanog mišića koji snabdeva arterija u kojoj više nema protoka usled nedostatka kiseonika izumire. Prekid protoka nastaje kao posledica pucanja zida krvnog suda u kome se nalazi aterosklerotski plak odnosno naslaga koja se sastoji od holesterola, ćelija koje izazivaju zapaljenje i kolagenih vlakana. Ateroskleroza ili stvaranje naslaga u zidovima počinje vrlo rano, praktično u detinjstvu i taj proces nije normalno starenje kako se nekada mislilo. Proces ateroskleroze je patološki proces koji je podržan visokim nivoima lošeg holesterola (LDL), niskim nivoima „dobrog“ holesterola (HDL), povišenim krvnim pritiskom, povišenim šećerom u krvi, kao i lošim životnim navikama, pušenjem, gojaznošću i odsustvom fizičke aktivnosti. Interesantno je da domorodačka plemena koja žive u nenaseljenim krajevima Bolivije praktično nemaju aterosklerozu, nemaju dodira sa „savremenim“ životom, zagađenjem, prerađenom hranom i stresom. Važan element njihovog života je fizička aktivnost i hrana bazirana na biljkama, a siromašna zasićenim mastima. Takođe nivo lošeg holesterola kod njih je uglavnom nizak, daleko ispod nivoa koji imaju ljudi u savremenim društvima. Iz svega navedenog je jasno da se adekvatnim preventivnim merama od mladosti može sprečiti razvoj ateroskleroze, što kada je u pitanju srčani mišić znači smanjiti rizik od nastanka srčanog udara. Protiv naslednih činilaca se ne možemo boriti, ali uticajem na faktore rizika koji se mogu modifikovati se može smanjiti rizik od nastanka srčanog udara. Preventivne mere podrazumevaju ishranu siromašnu kalorijama i zasićenim mastima, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i kontrolu nivoa masti i šećera u krvi od mladosti.

Koji su najvažniji faktori rizika koje građani najčešće zanemaruju?

Običan čovek zna da nije dobro pušiti i da duvanski dim šteti zdravlju srca, pluća i krvnih sudova. Takođe povišen krvni pritisak, hipertenzija, je bolest koja se vrlo lako može dijagnostikovati i lečiti, mada može postojati dugačak period pre definitivne dijagnoze. Dijabetes je prepoznat kao bolest koja teško oštećuje sve krvne sudove i veoma rano dovodi do oštećenja srca, mozga i bubrega. Suprotno navedenim faktorima rizika za nastanak ateroskleroze, poremećaj nivoa masti u krvi odnosno nivoa holesterola je vrlo često neadekvatno i nepravovremeno prepoznat kao potencijalni činilac koji izaziva bolesti. Poremećaji nivoa LDL holesterola su povezani sa nastankom mnogih oboljenja koja nisu povezana sa klasičnim infarktom srca i bolešću koronarnih arterija, kao što su demencija uključujući Alchajmerovu bolest, različiti oblici srčane slabosti, srčanih aritmija, bolesti srčanih zalistaka i aorte, krvnih sudova nogu, bubrežne slabosti, suženja bubrežniih arterija, erektilne disfunkcije kod muškaraca, bolesti trbušnih krvnih sudova uključujući i proširenje trbušne aorte. Razloga ima puno koji su doveli da poremećaji metabolizma masti nisu dovoljno dijagnostikovani i lečeni. Počev od kulturoloških gde je uobičajen stav da je čovek zdrav ako može puno da pojede, popularne percepcije da je meso jedina hrana koja čini čoveka sitim i snažnim i tradicionalno poznato „kakav je to ručak kad nema mesa“, pa do nepoznavanja normalnih vrednosti ukupnog holesterola i njegovih delova (frakcija). Važan segment predstavlja nedovoljna prosvećenost, odnosno neznanje o ulozi holesterola u organizmu, kao i popularno verovanje o štetnosti lekova za snižavanje holesterola. Postoji jedno verovanje gde je holesterol potreban za razvoj mozga i normalno funkcionisanje mozga i da zbog toga ne treba snižavati nivoe holesterola. Činjenica je da je holesterol potreban za izgradnju ćelija mozga, kao i drugih organa, ali je dominantna činjenica da većina organa može samostalno stvarati holesterol i da nivoi holesterola u cirkulaciji nemaju direktnu vezu sa ovim procesima. Sa druge strane pokazano je da nivoi lošeg holesterola rastu sa starenjem gde bebe imaju vrednosti LDL holesterola manju od 1,0 mmoL/L dok odrasle osobe imaju znatno veće vrednosti. Poznato je da je u dečjem uzrastu potrebno mnogo više gradivnih materija, pa i holesterola, za normalan rast i razvoj, a sve je to moguće sa ovako niskim vrednostima LDL holesterola. Stoga, popularno verovanje da suviše nizak holesterol predstavlja rizik po zdravlje nema utemeljenje u nauci i medicini. Iz svega navedenog jasno je da postoji nedovoljno znanja i potpuno nerazumevanje značaja holesterola u održanju metabolizma, kao i značaja povišenog holesterola za nastanak ateroskleroze.

Koliko je zapravo opasan povišen holesterol ako osoba nema simptome i zašto se holesterol često naziva „tihim ubicom“?

Povišen holesterol odnosno povišene vrednosti LDL holesterola se mogu pojaviti vrlo rano u životu, naročito kod osoba koje imaju nasledne poremećaje metabolizma holesterola. Postoje istraživanja koja su pokazala da aterosklerotske promene na krvnim sudovima srca se mogu detektovati veoma rano, čak i kod tinejdžera. Zahvaljujući fiziologiji srčanog mišića, odnosno protoka kroz koronarne arterije, koji se održava normalnim u mirovanju i naporu uprkos suženjima, ozbiljni simptomi nastaju tek kada aterosklerotske naslage prevaziđu 70 odsto poprečnog preseka krvnog suda, što znači da nastanak tegoba predstavlja već poodmakli stadijum bolesti. Sa druge strane pucanje zida krvnog suda pod dejstvom narastajućeg opterećenja aterosklerozom nastaje vrlo često naglo i može imati fatalne posledice, a da pre toga se nije moglo detektovati uobičajenim dijagnostičkim postupcima. Pokazano je da je većina infarkata uzrokovana pucanjem zida krvnog suda na mestima gde postoji aterosklerotski plak, ali koji je daleko od značajnog suženja koje može izazvati simptome bolesti kao što su bol u grudima i pojačano zamaranje. Naslage holesterola na krvnim sudovima budu vrlo često otkrivene kada je bolest pokazala svoje pravo lice, neretko u formi smrtonosnog infarkta srca.

Koliko često bi građani trebalo da kontrolišu lipidni status i ko je u najvećem riziku?

Profil holesterola treba uraditi veoma rano, u adolescentskoj dobi i nakon toga na pet godina dok se sa starenjem ovaj period kontrole lipidnog statusa smanjuje na jednom godišnje. Ranom dijagnostikom se mogu identifikovati familijarni poremećaji metabolizma masti i uvesti adekvatna terapija što je veoma važno. U posebnom riziku su osobe koje boluju od dijabetesa. Posebnu pažnju treba obratiti na osobe koje imaju više faktora rizika odjednom kao što su pušači sa hipertenzijom i poremećajem nivoa masti.

S obzirom na to da referentne vrednosti nisu ujednačene u svim laboratorijama, ljudi često sami tumače te rezultate. Međutim, referentne vrednosti nisu iste za sve pacijente?

Nažalost, granice normalnih vrednosti masti u krvi nisu tačno date u većini laboratorija. Referentne vrednosti date pored dobijenih rezultata se odnose na normalne osobe bez ateroskleroze i ne daju referentne vrednosti za posebne grupe pacijenata. Na drugoj strani su pacijenti, gde nisu svi isti i nisu za sve iste granice nivoa lošeg holesterola. Osobe koje su doživele infarkt ili dobile stent ili bajpas su osobe veoma visokog rizika za ponovljene infarkte te za njih je granica LDL holesterola 1,4 mmoL/L. Osobe sa dijabetesom ili vrlo visokim vrednostima holesterola i triglicerida treba da imaju LDL holesterol manji od 1,8mmoL/L. Zdrave osobe bez faktora rizika treba da imaju LDL manji od 3,0 mmoL/L. Posebno treba izdvojiti pacijente koji imaju ponovljene infarkte miokarda gde ciljni nivoi LDL holesterola treba da bude manji od 1,0 mmoL/L. Ovo je posebno osetljiva grupa pacijenata koji su visokom riziku od smrti, pa treba naglasiti značaj adekvatnog snižavanja nivoa holesterola. Potrebno je ponavljati ove ciljne vrednosti LDL holesterola da bi pacijenti prepoznali sebe i shvatili koji su ciljevi njihove terapije snižavanja lošeg holesterola. Ono što treba da bude naš posao je da laboratorijski izveštaji sadrže ove granice koje su usvojene od strane Evropskog i našeg udruženja kardiologa u cilju dobrog informisanja pacijenata.

Koliko rano treba početi sa proverama i da li se danas kasno otkrivaju poremećaji lipida u Srbiji?

Već smo rekli da prvo merenje nivoa holesterola može biti u dečjem uzrastu ukoliko se postavi sumnja na porodične, nasledne poremećaje nivoa masti u krvi. U opštoj populaciji takozvani „skrining“ nivoa holesterola treba započeti sa 18 godina. Smatram da preventivni pregledi koji postaju sve više deo naše svakodnevice treba da detektuju pacijente sa poremećajem nivoa holesterola. Problem nastaje kada treba savetovati pacijente kako dalje. Lekari opšte prakse i specijalisti interne medicine koji najčešće obavljaju ove preglede treba da daju jasna objašnjenja o rizicima visokih vrednosti LDL holesterola i da pacijente upute na terapiju koja treba da bude takva da brzo, efikasno i snažno snizi nivoe LDL holesterola. Ovakvo preventivno delovanje – rano, snažno i efikasno treba da bude cilj lečenja ovih poremećaja. U praksi, vrlo često nije jednostavno sprovesti ovakvo lečenje, jer zahteva ponovljene posete lekaru i učestalo uzimanje laboratorijskih analiza na početku što opterećuje zdravstveni sistem, ali ima dugoročne benefite po zdravlje stanovništva.

Koliko adekvatna kontrola LDL holesterola može da smanji rizik od infarkta i produži život pacijenata?

Ne postoji suviše nizak nivo LDL holesterola. To je važeća „mantra“ lečenja dislipidemija – poremećaja nivoa masti. Svako sniženje LDL holesterola za 1mmoL/L smanjuje rizik od neželjenih kardiovaskularnih događaja za 22%, odnosno za 1/5. Manje događaja uvek znači produžetak života. Naše preporuke su veoma striktne kada su u pitanju pacijenti koji imaju ponovljene infarkte, intervencije na koronarnim krvnim sudovima, za njih je cilj da LDL bude manji od 1,0 mmoL/L. Neki eksperti iz ove oblasti zovu LDL holesterol vaskularnim toksinom, znači otrovom za krvne sudove, te svakako ne postoji prihvatljiv nivo otrova u krvi.

Danas postoje savremene terapije koje značajno snižavaju LDL, koliko je važno da pacijenti imaju pravovremen pristup takvim terapijama?

Terapija nivoa masti u krvi može biti u vidu tableta i/ili injekcija. Svaki od lekova ima određenu snagu, odnosno moć da snizi nivo LDL holesterola za određeni procenat. Kombinacije lekova mogu još više da snize nivoe LDL-a tako da se postignu ciljevi. U našoj zemlji su praktično dostupni svi lekovi za snižavanje nivoa holesterola, pri čemu postoji značajan broj pacijenata koji zahteva kombinovanu terapiju. Parenteralni lekovi odnosno oni koji se daju u vidu potkožne injekcije, su rezervisani za pacijente koji ne postižu predviđene preventivne ciljeve nivoa LDL holesterola ili za pacijente kojima je terapija potrebna, ali ne podnose lekove koji se daju u vidu tableta. Terapija u vidu injekcija namenjena je pacijentima sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom koji ne postižu ciljeve standardne terapije. U takvim slučajevima, u Srbiji je omogućeno da se ovi lekovi dobiju besplatno u stacionarnim ustanovama, na osnovu konzilijarnog mišljenja kardiologa ili endokrinologa.

Koja je Vaša ključna poruka građanima, šta je prvi korak koji svako od nas može da napravi već danas da bi smanjio rizik od infarkta?

Prvi korak je stvarno samo korak, pokrenite se, budite fizički aktivni jer fizička aktivnost je jedna od najvažnijih preventivnih mera koju je ekstremno jednostavno primeniti. Dalje, izmerite sutra ujutru nivoe masti u krvi i počnite da delujete preventivno u cilju produžetka života i očuvanja zdravlja.