Oko šest miliona ljudi na svetu doživi akutni infarkt miokarda, a čak četvrtina od tog broja za krajnji ishod ima smrt. U Srbiji od smrti prouzrokovanih infarktom svake godine nestane grad veličine Vranja. Zašto nastaje akutni infarkt miokarda, kako ga sprečiti, kao i kako se ponašati posle njega, u jutarnjem programu “Probudi se”, govorila je doktorka Katarina Bajec.
“Reč je o životnom ugrožavajaćem stanju, nastaje kao posledica naglog prekida dotoka krvi u određeni deo srca. Jedan od osnovnih razloga zašto dolazi do toga, jeste začepljenje krvnog suda. Kad se dogodi infarkt, par sati je maksimum kad treba da se reaguje adevkatnom terapijom kako bi se ponovo protoko uspostavi i kako ne bi došlo do trajnog oštećenja”, objašnjava doktorka Bajec.
On dodaje da je prva stvar na koju treba da se obrati pažnju jesu predisponirajuće bolesti.
“Ako postoje problemi sa povišenom masnoćom, šećerna bolest, genetsko optrećenje, povišen krvni pritisak – to su sve stanja koja moraju da se drže pod kontrolom. Jedno od stanja je angina pektoris, koja mora da bude opominjući faktor. Neki prolazan bol u grudima, otežan, kratak dah, nelagoda kad smo u fizičkom naporu, ne treba da se zanemari. To je već znak da treba da se kod kardiologa uradi detaljniji pregled. Kod mlađih ljudi najveći problem je stres. Većina vodi računa o životnim navikama, ali stres je način života koji vreme nameće”, opisuje ona.
Doktorka Bajec kaže da je u razgovoru sa onima koji su preživeli infarkt, shvatila da su ljudi podeljeni iskustava.
“Ima onih koji nemaju strah, ali ima i onih kod kojih se dugo nakon infarkta zadržava taj strah i svaka stvar koja nema nekog značaja je za njih zastrašujuća i opiminjuća”, istakla je ona.
Pratite nas i na društvenim mrežama: