Humanost i prijateljstvo na istoj adresi: Fondacija Mozzart i Zvuci srca zajedno neguju prazničnu tradiciju

Tradiciju humanosti i druženja, koja je prerasla u pravo prijateljstvo, Fondacija Mozzart sa zaposlenima iz kafića „Zvuci srca“ započela je u decembru prošle godine. Jedinstveni lokal iz Čuburske 12 sa Vračara, svakog poslednjeg petka u mesecu selio se na adresu Fondacije Mozzart, gde su Filip i Milica, osim uobičajene ponude na meniju, uvek imali širok osmeh, zagrljaje, ljubav, toplinu, toleranciju...

Ova nasmejana i vredna ekipa svojom pozitivnom energijom ulepšala je još jedan petak pred novogodišnje praznike i upotpunila prazničnu atmosferu u Mozzartovoj centrali. Kao i svakog prethodnog petka služili su kafu, čaj, limunadu i prodavali proizvode koje ručno izrađuju sa mnogo ljubavi i originalnosti.

„Naše druženje započelo je u decembru prošle godine i, na obostrano zadovoljstvo, nastavljeno je i tokom cele ove godine. Saradnja sa Fondacijom Mozzart nam je izuzetno značajna jer nas uključuju u društvenu zajednicu, pre svega naše mlade sa smetnjama u razvoju. Njima to budi motivaciju za dalji rad, pohvala za njihovu spremljenu kafu im ulepša dan” objašnjavaju zaposleni u kafiću „Zvuci srca”.

„Ljubav je jedna lepa stvar u životu”, „Silazim zbog tebe sa druge planete”, „Vozi me ljubav”, „Ja sam heroj, a ti?, „Kako ti se čini ovaj svet?”, „Želim da sanjarim” samo su neki od kreativnih natpisa na majicama, šoljama, cegerima i bedževima koji se izrađuju u udruženju „Dečje srce”, mestu gde se srcem stvara i neguje različitost. Simpatične i inspirativne poruke mogu se videti i svuda po Mozzartovoj centrali, jer gotovo da nema zaposlenog koji do sada nije kupio bar jednu majicu ili šolju sa prepoznatljivim motivom srca.

Stvari koje se rade srcem nemaju cenu

Smešten u samom srcu Vračara, kafić „Zvuci srca“ u potpunosti opravdava svoj naziv, jer je u njemu sve u znaku ljubavi. Tim od 33 kolega, od čega je njih 26 sa smetnjama u razvoju, vodi računa o tome da se svaki gost oseća kao kod kuće. Različitog su obrazovanja, pola, starosti i radnih kapaciteta, ali im je zajedničko to što ih vode čiste emocije. U svom poslu maksimalno uživaju, jer se osećaju produktivno i doprinose zajednici. Kafić je jedinstven i po tome što nema cenovnik, već svako ostavlja iznos u skladu sa sopstvenim željama i mogućnostima – jer vrednost onoga što se radi srcem ne može se izmeriti nijednom novčanom valutom.