Spremačica Đurđa jedna je među hiljadama zaposlenih na crno koja u petak neće moći ponovo da počne da zarađuje za život, jer ne može da koristi gradski prevoz.
„Počinjem da radim kad mi se omogući da koristim gradski prevoz“, kaže nam Đurđa, čiji jedini prihod za život dolazi od spremanja po kućama klijenata iz Beograda.
Problem je u tome što njoj Sekretarijat za gradski prevoz Beograda nije omogućio da koristi uslugu Gradskog saobraćajnog prevoza (GSP), a to ne može da učini ni njena firma ili poslodavac – jer, Đurđa radi na crno.
Da problem bude gori, ona stanuje u naselju udaljenom 20 km od centralnih gradskih opština, gde se uglavnom nalaze kuće i stanovi njenih mušterija.
Gradski prevoz u glavnom gradu proradiće u petak 8. maja, ali Đurđa već zna da neće biti među prvim putnicima.
„Još ne mogu da koristim prevoz, zato što mi treba potvrda, a ne mogu da je dobijem pošto ne radim u firmi“, objašnjava začarani krug koji će je, kad formalno zaposleni krenu na posao, zadržati još neko vreme bez ikakvih primanja.
Kada autobusi GSP ponovo izađu na beogradske ulice, u njima će se prvi naći građani koji su zaposleni, odnosno koji imaju personalizovanu BusPlus karticu sa mesečnom dopunom A1 ili A2.
Njima neće biti potreban radni nalog.
U isto vreme, gradske autobuse moći će da koriste i zaposleni sa kartama za jedan, tri ili pet dana vožnje, ali uz radni nalog poslodavca.
Radni nalog se, prema podacima portala paragraf.rs, koji prikuplja i objavljuje sve aktuelne pravne propise, izdaje na dnevnom nivou, na memorandumu privrednog subjekta.
Nalog mora da sadrži lične podatke i JMBG zaposlenog, period i trajanje angažovanja kao i razloge za izdavanje naloga.
Upravo činjenica da nalog izdaje „privredni subjekt“, odnosno preduzeće ili preduzetnik, isključuje našu sagovornicu Đurđu, kao i hiljade žena koje se bave pomaganjem u kući, čuvanjem dece ili negovanjem starijih, ali u neformalnom sektoru, bez ugovora o radu.
One su, u isto vreme, i potpuno nevidljive za zvaničnu statistiku kao posebna kategorija, ali se zato ubrajaju među 191.200 ljudi u našoj zemlji, koliki je zvanično, prema Anketi o radnoj snazi, broj „neformalno zaposlenih“ u Srbiji.
Pre nego što je uvedeno vanredno stanje, naša sagovornica Đurđa snalazila se tako što je koristila činjenicu da je prijavljena kao nezaposlena kod Nacionalne službe za zapošljavanje, pa je imala BusPlus karticu za nezaposlene, od 1.120 dinara.
Pročitajte još:
Do danas nije mogla da izvadi personalizovanu karticu, ali su posle pisanja Nova.rs otvorena četiri prodajna mesta BusPlus-a, pa sada mogu da se izvade i nove mesečne karte za zaposlene.
One su, međutim, tri puta skuplje od karte koju naša sagovornica koristi.
„Nemam penziju ili drugi posao, zarađujem samo od spremanja i čišćenja, a već dva meseca ne radim“, sabira gubitke naša sagovornica. Zaključuje da će morati da sačeka još koju nedelju, pošto su gradski čelnici najavili da će se mogućnost korišćenja javnog prevoza u fazama širiti i na druge kategorije građana.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare