Studenti traže linearno smanjenje školarina za 30 posto, najavljuju i proteste tim povodom. U međuvremenu, naši sagovornici iz uprava pojedinih fakulteta poručuju da je to udarac koji bi oni teško mogli da podnesu, pa bi problem mogao da nastane i sa plaćanjem komunalnih troškova. Ipak, stiže i poruka da postoji spremnost da se izađe u susret onim studentima koji su socijalno najugroženiji.
Studenti najavljuju protest na Platou ispred Filozofskog fakulteta za sutra u 17 časova. Cilj im je, kažu oni, da pritiskom na Ministarstvo prosvete izdejstvuju smanjenje školarina – linearno za 30 posto. To je, tvrde iz inicijative „Kreni-pokreni“, nešto što neće uticati na funkcionisanje fakulteta.
Sa druge strane, iz Ministarstva prosvete poručuju da nemaju mogućnosti da izdvoje dodatni budžet kojim bi se pomoglo fakultetima da nadomeste sredstva koja bi im bila zakinuta umanjenjem školarina. To je, kaže ministar Mladen Šarčević, pitanje za Ministarstvo finansija. U međuvremenu je loptica prebačena u teren samih fakulteta, a oni opet tvrde da bi kresanje njihovog budžeta za 30 posto moglo značajno da ugrozi njihov rad.
Arhitektonski fakultet ima najveću školarinu na Beogradskom univerzitetu. Cena od 240.000 nije menjana već deset godina, kaže za naš portal prodekan za nastavu tog fakulteta Budimir Sudinac.
Poručuje da će uprava fakulteta razgovarati sa studentima i pokušati da im koliko god je moguće izađe u susret, ipak, napominje da je 30 odsto mnogo.
„Sigurno bi uticalo na rad fakulteta i na stvari poput plaćanja komunalija, grejanja i svega ostalog što je neophodno da bi fakultet funkcionisao. U razgovorima sa studentima težićemo ka tome da se vidi kolike su realne mogućnosti za umanjenje školarine“, poručuje naš sagovornik.
Dodaje da studenti svakako imaju mogućnost da podnesu pojedniačni zahtev za umanjenje troškova školarine i da će se onim najugroženijima i na taj način pomoći.
Sudinac navodi da najveći broj studenata sa njegovog fakulteta školarinu plaća samo u prvoj godini, a posle uglavnom steknu uslov da studiraju o trošku budžeta.
Na naše pitanje šta sve podrazumeva cena od 240.000 dinara i šta sve studenti za nju dobijaju, on odgovara da su prema pravilniku u to uračunati praktična nastava, ali i sportske aktivnosti kao i deo ekskurzija.
I sa Farmaceutskog fakulteta poručuju da već godinama nisu povećavali školarinu od 145.000 dinara. Prodekanka za nastavu Anđelija Malenović smatra da zahtev da se školarine linearno smanje za 30 odsto nije opravdan, jer nisu svi studenti kao ni fakulteti u istom položaju, pa ih ne treba ni sve svrstavati u isti koš.
Ona ističe da najveći deo troškova školarine odlazi na praktičnu nastavu i sve što za nju treba nabaviti. Tu leži i potencijalni problem, pošto bi umanjenjem školarine ta sredstva bila uskraćena.
„Ukoliko je zahtev osnovan zbog ekonomskih problema i loše situacije roditelja koji su eventualno ostali bez posla, to je nešto o čemu treba da se razgovara sa studentima i da se razmatra od slučaja do slučaja, ali nikako da se zahteva linearno smanjenje školarine, jer realno nisu svi studenti u istoj poziciji, niti su svi fakulteti u istoj poziciji“, kaže Malenović i dodaje da bi podršku i pomoć trebalo da dobiju oni najugroženiji studenti.
Prodekanka za nastavu Framaceutskog fakulteta napominje da u toj visokoškolskoj ustanovi već dve godine postoji i pravilnik o umanjenju školarine za samofinansirajuće studente.
„Kao prva stavka su studentkinje koje se oslobađaju dela školarine zbog rođenja deteta. Ukoliko je došlo do smrti bližeg člana porodice, takođe se oslobađaju školarine. Postoje različiti osnovi, između ostalog osnov je i socijalno-ekonomski status studenta. Oni kada podnesu molbu, ona se razmatra i u slakadu sa pravilnikom smanjuje se školarina. Postupak je vrlo transparentan, molbe razmatra tročlana komisija i ostala nadležna tela fakulteta“, objašnjava Malenović.
Mašinski fakultet je među jeftinijima, pa jedna godina studija košta 77.000 dinara. Kako nam objašnjav dekan Radivoje Mitrović troškovi su realno dosta veći od toga, pa znatan deo nadomešćuje država.
Kaže da njegov fakultet ne bi propao ukoliko bi ostao bez 30 odsto školarine, ipak podseća da je problem sa plaćenjem materijalnih troškova, poput grejanja i komunalija, postojao i pre pandemije.
„Nećemo mi propasti, nije nam to dominantan prihod. Ipak, za materijalne troškove, poput komunalija i grejanja imali smo problem i pre pandemije, tu pomaže saradnja sa privredom. Značajan deo profesora naše kuće pruža intelektualne usluge u rešavanju problema privrede, što je jako značajno. Rešavajući te probleme oni rade za sebe, ali i za fakultet i mi tim sredstvima finansiramo troškove i ulažemo u razvoj“, objašnjava Mitrović.
Pribojava se da bi linearnim smanjenjem školarine bio zakinut onaj deo koji odlati za ulaganja u razvoj.
„Zahtevi su sve veći za nabavkom jačih servera, optičkih kablova i informatičke opreme“, ukazuje Mitrović.
Kada je reč o umanjenju školarina, on se zalaže za kompromis.
„Studenti i fakulteti su u nepovoljnoj poziciji, a ni država nije u boljoj, pa ćemo morati da napravimo neki kompromis, kakav – videćemo narednih dana. Očekujemo jedinstven stav univerziteta i preporuke koje ćemo poštovati i pridržavati ih se“, kaže Mitrović.
U međuvremenu, studenti Mašinskog fakulteta koji imaju problema sa plaćenjem školarine mogu da pošaalju zahtev za olakšice, a na raspolaganju im je i plaćanje u više rata.
Koliko košta studiranje
Školarina na fakultetima Univerziteta u Beogradu u proseku iznosi oko 100.000 dinara. Na Ekonosmkom fakultetu jedna godina studija košta 120.000 dinara, a na pravnom 99.000 dinara. Na Elektrotehničkom fakultetu cena školarine je 108.000 dinara. Za Fakultet organizacionih nauka (FON) treba izdvojiti 138.000 dinara. Na Fakultet političkih nauka za studije treba izdvojiti 99.000 dinara. Filološki fakultet školarinu naplaćuje 119.000 dinara, a Medicinski 121.600 dinara. Naksuplja je Arhitektura sa cenom od 240.000, a najjeftiniji je Rudarsko-geološki na kojem školarina košta oko 57.000 dinara.
U međuvremenu, studenti najavljuju protest i ističu da je cena školarina postala socijalno pitanje. Tvrde da u vreme pandemije studenti nisu dobili sve usluge koje su školarinom previšene, kao i da ekonsomaka situacija izazavana koronom treba da bude uzeta u obzir.
„Finansiranje visokoškolskih ustanova u Srbiji deluje kao Pandorina kutija. Želimo da znamo koji su redovni troškovi fakulteta“, rekao je za naš portal Nikola Arsenić, student Pravnog fakulteta i predstavnik Inicijative „Kreni-pokreni“, koja je i započela priču o smanjenju školarina.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare