Članovi Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) izglasali su usaglašene, kompromisne amandmane na izveštaj o Srbiji izvestioca EP Vladimira Bilčika. Svih 38 amandmana usvojeno je u obliku u kome su usaglašeni, kao i osnovnih 50 amandmana onako kako su predloženi.
Kako piše portal N1, u njima poslanici traže od Srbije do kraja razreši afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija, ali i da se „dođe do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu“, osuđuju i traže sankcije za javne napade i govor mržnje sa skupštinske govornice uperene kako prema predsedavajućoj Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EP Tanji Fajon ili drugim evroposlanicima, tako i prema političkim protivnicinma, nezavisnim medijima i novinarima, smatrajući to „kršenjem demokratskih praksi i osnovnih demokratskih vrednosti“, pozivaju političke aktere na nastavak međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima.
U samom izveštaju pozdravljaju se dalje evrointegracije Srbije i posvećenost Vlade tom procesu, ekonomski pokazatelji i planirane ustavne i pravosudne reforme, ali i unapređenje rada Skupštine Srbije kroz doneti pravilnik o ponašanju ili usvajanje medijske strategije.
Međutim, ton osnovnog izveštaja je amandmanima znatno „poooštren“. Većina članova AFET-a podržala je i 46 kompromisnih i 18 ranije podnetih neizmenjenih amandmana na izveštaj o Kosovu koji je pripremila izvestilac za Kosovo Viola fon Kramon, a u kojima se iznose oštre kritike zbog izostanka rezultata reformi, ali i neispunjavanja obaveza iz Briselskog sporazuma, uz insistiranje da u skladu sa njim Priština mora da osnuje Zajednicu Srpskih opština.
U samom izveštaju, o kome će u celini poslanici glasati tokom popodneva, oni pozivaju preostalih pet država EU da priznaju Kosovo, jer veruju da je to u interesu i Kosova i tih država i EU, pozivaju Evropski savet da ukine vize za Kosovo, pozdravljaju ukidanje taksi na robu iz Srbije i BiH, i traže eliminisanje spoljnih uticaja na rad Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva za Kosovo u Hagu. Istovremeno žale zbog izostanka rezultata reformi u pravosuđu ili medijima i ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Smatraju da je za dalje EU integracije najvažnije poštovanje vladvaine prava i demokratskih vrednosti i status manjina, dok je ključni uslov normalizacija odnosa sa Srbijom kroz postizanje sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma dve strane.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar