Kada se ove nedelje bude navršilo mesec dana od objavljivanja navoda iz spornog "internog akta" u kom javno preduzeće "Telekom Srbije" izražava nameru da slomi poslovanje SBB i preuzme monopol nad tržištem telekomunikacija i medija u Srbiji, još jednom će flagrantno biti dokazano da Srbija u ovom trenutku nema nezavisne institucije koje bi mogle uspešno kontrolisati nezakonito širenje i štetno delovanje kompanija pod kontrolom vlasti.
Koliko je uspešno bilo to „slamanje“ jasno pokazuju proteklih mesec dana tokom kojih ne samo što su brojni nezavisni eksperti konstatovali jasnu zloupotrebu javnog preduzeća i pozvali institucije – među kojima su i tužilaštvo i policija – da reaguju, nego su i poslanici Evropskog parlamenta u amandmanima na izveštaj Vladimira Bilčika stavili do znanja da je u pitanju afera čije prećutkivanje usporava napredovanje Srbije ka EU.
Sve je počelo nacrtom ugovora.
Kako radi „slobodno tržište“
U planu u koji je N1 imao uvid, navodi se će Telekom udružiti sa Telenorom, češkog tajkuna Petra Kelnera, kako bi smanjio učešće SBB-a na tržištu ispod 30 odsto. Tako bi, smatraju u Telekomu, onemogućili finansiranje medija poput N1, Nove S, Sport Kluba.
I dok se vlast javno zaklinje u evropske vrednosti, na sve načine pokušava da spreči postojanje slobodnih medija, ovog puta preko uništavanja privatne kompanije.
Plan uništenja slobodnih medija u Srbiji predstavljen je rukovodstvu državnog Telekoma i na njemu se, kako saznajemo, radilo nekoliko meseci. Državna telekomunikaciona kompanija planira da Telenoru ustupi kompletnu infrastrukturu kablovske mreže i kompletan sadržaj kablovske televizije. Ne krije se da državna kompanija planira da pomogne Telenoru da ostvari povećanje prihoda, povećanje korisnika a sve u cilju konačnog slamanja SBB-a što je, kako saznajemo, glavni razlog sklapanja ugovora.
U zaključku prezentacije unosne saradnje kaže se, doslovce, da će udruživanje sa „Telenorom“ imati velike benefite u „konačnom slamanju“ SBB.
Izvršni odbor – pogled izbliza
Ništa čudno ako imamo na umu ko čini Izvršni odbroj javnog preduzeća čiji su vlasnik građani Srbije. U odboru je, međutim, dostojno reprezentovana samo Srpska napredna stranka, ne i Srbija.
Dovoljno je pogledati spisak imena – od Jane Ljubičić preko Milenka Dželetovića do Draška Markovića – i jasno je da je u pitanju stranački, a ne odbor javnog preduzeća. Šta tačno bivšu sekretarku MUP, oca „ekonomskog programa“ SNS i napadača na mikrofone kvalifikuje da donose odluke o razvoju jednog od nekoliko najvažnijih javnih preduzeća u zemlji – osim članske karte SNS – nije poznato.
Pravilnika radi, evo kratkog podsetnika šta radi Izvršni odbor:
1) vodi poslove Društva i određuje unutrašnju organizaciju Društva;
2) odgovara za tačnost poslovnih knjiga Društva;
3) odgovara za tačnost finansijskih izveštaja Društva;
4) usvaja godišnji plan nabavki Društva;
5) donosi odluke iz oblasti tarifne politike;
6) priprema sednice Skupštine i predlaže dnevni red Skupštine (sa predlozima odluka i drugim materijalima predviđenim Zakonom) Nadzornom odboru;
7) izračunava iznose dividendi koje u skladu sa Zakonom, Statutom i odlukom Skupštine pripadaju pojedinim klasama akcionara, određuje dan i postupak njihove isplate, a određuje i način njihove isplate u okviru ovlašćenja koja su mu data Statutom ili odlukom Skupštine;
8) izvršava odluke Skupštine i Nadzornog odbora;
9) vrši druge poslove i donosi odluke u skladu sa Zakonom, ovim statutom, odlukama Skupštine i Nadzornog odbora. Izvršni odbor u vođenju poslova Društva postupa samostalno. Izvršni odbor odlučuje i postupa van sednica.
Apeli eksperata i prazna gostovanja
A evo šta bi trebalo da budu posledice: kazne za kršenje konkurencije često se definišu kao procenat prihoda koji kompanija mora da plati zbog povrede pravila, rekao je za Nova.rs Goran Radosavljević, profesor Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), komentarišući aferu „Telekom!“.
On je naveo da su u Evropi te kazne išle do deset odsto godišnih prihoda kompanije i potvrđuje da kaznu do deset odsto ukupnih godišnih prihoda propisuje i zakonodavstvo Srbije.
„Ukoliko je tačno i autentično to što ste objavili, a vidim da Telekom to nije demantovao, ja to nisam nigde video, u uređenoj zemlji Komisija za zaštitu konkurencije, uz podršku policije, smesta mora da uđe u Telekom i u Telenor, da zapečati kompjutere, zatvori kancelarije, da zatraži dostavu svih mejlova i svih komunikacija koje su se vodile na tu temu“, rekao je Đelić.
Kako mu je odgovorio direktor „Telekoma“ Lučić? U svim svojim medijskim gostovanjima – a imao ih je nekoliko nakon izbijanja skandala – Lučić nije odgovorio zašto je kao glavni cilj te saradnje postavio uništavanje SBB i United media, kako se to navodi u zvaničnim dokumentima. Istini za volju niko ga nije ni pitao – i u tome se ogleda uticaj koji „Telekom“ ima na medije u Srbiji.
Bruka se čuje do Brisela
Epilog? Afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija morale bi da budu razrešene, kao slučajevi koji izazivaju veliku pažnju javnosti, a neophodno je i doći do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu, navodi se u jednom od usaglašenih amandmana na izveštaj poslanika Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika.
N1 je imao uvid u ovaj dokument, u kom se navodi da se „Srbija poziva da postigne uverljive rezultate… u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“, stoji u jednom od „kompromisnih amandmana“, u kome se ponavlja poziv iz 2018. da se reši slučaj „nezakonitog uništavanja privatnog vlasništva u beogradskoj četvrti Savamala“.
Sama činjenica da je pokušaj monopolskog preuzimanja tržišta stavljen u istu ravan sa najvećom zaplenom narkotika u Evropi, švercom oružja i otmicom i nelegalnim rušenjem jednog gradskog kvarta, jasno stavlja do znanja koliko se daleko čuje bruka kojoj je „Telekom“ izložio Srbiju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare