Epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Subotici (ZZJZ) dr Nebojša Bohucki izjavio je za agenciju Beta da u ovom gradu, pored registrovanih akutnih respiratornih infekcija, kao što su grip i sincicijalni virus, ima najviše obolelih od korona virusa.
„Mnogo ima virusa koji cirkulišu, a koji spadaju u grupu akutnih respiratornih infekcija, među kojima smo u Subotici registrovali grip, sincicijalni virus i korona virus. Brojevi rastu, i u Subotici je trenutno nepovoljna epidemiološka situacija. Najzastupljeniji je korona virus jer postoji ogroman broj mutacija, različitih sojeva“, istakao je Bohucki.
On je naveo da je Institut „Torlak“ na osnovu uzoraka poslatih iz ZZJZ Subotica potvrdio prisustvo sva tri virusa što i zvanično potvrđuje postojanje tridemije u ovom gradu.
„Pritisak je veliki na zdravstveni sistem, pre svega kada je reč o predškolskoj i školskoj deci, a za školsku decu će se tek sada videti u februaru kakva će biti epidemiološka situacija, nakon čega očekujemo stagnaciju“, ocenio je Bohucki.
Deca, prema njegovim rečima, bilo da idu u školu ili da ne idu, svakako će da obole jer je reč o kapljičnim infekcijama.
„Bilo kakav produženi raspust nema nikakvog smisla. Uvođenje ovakvih mera je opravdano samo kada su i nastavnici bolesni. Onda bi se mogla uvesti mera da škola ne radi barem nedelju dana, ali takvu odluku donosi lokalna samouprava, iako bi u ovakvim situacijama najracionalnije rešenje bilo da se to radi od škole do škole, što nikada ranije nije rađeno u Srbiji“, rekao je Bohucki.
Iako ne raste broj hospitalizovanih slučajeva, on smatra da će virusi ipak ostati tu, a da će sincicijalni virus i korona virus biti prisutni tokom cele godine.
Podsetio je da se svake godine određuje i menja sastav vakcina za grip zato što kod ove infekcije ima najviše zabeleženih mutacija.
Iako u Severnobačkom okrugu trenutno ima 30 prijavljenih slučajeva velikog kašlja, dr Bohucki ističe „da je realan broj znatno veći i da možemo da govorimo o stotinama slučajeva“ koji nisu registrovani jer se mali broj pacijenata javlja lekaru.
Kao posledice velikog kašlja, veoma često se kod pacijenata javlja kašalj koji nadražuje i teško nestaje, a može da traje nekoliko meseci, pa i do pola godine.
„Nekada kada su neki centri napadnuti kao u slučaju velikog kašlja, oslobađaju se određeni toksini. Iako smo se već izlečili antibiotikom, ubili smo bakteriju, ali se toksin vezuje za te centre što dovodi do kašlja“, objasnio je Bohucki.
Takođe, smatra da mikroorganizmi i virusi mogu po nekom sličnom mehanizmu da uzrokuju aktiviranje tog centra koji za posledicu ima dugotrajan kašalj, a terapiju određuje lekar specijalista.
***