Ekspanzija privatnog zdravstva u Srbiji, samo trećina ustanova u državnom vlasništvu: “Neophodna promena sistema, država i privatnici da se udruže"

Pacijenti u našoj zemlji prepušteni su privatnicima, koji ne podležu nikakvoj kontroli rada od strane inspekcije Ministarstva zdravlja.

Privatne zdravstvene ustanove, među kojima su klinike, poliklinike, ambulante, ordinacije, širom Srbije “niču” kao pečurke, a dovoljno je da osnivač ima finansijska sredstva i licencu, pa da može da “pokrene biznis”.

Plati, pa se leči

Sa širenjem privatne prakse, međutim, pacijenti u našoj zemlji od zdravstvenog osiguranja imaju sve manje koristi, jer da bi došli do pregleda treba da se uhvate za novčanik, a ne za knjižicu.

“Budućnost srpskog zdravstva je očigledno u partnerstvu javnih i privatnih zdravstvenih ustanova. Neophodno je da što pre sednu zajedno predstavnici državne i privatne prakse i dogovore se o promeni sistema, odnosno koje su to usluge koje će država plaćati ubuduće pacijentima privatno, a da privatnici usklade cene. Kod nas u zemlji je vrlo neregulisana situacija u privatnom sektoru. Postoji različit kvalitet usluge, ali rad lekara, niti cene, niko ne kontroliše, pa se dešava da na rutinskoj operaciji u privatnoj ustanovi ljudi umiru. To je ozbiljan problem”, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata.

U Ministarstvu zdravlja nema volje, a ni kadrova da se nešto promeni.

“Inspekcijske službe nemaju dovoljno kadra i to je činjenica. Oni jedva uspevaju da kontrolišu rad državnih ustanova. Plašim se, ipak, da nema ni dovoljno volje da se inspekcijski rad ozbiljno sprovodi u privatnoj praksi, iako su rezultati često katastrofalni po obolele”.

Izvor korupcije

Pacijenti odlaze kod privatnog lekara po dijagnozu, pa sa knjižicom dalje idu kod državnog na operaciju.

“Danas usluge u privatnim ustanovama nisu toliko nedostupne kao nekad. Međutim, to je samo po pitanju pregleda. Velikom broju građana nije skupo da plati 6.000 ili 8.000 pregled kod specijaliste, ali retko ko ima 2.000 evra i više, za operaciju u privatnoj praksi. Pregled kod privatnog lekara daje dijagnozu, pa onda znamo da li treba da idemo dalje u državnu ustanovu. To je nezdravo partnerstvo koje trenutno funkcioniše u Srbiji”, objašnjava Pilipović.

Takođe, ova veza državnog i privatnog je najveći izvor korupcije.

“Dešava se da pregledom kod privatnog lekara, pacijent zapravo kupuje ulaznicu za operaciju u državnoj ustanovi. Na privatnom pregledu se dogovore oko plaćanja operacije u državnoj bolnici i termina, a to je veliki izvor korupcije, koji mora hitno da se reši”, naglašava naš sagovornik.

Rešenje u partnerstvu

Najduže liste čekanja eliminisalo bi zakonom regulisano partnerstvo privatnog i državnog sektora.

“Potrebno je da država plati privatnicima one usluge za koje se u državnim ustanovama najduže čeka. Tu su, osim operacija, i brojna snimanja, kao na primer magnetna rezonanca. Sad imamo situaciju da u brojnim privatnim ustanovama postoje medicinski aparati koji se ne koriste dovoljno, a u državnim je zastupljen deficit tih istih aparata”, kaže Pilipović.

O neravnopravnom odnosu privatne i državne prakse, najbolje govore brojke Agencije za privredne registre (APR).

“U Srbiji je trenutno registrovano 959 aktivnih zdravstvenih ustanova, a među njima je 695 privatnih. Registrovano je šest klinika i 3.059 preduzetnika, koji imaju ordinaciju koje su u Registru privrednih subjekata. Oni su registrovani pod šifrom delatnosti: 86.21- Opšta medicinska praksa, 86.22- Specijalistička medicinska praksa i 86.90- Ostala zdravstvena zaštita. Takođe, nisu svi vlasnici, odnosno osnivači, iz naše zemlje. Registrovano je ukupno osam zdravstvenih ustanova u kojima se među osnivačima pojavljuje makar jedno strano fizičko ili pravno lice“, kažu za Nova.rs u APR-u.

Registar zdravstvenih ustanova postoji od 11. oktobra 2020. godine, a formiran je u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, međutim još nisu svi privatnici upisani.

„Zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini, koje su bile registrovane u nadležnim privrednim sudovima, od 11. oktobra 2020, imaju obavezu da se usklade za važećim propisima i upišu u Registar zdravstvenih ustanova. To podrazumeva podnošenje registracione prijave i propisane dokumentacije za upis usklađivanja u Registar. Međutim, do ovog trenutka nisu se sve zdravstvene ustanove uskladile i upisale“, kažu u APR-u.

Podsetimo, bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić, izjavila je u aprilu 2023. da je politika ministarstva usmerena na očuvanje državnog zdravstva, ali da se mora uvesti red i u privatno zdravstvo. Grujičić je tada istakla da se ne mogu otvarati bolnice i ambulante koje imaju 90 odsto „konsultanata“, kao i da će pratiti kad lekari u državnim ustanovama izlaze sa posla i odlaze na privatna radna mesta. Do danas nijedna od ovih najava nije prešla sa reči na dela.

U međuvremenu smo dobili novog-starog ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koji je nedavno izjavio da se zalaže za produbljivanje saradnje javnog i privatnog zdravstva, za šta je neophodno uskladiti cene. Međutim, ni ova najava još nije zaživela.

***

BONUS VIDEO: Delić: Neophodni preventivni pregledi, ali ne kao populistička mera, već ozbiljni i stručno utemeljeni