EKSKLUZIVNO Progonjena Danijela Maletić za Radar: "Pretila mi je Tatjana Vukić, rekla je "Ko ste vi? Ja sam zadužila državu. Zvaću Sinišu". Šest dana kasnije dobila sam otkaz

Autori: Vuk Z. Cvijić, Milan Ćulibrk

Danijela Maletić, do 6. marta prošle godine pomoćnica direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, u ekskluzivnom razgovoru za Radar ističe da je njen zahtev da se toj instituciji u okviru Ministarstva finansija dostave dodatne informacije o sumnjivim uplatama na račun investicionog fonda Vista Rica, po svemu sudeći, bio jedini razlog što su je prošlog četvrtka ujutro, po prijavi advokata koji zastupa taj fond, pripadnici Uprave kriminalističke policije, pod komandom Marka Krička, uhapsili i sa lisicama na rukama sproveli u Više javno tužilaštvo u Beogradu, na čijem je čelu Nenad Stefanović. U prilog tome navodi i dva telefonska poziva, samo šest dana pre nego što će biti smenjena i dobiti otkaz u instituciji u kojoj je, bez ikakve mrlje u karijeri, radila pune 22 godine.

Iz VJT-a su brže-bolje saopštili da je Danijeli Maletić i službenici jedne banke određeno zadržavanje od 48 sati, da bi posle samo nekoliko sati obe, ipak, bile oslobođene, jer je za taj predmet, umesto VJT, nadležno Tužilaštvo za organizovani kriminal. Iako je postupajući tužilac VJT-a Aleksandar Milošević, u prisustvu Ivana Ninića, advokata Danijele Maletić, konstatovao da je tadašnju pomoćnicu direktora Uprave postavila Vlada Srbije i da za nju po zakonu može da bude nadležan samo TOK i u skladu s tim doneo rešenje da će mu taj predmet odmah ustupiti, Radaru je iz TOK-a potvrđeno da s njima do kraja radnog vremena prošle sedmice niko iz VJT nije kontaktirao i da su za taj predmet saznali iz medija.

Dan nakon privođenja Maletić za Radar prvi put iznosi detalje koji su neposredno prethodili njenoj smeni i otkazu. Najpre ju je, 28. februara, pozvao tadašnji načelnik UKP-a Ninoslav Cmolić, inače suprug tadašnje potpredsednice Vlade Irene Vujović, a odmah potom i suvlasnica fonda Vista Rica Tatjana Vukić, veoma bliska braći Vučić, čiji su partneri, sa udelom od po 25 odsto, Vojislav Nedić, otac najdugovečnijeg generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića i Srđan Davidović.

Osim vlasnika, vrhu vlasti bliski su i brojni klijenti fonda Vista Rica. Radar je u međuvremenu otkrio da su među njima i rođena braća predsednika Srbije, predsednice Skupštine i ministra finansija – Andrej Vučić, Igor Brnabić i Predrag Mali. Njima uz rame su Vučićevi kumovi, Nikola Petrović i Zvezdan Terzić, kao i brojni biznismeni, čiji je posao procvetao od dolaska SNS-a na vlast – Stojan Vujko, Milija Babović, Željko Drčelić, Vojin Lazarević, Slobodan Kvrgić, Nebojša Stupar, članovi porodice Slobodana Tešića... Na tom spisku su i visoki funkcioneri SNS-a, Jelena Trivan, Relja Ognjenović, direktor Fonda PIO, Bojan Raičević, doskorašnji izvršni direktor Dunav osiguranja i predsednik Skupštine firme Ekspo 2027…

Zbog strukture vlasnika, a možda više zbog spiska klijenata, teško je oteti se utisku da su dve žene prošlog četvrtka uhapšene da bi se zastrašili svi koji se interesuju za sumnjive transakcije tog naprednjačkog investicionog fonda. Ako je to bio cilj, meta je promašena, jer je Danijela Maletić posle tih nemilih scena pristala da za Radar ispriča svoje viđenje ovog slučaja, o kojem mnogi pričaju po kuloarima, ali je malo onih koji su spremni da o tome govore javno.

Da li su vam lisice na ruke stavili i sve vreme snimali hapšenje zato što su „takva pravila“, kako su vam rekli pripadnici UKP-a, ili je sve to bio deo predstave za javnost?
Ne poznajem tu vrstu zakona, ali mi se više čini da je bila predstava za javnost, nego neka vrsta obaveze. Mislim da je to trebalo nekom da pokažu. Da li šefu Višeg javnog tužilaštva Nenadu Stefanoviću, da li v. d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Željku Radovanoviću, osobi koja je podnela prijavu, advokatu investicionog fonda Vista Rica Nemanji Aleksiću, ili većinskoj vlasnici tog fonda Tatjani Vukić? Ne znam kome od njih, ali mi izgleda očigledno da je nekom trebalo da pokažu ne samo da su me lišili slobode, nego i kako su to uradili.

Tog jutra, 12. februara, niste samo vi privedeni, već i službenica Erste banke...
Nažalost, privedena je i žena koja je ovlašćeno lice u toj banci za poslove sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma. Ne znam zašto, jer je ta žena samo radila svoj posao ispravno i korektno, ne samo u banci, već i na poslovima koje je ranije obavljala dok je radila u Upravi. Kao što su ga na isti način radili i drugi, ne samo iz te, već iz svih banaka i drugih finansijskih i nefinansijskih institucija koje posluju na domaćem tržištu. Sve banke, naime, imaju taj sektor, i u zavisnosti od veličine banke oni imaju i po 15 ljudi, a imaju i šefove. Godinama sam, po prirodi posla, sarađivala sa svima njima, održavala redovne godišnje sastanke, poslovno smo razmenjivali podatke i nikada nijedan nije procurio. Procedura je, naime, takva, da banke, pored gotovinskih, prijavljuju i sumnjive transakcije. Kada govorimo o bankama, postoje indikatori po kojima se prijavljuju sumnjive transakcije, a koje je propisala Narodna banka Srbije. Sve kolege iz bankarskog sektora su časno i pošteno i uz puno poverenje svog izvršnog odbora, kao i Uprave za sprečavanje pranja novca, obavljale svoj posao. Za njih je to sasvim uobičajeno, jer nisu u pitanju samo domaće, već i banke sa stranim kapitalom, čije matice kontroliše Evropska centralna banka. To znači da bi sva ovlašćena lica iz celog bankarskog sistema Srbije trebalo da budu kažnjena, jer su na osnovu zakonom propisanih indikatora prijavljivali sumnjive izveštaje Upravi, radeći svoj posao odgovorno i u skladu sa zakonom.

Može li se onda pretpostaviti da je i njen navodni „greh“ bio to što je Upravi za sprečavanje pranja novca prijavila neke uplate na račun fonda Vista Rica?
Vrlo moguće. Kao što su stizale informacije o uplatama drugih, tako su stizale i za fond Vista Rica. Kao rukovodilac bila sam upoznata sa svim prijavama, kao i direktor Uprave, koji izbegava odgovornost. Ja se lično nisam bavila analizom. To bi radio neko drugi koga zadužim, a ti podaci ostaju u Upravi. Postoje, međutim, i bahati vlasnici pravnih lica, koji ne razumeju kako sistem funkcioniše, jer ako banka proceni da postoje osnovi sumnje da se radi o nekom krivičnom delu i transakciju prijavi Upravi, u svim tim slučajevima se podiže stepen rizika, na srednji ili viši nivo. U tim slučajevima zahteva se i dodatna dokumentacija o takvim klijentima.

Zar to ne znači da je to bila vaša službena dužnost i obaveza ako dobijete dojavu iz bilo koje banke o takvim uplatama?
Tako je. Inače sam pre postavljenja na mesto pomoćnice direktora Uprave za sprečavanje pranja novca u Sektoru za analitiku upravo vodila sumnjive transakcije. I pre 22 godine u Upravi sam iste te sumnjive transakcije unosila u bazu podataka. Radila sam na uspostavljanju novog sistema, koji sam sa kolegama implementirala i Uprava trenutno koristi dokument-menadžment sistem (DMS) za centralizovano skladištenje, upravljanje i pretragu svih dokumenata. To je bilo za svaku pohvalu. Nadam se da je taj sistem ostao u funkciji, iako čujem da se on menja, ali ne da bi se unapredio, već se pod maskom unapređenja sistema prikriva zloupotreba sredstava koja su odobrena za ovu vrstu projekata radi manipulacije. Direktor Uprave direktno stoji iza ovog i sličnih projekata, kao što je stajao iza projekta koji je direktno finansirala Vlada Kraljevine Švedske i koji je sama, ne slučajno, ukinula. Ne bi čudilo da je došlo do određenih promena i da se sada neki od dokumenata brišu iz njega. Jer, u tom sistemu se sve vidi, svaki tok, ko je nešto prijavio, šta je po toj prijavi uradio rukovodilac, šta neposredni analitičar, lice koje postupa... U takvom sistemu nije mogla da se sakrije istina.

Direktor Uprave ima pristup kompletnom sistemu i svim prijavljenim transakcijama. Poštujući njegov autoritet, uvek sam ga obaveštavala o takvim transakcijama, ali sam često nailazila na neodobravanje, degradiranje i omalovažavanje. Dešavalo se da mi se po više meseci ne obrati, već je kontaktirao direktno s analitičarima kako bi izazvao nesuglasice i jaz u odeljenju analitike. Za nekog ko je zaposlen u BIA i koji nikada nije izrekao lepu reč za svoje kolege, nije neuobičajeno da posle mog odlaska na najbrutalniji način vređa mene i diskredituje sav moj rad. Ali, ako je mogao da vređa kolege iz BIA, koje su časno i pošteno radile svoj posao, šta je to da izmišlja i plasira laži o meni? Da biste lakše razumeli o kome govorim, navešću vam činjenicu da više od pet godina finansijsko-materijalne poslove Uprave kontroliše i na osnovu ugovora vodi Svetlana Krstić, zaposlena u Višoj strukovnoj školi, gde je takođe zaposlena supruga direktora Željka Radovanovića.

Kako se to odražavalo na funkcionisanje Uprave kao institucije?

Uprava je uspela da procesuira određene predmete koji se tiču predikatnih krivičnih dela pranja novca. Neke smo, ipak, zahvaljujući meni i mojim kolegama, uspeli da procesuiramo. Direktor je neke predmete odobravao, ali je uglavnom balansirao i vodio računa o sebi i sopstvenim interesima. Ključno je da je, zahvaljujući tom sistemu, direktor Radovanović bio obavešten o svakom slučaju i u svakom trenutku o svemu. Ne smatram ga nedovoljno upućenim za taj posao i ne znam šta on ima kod sebe, ali je indikativno, na primer, da je prošlo više od četiri godine od poslednje regionalne konferencije finansijsko-obaveštajnih službi, kojoj je Srbija bila domaćin. Uz to, zahvaljujući njemu, prestalo je održavanje regionalne konferencije čemu je prethodio pravi debakl i lična blamaža direktora pred kolegama iz regiona.

Šta se još promenilo, osim što se više ne razmenjuju „škakljivi“ podaci sa kolegama?
Da budem jasna do kraja, podaci se razmenjuju, ali je direktor Uprave nekim ličnim istragama koje je sam vodio ugrozio dobre odnose sa regionom i saradnju sa kolegama iz jedne susedne zemlje. Imam informacije da sada dokument- menadžment sistem više ne važi, da se u njega ne unose baš sva dokumenta i da sve što stiže iz Višeg javnog tužilaštva ili Tužilaštva za organizovani kriminal direktno stiže prvo kod njegove sekretarice Olgice Mićović. Pretpostavljam da posle povlačenja koleginice, koja je kao član udarne grupe ispred Uprave radila na slučaju „Nadstrešnica“, iz TOK-a više ništa u Upravu i ne stiže. Direktor Radovanović je tipičan produkt ovog režima, preti kolegama u Upravi i nije isključeno da on stoji i iza svega ovog što se meni desilo. Uostalom, imala sam priliku da od tužioca VJT, kod koga sam privedena, saznam da je od Uprave tražio sva moja dokumenta i kretanje kroz službu, ali nije dobio informaciju da je mene kao pomoćnicu direktora imenovala Vlada Srbije, pa je za mene kao imenovano lice nadležan TOK, a ne VJT. Mislim da su svi povezani i da im je bilo najlakše da napadnu mene, nakon što sam se posle smene, 6. marta prošle godine, tiho povukla. Tada sam doživela direktne pretnje, a ako ne veruju mogu da provere veštačenjem telefona, koji su mi ionako oduzeli. Nakon tih pretnji jednostavno sam pokupila stvari i otišla.

Ko vam je i zašto pretio?
Uskoro će godinu dana od tih nemilih scena. Prvo je 28. februara usledio vrlo neprijatni poziv tadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije Ninoslava Cmolića, koji se u međuvremenu na sopstveni zahtev penzionisao. Pozvao me i pitao da li može da me pozove njegova kuma. Odgovorila sam – naravno da može i da može da toj osobi da broj mog telefona, iako nisam znala o kome se radi. A onda je krenulo ludilo.

Ko vas je pozvao?
Gospođa Tatjana Vukić, većinska vlasnica fonda Vista Rica. Bila je vrlo uznemirena. Pitala je: „Ko ste vi? Zašto tako postupate? Koje predmete radite? Je l` znate vi ko sam ja? Ja sam imala kuću u Kneza Miloša! Ja ću pozvati Sinišu! Zašto ne radite Intesa invest i Raiffeisen invest?! Ja, koja sam toliko zadužila državu, vaš sam predmet.“ Pri tome predmet Vista Rica u tom trenutku uopšte nije bio prosleđen nijednom drugom državnom organu. Na njemu se još uvek radilo samo u okviru Uprave i nije nigde izašao. Zapravo, podaci o nekim licima i njihovim uplatama su prosleđeni TOK-u, ali to nije imalo veze sa samim fondom, već sa tim pojedincima, zbog sumnje Uprave da su nelegalno stečena sredstva prebacivali na račun tog fonda. Slučaj Vista Rica imao je, naime, više krakova.

Znači, samo šest dana kasnije, posle tog „razgovora“ sa Tatjanom Vukić, ekspresno ste ne samo smenjeni sa mesta pomoćnice direktora, već ste dobili i otkaz...
To se desilo uz pretnje direktora Radovanovića, koji je u Upravu, u kojoj sam radila 22 godine, došao posle mene. On mi je lično pretio i rekao: „Ako ne odeš, imaće probleme i tvoja porodica, i tvoje dete...“ Pretio je, dakle, i mojoj ćerki, koja ne živi u Srbiji, ali je sticajem okolnosti bila svedok svega, jer je došla da obiđe roditelje i čula je taj razgovor.

Sa ove vremenske distance, verujete li da je Vista Rica jedini razlog za vašu smenu i otkaz?
Apsolutno. Postojalo je toliko predmeta na kojima je Uprava radila, ali mi se ranije nikada slično nije dešavalo, a desilo se baš posle slučaja Vista Rica.

Činjenica je da je istog dana privedena i službenica Erste banke, ali nezvanično saznajemo da su iz fonda Vista Rica tužbama pretili i drugim bankama. Šta vama to govori?
Nema problema, ako je sve u skladu sa propisima. Problemi nastaju kada nije sve u skladu sa propisima. Svako ko je stekao novac na zakonit način može da dokaže njegovo poreklo. Problem bi bio da ja, na primer, uplatim 100.000 evra, jer nemam tolike prihode. A kao i ja, čitaoci Radara mogli su da pročitaju da su neki uplaćivali mnogo više. Njihova imena izazivaju sumnju. Tim pre što su među njima vlasnici firmi koje su dobijale velike državne poslove. Očito je da oni misle da sam vam ja dostavljala te podatke, kao da ne postoje drugi načini i kao da iskusni istraživački novinari ne poznaju mnogo ljudi, od kojih su neki jako nezadovoljni zbog svega što se dešava, a raspolažu informacijama. Mene „gađaju“, jer misle da sam laka „meta“, zato što nisam član nijedne stranke.

Da li vam je žao što ste radili svoj posao, jer da niste...
Ne, nijednog trenutka. Ponovila bih sve i bila bih još agresivnija. Sada bih tužiocima slala sve dopise i o svakom predmetu koji direktor ne odobri obaveštavala Tužilaštvo. Kao pomoćnica mogla sam da odobravam predmete samo u slučaju njegovog odsustva i uz ovlašćenje koje bi mi on potpisao. Tako funkcioniše sistem, ne može drugačije. Čula sam da se posle moje smene, novom sistematizacijom u Upravi brišu mesta pomoćnika direktora, a kolegi koji je bio pomoćnik za međunarodne odnose još pre moje smene nije produžen mandat. A pre nego što su 12. maja prošle godine u Upravu stigli predstavnici Manivala, komiteta eksperata za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, v. d. direktora Radovanović, koji je pripadnik BIA, naredio je da se moja kancelarija preuredi, kao da nikada tu nisam radila, a u junu 2024, na velikom sastanku u Narodnoj banci Srbije sam sedela u prvom redu. Čas me ima, čas me nema. A sve vreme sam se borila da radim svoj posao kako treba. Možda sam bila najdosadniji rukovodilac, jer sam stalno insistirala da se sve što je neophodno šalje tužiocima na dalje postupanje. Uostalom, jednim klikom može da se vidi ko je šta radio.

Kako je moguće da u Srbiji skoro niko nije odgovarao za pranje novca, a po indeksu percepcije korupcije za 2025. je na 116. mestu u svetu, što je najgori plasman u poslednje dve decenije?
Nemamo još nijednu važnu pravosnažnu presudu za krivično delo pranje novca. Ima presuda koje su se odnosile na fiktivni otkup poljoprivrednih proizvoda, jer su organizovane kriminalne grupe nudile seljacima da potpišu otkupne listiće i oni su kasnije kažnjeni svi uslovno ili blagom novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. I na taj način se „ulepšavala“ statistika.

A šta je sa prethodnim krivičnim delima korupcije?
Toga u presudama nema. Nema ozbiljnih presuda, a imamo „statistiku“. Ima nekih tužilaca koji su na takvim slučajevima radili i van radnog vremena, ali ne bi da ih sada pominjem, jer se nekom u vrhu vlasti to sigurno ne bi svidelo.

Iz razgovora se stiče utisak da vam je do prošlog marta skoro svaki dan počinjao sa sumnjivim transakcijama? Koliko je stizalo i kako je moguće da na kraju nema presuda?
Jeste, skoro svaki dan mi je počinjao sa sumnjivim transakcijama. Ako govorimo o prijavama sumnjivih izveštaja iz bankarskog sektora, godišnje je stizalo više stotina sumnjivih izveštaja, što se može videti na zvaničnom sajtu Uprave, gde su i prijave čitavog finansijskog i nefinansijskog sektora. Da li to znači da bi sva odgovorna lica za rad sa Upravom trebalo da budu uhapšena? S obzirom na to da Uprava nema veliki broj zaposlenih, pravili smo selekciju i u poslednje vreme, pre mog otkaza, sve što smo radili ticalo se, između ostalog, i visoke korupcije.

Da li je pretnji bilo i pre slučaja Vista Rica i kako ste sve podneli?
Bilo je i ranije ozbiljnih predmeta, za koje šira javnost ne zna, a prosleđeni su tužilaštvu. A šta je bilo sa njima, valjda znaju tužioci. Posle pretnji zbog Vista Rica pitala sam se gde ja to živim. Razmišljala sam o egzistenciji, kako preživeti, jer sam isključivo živela od plate. A onda sam se spakovala i otišla neko vreme kod ćerke i prijatelja u inostranstvo. Vraćala sam se sa strahom i grčom. Sada sam prebolela. Ipak, ono što mi se desilo tokom privođenja bilo mi je iznenađenje. Pa, radila sam sa policijom i znam šta je krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Jeste li pomislili da privođenje ima veze i sa tim što ste prethodne večeri bili na promociji knjige Na putu ka slobodi policajke Katarine Petrović, koju su takođe hapsili?
Mislim da ima. I drago mi je što sam bila na promociji, jer možda ne bi bila ovako jaka i hrabra da nisam videla tu ženu, koja me je baš dirnula svojim postupcima.

Da li vas je privođenje sa lisicama na rukama podstaklo da sada prvi put javno istupite?
Naravno da jeste, a ohrabrila me je i Katarina Petrović.

Kada se govori o pranju novca, na šta se to krivično delo najčešće svodi u praksi?
Najjednostavnije rečeno, to je pokušaj da se nelegalan novac ubaci u legalne tokove. Svejedno da li je to novac od trgovine narkotika, poreskih utaja, trgovine ljudima ili je stečen na neki drugi protivpravni način. Pranje novca je specifično krivično delo i teže se dokazuje, za razliku od poreske utaje, koju je lako dokazati. Upravo zato je EU postavila te standarde za borbu protiv visoke korupcije i organizovanog kriminala, kojima i Srbija mora da se prilagodi, jer je to deo Poglavlja 24. Predstavnici vlasti kažu da su nešto uradili, ali ne mogu da izađu sa presudama da to potkrepe.

Da li se Srbija tim standardima „prilagodila“ i tako što se 85 odsto nekretnina kupuje za keš?
Sve ste sami rekli. Previše je keša u tim transakcijama i to je jedan od klasičnih načina kako da se pojedinci oslobode viška gotovine. Nevolja za njih je, međutim, u tome što su tokovi novca dokazivi. Sve, naime, može da se dokaže u saradnji sa partnerskim službama iz drugih zemalja. Svi tokovi novca negde ostaju zapisani. Čak i ako su u našoj Upravi za sprečavanje pranja novca izbrisani neki podaci, jer ne znam na šta su sve spremni, tragovi ostaju. Samo morate znati kako da gledate podatke. Neko ko to ne zna ne može ništa ni da vidi.

Ali su znali da detaljno proveravaju račune nekih aktivista, nevladinih organizacija i drugih kritičara režima zbog sumnji u navodno pranje para i finansiranje terorizma?
Pitajte direktora Radovanovića za to. Možete da ga pitate i da li je postupao u skladu sa zakonom kada je partnerskim službama slao da se provere računi, na primer, Dragana Đilasa i njegovih pravnih lica, a u tom činu nije učestvovao niko iz analitike već on lično.

Da li je iko za takve zloupotrebe Uprave odgovarao?
Ne znam, ali znam da tužilaštvo nije reagovalo. A bilo bi lepo da vidimo zašto je on to samoinicijativno slao, jer ja kao njegov pomoćnik nikad nisam videla taj dopis. Kada sam ga pitala šta se to dešava i zašto nas medijski provlače, direktor me je vređao najprimitivnijim rečnikom. A da biste nešto tako tražili od partnerskih službi, morate prethodno da imate opravdanu sumnju. Jer sve ostalo je fishing expedition. Zato su i odgovori bili, što bi deca rekla – sedi, jedan, pa se vidimo u avgustu.