Dr Žujović se oglasio iz bolnice

Doktor Dejan Žujović u nedelju je hospitalizovan zbog srčanih problema i edema pluća, korona je ostavila traga. Svoje bolničke dane u Klinici za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" opisao je u postu na Fejsbuku. Ujedno, Žujović se osvrnuo i na to kako će izgledati njegov život po izlasku iz bolnice.

Žujovićevo obraćanje prenosimo vam u celosti:

Znaš da sam ti obećao da i kada bi Kosač došao po mene, da bih ti se vratio po svaku cenu, bar još jednom da te imam u naručju? Pa neka me lancima vraća gde mi je mesto. Nema groba za mene dok sam tvoj. Ova pesma je američki standard star preko 120 godina. Upoznao me je sa njom ko drugi nego Johnny Cash.

Dani u bolnici prolaze. Dobri sati sve duže traju, a ružnih momenata je sve ređe, Svarogu hvala. Tog jutra ću da se sećam celoga života. Pet je izjutra. Vazduha nemam. Širim svoj grudni koš, naprežem mišiće koliko mogu. Polako osećam da će me umor savladati. Razmišljam o predaji. Uzaludnosti dalje borbe. A onda sam ga osetio. Kako mi prilazi. I budi se u meni prkos. Dođi, mamu ti j***m, da ti skrckam tu glavicu. Sada da me drkneš, kada konačno imam kome da se vratim? Nećeš s**o, jači sam. Nema predaje.

Ironija života je što iz svoga kreveta posmatram prozor sobe u kojoj sam ležao u maju mesecu. Iz te sobe sam izašao kao drugi čovek. Iz ove ću izaći kao pametniji. Ali, i dalje nema groba za mene. Niti će da ga bude. Neće biti troškova za spomenik, muke koju mudru rečenicu uklesati, krkanluka dok odozdo gledam vaše guzice koje su posedale iznad mene. Samo oganj i pepeo. A onda, uz muziku Ralpha Stanleya, O Death, prosuti me mojoj Moravi. Nije po zakonu? Vidi, prijatelju, u mojoj si Šumadiji.

Kada izađem odavde neke stvari ću morati da korigujem. Vi drugari iz Pokreta ćete da preuzmete malo posao na sebe. Neki od vas će biti pripremani za javne nastupe i pomagaće mi u prezentovanju programa i ciljeva. Prvi, i za sada najvažniji, naš cilj su lokalni izbori u Kosjeriću. Sva naša energija mora da se fokusira na tu varoš i pomoć našim ljudima dole. Osvojena jedna opština bi bio početni udarac ovom zlu. Pomoći će nam i naši prijatelji, dr Panić i Ćuta, kada budemo pravili skupove dole.

Pomagaćemo i mi njima, učestvovanjem na planiranim protestima na Sretenje, kao i u drugim akcijama. Normalna Srbija mora da bude jedinstvena. Ne razmišljam o partijama, sažvakanim karijeristima. Lokalni pokreti, udruženja građana, ekološki pokreti su naši prirodni saveznici.

Ima još mnogo posla. Zato i nema groba za mene. Novinar koji je pustio neproverenu vest o mom zdravstvenom stanju i skratio život mojoj familiji neka razmisli. Koliko suza je vredeo taj broj klikova. A Žujovići naplaćuju svaku svoju suzu.

Dragi moji, uskoro izlazim. Predstoji mi dug period mirovanja i odmora. Čeka me moja ljubav. Neki nov, mirniji i nežniji život. Zato vas večeras častim sa još jednom pričom, ovog puta mnogo emotivnijom. Kako sam došao do te polovine srca.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram